Употреба речи граја у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

са 12%...« Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?! Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...

Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.

Сватови се развеселили, па граде триста лакрдија; игра се, пева се, учинила се само једна граја. Ту је и Среја с ћеманетом.

« Међутим је ишао пред пандурем покуњен кроз чаршију Мојсило Пупавац. За њим пристала деца варошка, а граја се Дигла: »Иха! Двадесет пет! Двадесет пет! Пупупу! Двадесет пет! Иха, уха, Пупавац! Пупупу!...

— Какав угарак? — Прво вели чича Мирко! — деру се други. — Ама, људи, браћо!... — стишава их кмет. Диже се читава граја. Ништа се не зна шта ко говори. Кмет млати рукама, трчи од једног до другог, умирује их...

— А ја велим да идемо сутра — вели чича Мирко. — Аја!... Боље данас!... Сад!... Одмах!... — диже се граја. — Стојте, људи! — виче кмет. — И ја велим боље данас!... Него хајдемо горе до моје куће да попијемо коју...

— На пешкир, завиј! — Није ништа. — Огребао га трн! — Куршум, море! — Та трн!... Какав куршум! Утом се диже граја доле у Зарожју: »Хај, људи!... Потеците!... Погибе нам кмет!... Не дај!

Потеците!... Погибе нам кмет!... Не дај!« Пушке учесташе оздо из села; граја и вика све ближе. — Беж'те, људи, изгинућемо! — викну неко од дружине Живанове.

Кад их ту видеше здраве и читаве, диже се вика, граја, весеље. Само се чује: »Алал вам вера!... Тако му и треба!... Баш сте јунаци!

— Добро нам дошли. — Срећно веселе. — Та ми смо своји! — Како си, Ћебо? — Добро дошао, куме!... Диже се весела граја међ њима. Запрашташе пушке од шенлука. Ижљубише се ту сви као пријатељи и добри суседи, па одоше пред кућу Пуркову.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Брбљај, нек̓ није речи у теби!... И опет наста шала. Отпочеше јуначке игре... Наста права граја: надскачу се Станко и Зека. Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.

Један старац рече: — Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... Та граја пробуди рањенике. Станко отвори очи и погледа нада се.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

И учас, као неким чудом, сви неодољиво зажељаше ухватити учитеља и отети му Мару. Граја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићевим шором. Неколико коњаника пролетјеше као стријела.

Африка

И сад је њихово друштво прави пакао угледања, исмејавања и пакости. Граја свађе и битке не престају. Бубу крешти поваздан.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Е да ме искоријене из најдубљег корена. Аха!“ Павле устаде да загрли братучеда и начини се велика граја. Ђурђе их је обилазио као медвед и одмахивао руком.

Поп се био дигао, кад то чу, па рече да ће му то удесити, колико сутра. Треба му само новаца. Граја је, међутим, у кафани, око њих, расла, а света је било, све више; у вратима, у огледалима, а било је и жена.

Нити је Бајевич знао шта је то ритмајстор, нити ко је Подгоричанин, али, кад се чу, то, име, за час се створи граја и све оживе.

А кад их упита: не вара ли њих неко и заварава, новцима и обећањима, да отечество своје напусте, наста граја. Једва их је Бајевич успео да стиша. Ма ко био официр, каже, има детета главу. Не зна Чрну Гору!

Што не чекају помоћ од Руса? На то понова наста граја. Бајевич га прекиде и дрекну: откуда? Пале их, палеж не чека, а не надају се више, ни Аустријанцима, ни Венецијанцима,

Неке је Павле и сам видео, а о некима је само слушао, али је граја, и те јесени, била, велика. Први збор исељеника, пре две године, био је у Бечеју.

Видео је, у исти мах, и то, како хусар зграби за руку Трифуна и како се око Трифуна учини велика граја. Трифун је, очигледно, покушавао да опали, и из другог пиштоља.

Међутим, Ђурђе се савлада. Устаде од стола и погледа жену, мучки, али се затим окрете и оде из собе, без речи. Граја је била, после тога, велика, у фамилији. Ана је гласно плакала. Петар оде да спава, чим су се мало утишали.

до „зида“, али је три пута, узалуд, покушавао да натера кобилу, која је имала боју кулаша, да прелети преко „зида“. Граја и вика била је велика.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Све се међутим сврши добро, чим стадоше и бацише товаре и оружје. Песма преста, настаде граја и брзо се искупише сви. Смирише се кад официри одјахаше коње и кад се помешаше међу њих.

