Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А моја прошлост?... Све сами црни гробови!... Тужна је то грађа за будући живот једног сирочета!... Па кад сам у мислима довршила те моје црне дворове, онда сам се мислила: кога ћу
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
, туђ ЈАЗИЏИ-ЋЕЛ, тур., писаре, дођи ЈАЖЕ, слон., што ЈАЛИЈА, тур., обала ЈАПИЈА, тур., дрвена грађа ЈАПУНЏЕ, тур., кратка кабавица ЈАСАГЏИЈА, тур., чу вар ЈАЦИЈА, тур., ноћна молитва ЈЕГЛЕНА, тур.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
213. ⁴⁷ Врчевић, В., „Народно сујевјерије: врачање, слутња и бајања“, Србадија, 3—4, Беч 1876, с. 47. ⁴⁸ Вукова грађа, СЕЗ, Л, Београд 1934, с. 27. ⁴⁹ Караџић, В. С., Живот и обичаји народа српскога, Просвета—Нолит, Београд 1987, с.
102. ⁵⁰ Грђић Бјелокосић, Л, исто, с. 207. ⁵¹ Караџић, В. С., исто, с. 113. ⁵² Вукова грађа, с. 15—16; Милошевић, М., „Народне празноверице у Копаоничким селима у Ибру“, ГЕМ, 11, Београд 1936, с. 47; Кулишић, Ш.
223— 224. ⁵³ Врчевић, В., „Разна чваровања оли ти сутке“, у: Вукова грађа, с. 26. ⁵⁴ Тановић, С., Српски народни обичаји у Ђевђелијској Кази, СЕЗ, XЛ, СКА, Београд 1927, с. 120.
27; Грђић Бјелокосић, Л., исто, с. 208; Милићевић, М. Ђ., исто, с. 218. ⁵⁷ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 217. ⁵⁸ Вукова грађа, с. 16. ⁵⁹ Павићевић, М. М., исто, с. 180. ⁶⁰ Ђорђевић, Т. Р., Неколики свадбени обичаји, с. 322. ⁶¹ Тановић, С.
, „Народна веровања у Зети“, ГЕМ, 11, 1936, с. 59. ²³ Врчевић, В., „Разна чваровања оли ти сутке“, у: Вукова грађа, СЕЗ, Л, СКА, Београд 1935, с. 32; Стефан Митров Љубиша у једној напомени каже да кад „дјетиња жена...
, „Народно сујевјерије“, Србадија, св. 111—6, Беч 1876—1877, с. 47. ³⁶ Грбић, С. М., исто, с. 105. ³⁷ Вукова грађа, СЕЗ, књ. Л, Београд 1934, с. 10; Тановић С., исто, с. 104. ³⁸ Мићовић, Љ., исто, с. 249; Мијатовић, С. М.
6, Београд 1899, с. 500. ³⁹ Вукова грађа, с. 13; Милићевић, М. Ђ., исто, с. 193; Врчевић, В., исто, с. 47. ⁴⁰ Николић-Стојанчевић, Видосава, Врањско
451. ⁴¹ Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), И, Просвета, Београд 1986, с. 133. ⁴² Николић, В., Етнолошка грађа и расправе из Лужнице и Нишаве, СЕЗ, књ. XВИ, СКА, Београд 1910, с. 175. ⁴³ Милићевић, М. Ђ., исто, с.
, исто, с. 53. ⁵² Николић, В., исто, с. 175. ⁵³ Тројановић, С., Загледање или углед, у: Расправе и грађа, СЕЗ, књ. Л, Београд 1934, с. 1. ⁵⁴ Милојевић-Радовић, Добрила, исто, с. 243. ⁵⁵ Тановић, С., исто, с. 104.
М., исто, с. 103; Петровић, П. Ж., исто, с. 323. ⁷⁰ Врчевић, В., „Разна чваровања оли ти сутке“, Вукова грађа, с. 29; уп. такође Милићевић, М. Ђ., исто, с. 192. ⁷¹ Кнежевић, М., исто, с. 80. ⁷² Милићевић, М. Ђ., исто, с. 192.
, исто, с. 193. ⁹⁰ Кордунаш, М., „Народне празноверице из Дероња у Бачкој“, ГЕМ, 7, Београд 1932, с. 83. ⁹¹ Вукова грађа, с. 9. ⁹² Бандић, Д., Табу у Традиционалној култури Срба, БИГЗ, Београд 1980, с. 47. ⁹³ Мијатовић, М. С., исто, с.
С., Српски рјечник, ИИ, с. 886. ⁵⁵ Милосављевић, С. М., исто, с. 93. ⁵⁶ Филиповић, М. С., „Различита грађа из Црне Горе и Санџака“, у: Различита етнолошка грађа, СЕЗ, ЛXXX, Београд 1967, с. 202; Тановић, С., исто, с.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Што се тематског круга тиче, многи аутори сматрају да је само детињство повлашћена грађа овог књижевног усмерења. Тај је извор до сада најрадије и најуспешније црпљен: и Андерсен, и Твен, и Керол, и Кестнер
Открих, тада, да је зечји цорпус Библиотеке веома богат, и прилично досадан. Грађа је скупљана по економским, утилитарним мерилима; већина наслова је посвећена узгајању, исхрани и лову.
