Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
56 ГРУЈИЦА И ПАША СА ЗАГОРЈА Књигу пише паша са Загорја, те је шале на Грахово равно, а на руке Милутину кнезу: „Милутине, од Грахова кнеже, готови ми господска конака: очисти ми тридесет одаја за
Оде књига од руке до руке — докле дође на Грахово равно, а на руке Милутину кнезу. Када кнеже књигу проучио, уд’рише му сузе од очију, а гледа га ћерка Иконија, па му
књига дође, одмах избер' из ваше дружине, побратиме, тридест младих друга, којино су као и ђевојке, хајде с њима на Грахово равно, а нашему пребијелу двору“. Кад ђевојка књигу написала, навришко је Грују оправила.
тридест младих друга, сваки бјеше лепши од ђевојке; а поскочи челебија Грујо, па довати лака џевердана, оде право на Грахово равно. По акшаму стиже у Грахово, а пред кулу Милутина кнеза.
По акшаму стиже у Грахово, а пред кулу Милутина кнеза. Дочека га дилбер Иконија, руке шири, те г' у лице љуби, а дружину у бијелу руку; одведе
“ госпоство — господство готовина новци — готови новци градити књигу — писати писмо Грахово — низ малих поља и увала у западној Босни, североисточно од Ливањског пола Грачаница — црква на Косову, задужбина кр.