Ослушкивао је и уходио супротну обалу, откуда се чула граја и довикивање Француза. Топле, летње ноћи биле су пуне буба што су милиле по њима и трава, које су изазивале свраб у

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Гледао је своју синоћњу избавитељицу изврнуту наопачке, док му је до ушију допирала граја дворане — бесмислени савети и крици увреда.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Та граја, одјекујући кроз уске, кривудасте улице которске, разбуди и заплаши грађане, те за тињи час прозори се начичкаше главам

Одиста су Црногорци ударили!.. Зар опет!?... Помагај, свети Трипуне!... Опет стари јади!... Кад граја утоли, слободнији грађани потекоше ка црногорским вратима, гдје кроз маглу видјеше на бедему збијене и уврстане

чути да помиње своја јунаштва, да се хвали, као на примјер овај стари Мргуд, који те ено сад гледа и једва чека да граја утоли, да почне. По души, има се чим хвалити, а и он је добар.

У вечерње хладове јави се стока на студене изворе, а одатле на ноћиште у торове. Тада граја допре до вршка, па се поступно утишава, све на мање, на мање, докле плане занијеми.

Милићевић, Вук - Беспуће

И та сва граја још је више повећавала спарину у кавани, пуној дима који је правио маглицу, дизао се према стропу и гушио у грудима.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Заклео бих се у сто вјера да је и онај мој срећко тамо. Не иду такве ствари без њега. Граја иза Јовашевих леђа одједном се нагло појача. Учеста и пуцњава. Битка се из џамије, изгледа, пренијела и напоље.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

У скупштини кад се граја дигне на глас мудре речи, мора да се ум притаја кад се лудост пред њим печи, у жестини окршаја ветрењача многа

Кô гомила дивљих паса кад нападне тигра звера, так о граја Филишћана на Самсона јурнут смера. Стаде дрека Филишћана, ал' ниједног свата нема да се такне смелим диром Самсонова

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ђе се ја бацим овом балотом гвозденом, онђе ћеш све три ствари наћи, него знади: кад узидеш онамо, стануће вика и граја около тебе велика од хиљаду људи, а никога нећеш виђети, и нико те неће ни прстом такнути, а камоли убити, али немој

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Један и други како је бесан, неко ће пасти у шкрипац тесан . . . Силази сунце, сенке се дуже, чује се граја поспаних врана, сова се јави, спушта се вече, лагано, тихо, без падобрана.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

у војсци Гиздав - накићен, украшен; раскошан, китњаст; отмен; охол, поносит гонџе - (ружин) пупољак; дете, девојче граја - галама, измешани гласови и узвици граорина (грахорина, грахорица) - врста биљке из породице махунарки која служи

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ДАРА: Зар треба курве у лице да нас вређају? ТОМАНИЈА: Скинућу ја тебе са тог бурета! (Граја и вика расту. Улеће Милун.) МИЛУН: Ко прави овде неред? ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Питај њих!

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Чујте луди: човек од шесет година без и једног јединог ордена! Гушање, граја, врева, тискање све јаче и јаче, а из свију улица се свет згрће и наваљује да продре кроз масу да ме види.

” Кад сам изишао на улицу, опет улица препуна силна света што се таласа на све стране, а граја да уши заглуну. „Куда ће овај оволики свет? Шта је сад опет?.. Сигурно депутација каква?

Затим овластише управу да у име збора потпише резолуцију, и збор се разиђе у највећем реду. На улици опет граја и маса света што се враћаше са многих патриотских зборова.

” А и они би сами чисто хтели да цео тај проклети крај и оне бедне кућице понесу, да се може како, собом. Граја и галама као у свакој маси.

Настаде забуна, кукњава, граја, овлада страх. Неки чак почеше бежати. — Станите, куда сте нагли, браћо! Зар се тако држи задата реч?

На пространој пијаци тога града искупио се силан народ и подигла се страшна граја, да уши човеку заглуну. Одседнем у једну гостионицу баш према пијаци и упитам механџију што се скупио толики свет.