Изгледа да онај дубљи, чисто поетски подстицај није био довољно јак. Грађа није за озбиљну песму, али је, ево, ни дечја не прима; можда, просто, ни за какву песму није била зрела.
Детињство је песник, а завичај, то јест село, грађа која се поетски преобличава и осмишљава. Први наук песник је добио од природе: њене кружне кретње, полети и клонућа,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
издао свој српски оригинал Милош Обреновић князъ Сербіи или грађа за српску историју нашега времена. Знаменити немачки историчар Леополд Ранке по његовим подацима и причању написао је
У његовим приповеткама гледала се драгоцена грађа за филологе, и лексикологе и сјајна примена Караџићевих назора о књижевном језику.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Где је женско, ту се нађу и грађа, и добри мајстори! СУЉО: Пробај то тако Хасанаги да накитиш! Овде се, бре, буђамо четири месеца, перемо крв,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Колика ли беше стр'ога Самсонова бола прека, заљуља се Астарота, прсну злато, пуче греда. Распаде се цела грађа од ливанска тешка кедра, на јуначке пада главе и на бела пада недра.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А ја?... Ја сам преживела грађа, ја сам дрво, које је црв све избушио, те се, кад удари бура о њега, крха и из њега испада прах...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
а има се мало новаца За науку и за истинске народне потребе, Тамо где се сваки лопов о просветни буџет огребе! Грађа речника? Градиво! Грађа је нешто друго. Дугим длачицама? Дугачким!
Грађа речника? Градиво! Грађа је нешто друго. Дугим длачицама? Дугачким! А време је дуго, предуго, Нарочито када га — о, Даничићу, о Вуче!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
се брод, тако препуњен материјалом да га већ није могло више стати, морао вратити у своје пристаниште, где је богата грађа сређена и раздата на проучавање.
кнез одлучио подићи за њу величанствени Оцеанографски Музеј у Монаку, у коме је она, као и остала прикупљена изобилна грађа и научни подаци, стављена на расположење научницима свих народности.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Поређења су по таквој својој улози необично захвална, експресивна, живописна и поетска грађа, од које постаје јак и сажет, фигуративан, понајпре метафоричан израз.
). Поређења су врло експресивна фразеолошка грађа и с правом их треба убројати у њен понајвреднији део као стилска и поетска средства вишега реда.
). В) ГОВОРНИШТВО ЗДРАВИЦЕ У нашој народној књижевности, нарочито у поезији, очуване су песме и фразеолошка грађа у вези са напијањем. Осим тога, зна се и за специјалне песме тзв.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
А природа је бесконачна! Грађа васионе, њен став, живот природе и његов смисао остали су нашим филозофима у недокучивој даљини“.
Имала је облик и величину газеле, стајала је на витким ногама и имала кратки реп наших јелена. Грађа њених ногу показује да је била одличан тркач и имала изванредно развијена чула, као дивокоза наших Алпи и Пиринеја.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Врање Станковићево заправо јесте и у исти мах није што и збиљско Врање с краја прошлог века. Јер је ово друго грађа из које је створено оно прво; друго је помоћу књижевних погодби моделовано у првоме.
овде посебно занима, и на шта ћемо се само летимично осврнути, то је крајња књижевна сврха према којој се историјска грађа бирала и преобликовањем саображавала.
У Сеобама, међутим, утопијски се простор налази - на шта је Црњанског и историјска грађа упућивала - у обећаној земљи Русији. На први поглед, Русија је само земља у коју Вук Исакович жели да се одсели.
401 Историјска грађа је, као што се види, Милошу Црњанском дала као књижевну подлогу судбину народа који се, изгнан из свог завичаја, „са
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Где је корен том имену, Где је извор, где је грађа? То се пита и на то се Одговара и нагађа. Једни ’вако, други ’нако — И без добре воље није — Ал’ се види е се
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
моју књигу Чланци и есеји, Нови Сад 1949, 49), подстицајна грађа музичких мотива бар понеких наших грађанских песама могла, па и морала притицати из богате интернационалне, наравно
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Архивска грађа пружа податке о њиховим тешкоћама, о њиховој непокорности и самосвојности, о невољама њихових породица, о настојању
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и веровањима у вези са сејањем (и сађењем) и другим радовима (окопавањем, жетвом, вршидбом, бербом) налази се обилна грађа, која тражи посебну и опширну студију.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Само је поправљана, и како је имање расло, појачавана. Над сваким прозором кров, то јест, кровна грађа продужена над стакларију, да би сваки покрет на тавану изазивао гуд стакла по свима собама.
Разредном старешини, који је волео фразу: „У вама је, господо, добра грађа, али од грађе до грађевине је далеко, радите, радите, господо”...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
се болним срађа Нити икада могах изрећи - колико ме тад то спасава Заћутим, јер ван провидности постоји ли икоја грађа, Спрам које живот овај цели изгледаће као да спава.