— Сад се јављају млађе снаге, а за старе нећемо да знамо више — вичу из треће групе. Наједанпут се утиша граја; народ се расклопи те учини пролаз на коме угледах млада човека око својих тридесет година.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу! Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

седи професор кроз тишину без краја, Ногу пред ногу, низ дугу улицу, пешке, Кад, гле, поред цркве: Дечаци, гужва, граја, Утакмица! — Висока улица против Љешке! Успорио професор корак, тако да нико не види.

Да чујем како се чавке споре: Из свих крошњи, у парку, одзвања Расправа о смислу постојања; Из триста грла диже се граја Око питања: има ли краја Тај свет, у којем чавке и вране Дречећи, чекају сунце да гране!

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

— Вас, спомени моји, светли али крти. Лавеж, вика, граја. Покличи се оре, Јури хајка кроз пољане и кроз горе, И оставља пустош на утртој стази.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Не ваља се бити кукавица... Али не знаш, рђа те не била, да су оне шћери Лазареве? СТАДЕ ВЕЛИКА ГРАЈА НАВРХ ЦРКВИНЕ, НА СЈЕВЕРНОЈ СТРАНИ ВИШЕ ЈЕЗЕРА. СЕРДАР ВУКОТА Што грајете, који су ви јади, а ево сте гори него ђеца!

ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ Полеће ни јато јаребицах, и свакоју живу ухватисмо. Стога граја стаде међу нама. СВИ И3 ГРЛА ПОВИЧУ: Пуштите их, аманат ви божи, јере их је невоља нагнала, а не бисте ниједну

АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ Шишано је исто кâ кршћено. ВУК МАНДУШИЋ Кум ћу бити, а прикумак нигда! ВЕЛИКА ГРАЈА И ПРАВДАЊЕ МЕЂУ ТУРЦИМА И ЦРНОГОРЦИМА, НЕГО МУДРИЈИ РАЗДВАЈАЈУ ДА СЕ НЕ ПОКОЉУ. СВЕ УМУЧА, НИКО НИШТА.

Ја нијесам ни познâ никога, а камоли да ме ко дочекâ, н и она ружна мјешавина не ваше из куће изаћи. Свагда граја бјеше око мене када хоћах по граду изаћи, као у нас бијеле неђеље кад се крену момчад у машкаре.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред

Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја: — А, бабо, бабо!... То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.

Зато јој и само време брзо прође. Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од

Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну. Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође. Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком

Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе. Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу. А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.

је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.

И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе. Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Сад јасније чуше звеку оружја, покличе, швапске команде, зачињене сапраментирањем. Онамо опет испод бедема, граја се дигла, коњи вриште — ларма као да се сви ђаволи жене. „Брже, брже!

„Удари вријеме, божê вријеме, бјеж’ народе!“ викну неко. Сви наврли к вратима те одигли пут неба главе: утоли граја, да би чуо муху да прозуји. „А ха! дома наши, дома!

„Шта ти велиш на то, сердару?“ запита Господар, пошто онај сврши, и пошто сва граја утоли. Сви се погледи стекоше на сердара. Он бијаше поблиједио. „Ја, Господару,... ја не вељу ништа...

За крдима, млађарији такођер у гомилама весело иде на ноћиште. Кад већ стигну ка гладама, дигне се граја да планину загуши. Чељад се дозивљу и вичући разговарају, јер је ред викати на тој висини међу блејањем и риком.

Пошто се јагањци припуште, утоли по нешто граја и врева, па све на мање, на мање, док одједном све утиша. Стока је већ у торинама, чељад вечерала и поспала.

Никада је зар, сердар не видје таку. Човјек се побоја бруке. Зна женску ћуд. Стаће је помагања и граја, ако он не попушти, па ће сви наоколо дознати тај час око шта је завађа, а он би прегорио десну руку да се то не дозна.

на ноге, раздани се већ!“ па колико му срце бјеше весело, извади иза паса леденицу, па из ње: ду! До мало, диже се граја по планини. Стаде блејање, муцање и хрзање погладњеле стоке. Планинке вичући разговараху се. Пастири се дозиваху.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Везир сад повиче на момке: „Обојицу свежите и у сургум одведите!“ Сад постане у друштву велика граја од радости од смјеха, јер сваки (мушки) скочи...

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ђе се ја бацим овом балотом гвозденом, онђе ћеш све | три ствари наћи, него знади: кад узидеш онамо, стануће вика и граја около тебе велика од хиљаду људи, а никога не ћеш виђети, и нико те не ће ни прстом такнути, а камо ли убити, али

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

У фратарској трпезарији час би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опет заврдаше столицама, опет зачаврљаше молитву, па изађоше.

(Показа му руком пут нове мађупнице, откуда се чула велика граја.) Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу. Дакле, у памет се!...

— Па ајде лези, брате! — вели Тетка. — Ајде, ајде! — рекоше и остали. У тај мах диже се граја из цркве. Ђаци бијаху разврнули врата и ушли. — Који је враг јопет?... Шта то јопет може бити?

Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али не могоше изаћи од Балегана, који је одскакао. — Прикини одма!

Бакоњи се коса накостријеши, те потече ка старој мађупници, из које куљаше дим и допираше граја, што никад није бивало преко дана.

Кувар и Бакоња отидоше на прозор. Из цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака. Наста гужвање и граја. Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога.

Међу фратрима наста врдање и граја. Тетка их утиша, па поче благо: — Немој тако, болан! Ми сви знамо како је било! Коња су украли рођаци, а не брат, па

Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмијак око усана. У тријему наста тутњава и граја. Тетка изађе. — Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма?

Бакоња пође за дјечацима, који сад скакутаху пред њим препирући се. Та граја привуче пажњу по кућама, те се свуда отвараху прозори, а он се црвенио.

Диже се велика граја. Ришћани викаху: „А, ко ће кô Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а јетки што ркаћ однесе славу, навалише молити

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И официри срчу и ћуте. А из села, изненада, допире граја, неко комешање као узбуна, па све ближе и јасније, и чопор мештана појављује се, па се приближује дивизијару.

Пљујем ово; бацам што сам часно носио. На, Бога вам зверског! И скршило се нешто и парчад звекнула на бетону. Па се граја губила све више док није потпуно све замукло.

И вуку се, отимају, трзају, саплићу и свађају око бундеве, а свет се скупља, и граја и галама око њих. — Па добро — каже он у оном извештаченом бесу, а гледају се и нокте обојица заболи у ону бундеву —

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Аја, што ја знам, то мора бити. — Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак!

Макну ногама једаред, дваред... И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу. Настаде необична граја. Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе

Ћипико, Иво - Приповетке

И вуче цуру даље... А већ средина литије поред њих пролази. —Отргните живине! Срамота! Пред лицем светога Рока! И граја бива све јача и јача... Неки од браће збацише с главе кукуљице и прете.. .

И већ очи замичу на отворено поље, да са цуром побегне, и, машући ножем; полако продире. А граја, покличи чују се све јаче и јаче: — Убиј пашче! Држ' га! Убиј!

Краков, Станислав - КРИЛА

Избријани и румени официри дошли су да свој чај попију. Доцније ће играти покера. Из једне собе допире страшна граја. Гласови су оштри и пискави. И обојена власница морала је да покрене урањено тело. Тада се граја појачала.

Гласови су оштри и пискави. И обојена власница морала је да покрене урањено тело. Тада се граја појачала. Ипак грчки капетан није платио прописану таксу. Отишао је увређен, оставивши једну мамузу у соби.

Неко је замахнуо чашом која је прсла на ивици ложе, а враћени комад обранио басисту по глави. Настала је страшна граја. Рањени је звао у помоћ, и хватао за крваву главу, завеса је пала, партер се комешао и празнио.

Петровић, Растко - АФРИКА

И сад је њихово друштво прави пакао угледања, исмејавања и пакости. Граја свађе и битке не престају. Бубу крешти поваздан.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Силазећи у Алексинац чух где це отуд диже граја и гунгула. Вест о изгубљеној битци продрла је у варош и свет се узрујао, што је сасвим појмљиво при таквој близини

кретање у турској војсци: с вечера су се чули прво одјеци вечерње молитве: »Алах ил алах«, затим песме, свирка, весела граја, а доцније тутњава од покретања војске и војене опреме и здржани људски гласови.

брзине, пружице шкрипућу, разманути ланци звекећу, прозори клопарају, вагони промичу као мушице, а из њих се чује граја и врева и чисто се осећа врео задах од хиљаде сабијених људи.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

(Из практиканстке собе излети лењир, затим упијач и чује се отуд граја.) Хеј, шта је тамо! Они се практиканти опет туку! Иди, тако ти бога, Милисаве, па им ти мало војнички подвикни!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Хладовина под липом, мирис свеже бујади коју смо пожњели и прострли по земљи да нам буде удобније, непрестана птичја граја из шуме свуда унаоколо — и како онда човек да не заспи, да се не препусти оном слатком одумирању у крви, слатком

! И тако, тек што би се неко закерало појавило са црном слутњом, одмах би га са свих страна здушно дочекала граја оних који су веровали. Сумњичавац, испсован и изружен на пасје обојке, покуњио би се и заћутао.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1888. ДВА ПЕСНИКА Два песника сретоше се на дверима божјег раја, И како се сусретоше, подиже се силна граја, Свадили се око тога и хтели се чак и тући: Ко је од ког заслужнији и ко треба први ући?

“ Светом Петру мучна беше ова вика, ова граја, Обојицу пусти с миром у пределе вечног маја. „Али знајте, рече Петар, не пуштам вас због стихова, Него зато, што је

и Кића Гађаху пастирку малу уместо шарених тића, А тицâ за јатом јато над њима весело стиже, Од смеха, цвркута, трке граја се у небо диже. „А, чекај!“ узвикну кравар, „ја управ тебе и требам, Тебе, што птице плашиш, одавно по шуми вребам.

Лавеж се и граја диже, Што путем праћаше кмета, све докле пред цркву стиже. Храм беше затворен јоште, те Амор двориштем сађе Да вајат

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Урнебесна граја се подиже после тих патријархових речи и пљусак псовки и претња полете на њега. Он је стајао блед али уздигнуте главе,

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Одлази.) Граја на улици. Чују се узвици деце: Жиж! Жиж! Парапута! Улази Јован са Парапутом (гласно му се умиљавајући).

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Једном, кад је опет с одушевљењем говорио о живости своје деце, рече: „Шта граја, шта тутањ! кад се својски разиграју, у мојој је кући прави земљотрес!

” Одједаред, нека граја у авлији, и неко лудо гурање уз степенице, и лудо смејање. Госпа Нола устаде да види, кад се врата њене собе отворише

на седници ђачког удружења, Павле, лично запитан о програму за ђачки концерт, изређао опет само страна имена, настаде граја. Павле се врло мирно бранио: — Не могу другачије, немамо ми концертних композиција за клавир. —Свеједно!

или, сасвим напротив, у забрану је с птицама; или је крај великог свог живинарника у којем ври птичији живот и граја. Волео је Стефан страсно музику.

Започињу довикивања, питања: сви живи и здрави! Неко чак и псује, али се осећа да није озбиљно. Граја расте. Човек, пошто је од страха ћутао, воли да виче и говори више него што треба.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Дан се смирује. По ћилиму игра клонуо сунчев зрак. Са улице допире свирка, граја. У собу рупи пуно девојака кличући, певајући и играјући.

Све тамо, с том Коштаном... ВАСКА А што? А тебе због њега страх? СТАНА Страх ме! На улици граја, песма. СТАНА (показује Васки): Ето в’иш... А тамо, с њима, и он је. ВАСКА (јетко): А, за њега, не бој се!

АРСА Ама, брате, не могу све сам, разуми! Треба то сви; не могу ја сам. (Са улице још већа граја, свирка, песма и пуцњи пушака.) Ето, чуј! Већ почели и из пушака. МИТКА (споља): Сабљу, мори, и пушку!

АРСА Ето, хаџи, и види! Па сад? Шта да радим? (Полицаји који полази): Чекај ти. (Томи): Збогом, хаџи! (Одлази.) Граја се већ сасвим изгубила у даљини. Вече пада.

Од њега никад Божја, блага реч, само вика. (Стиска се за главу): Од страха ми, синко, већ памет изиђе. Издалека граја, свирка и песма се разбира. СТОЈАН (показујући руком одакле долази песма): Она, мајко, она!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

У логору дочекаше Николицу срдачније неголи се Стриц томе надао. Чим угледаше њега и његову Жују, диже се весела граја: — Ехеј, ево Николице с приколицом!

Под буквом узаври још већа граја. — Ехеј, Стриче, воли те, воли те! — Силази доље да те женимо! Постиђени Стриц навали да се пентра још више уз дрво

! Галама у висини одједном замрије, а онда се заори весела граја: — Ево Јованчета! Аха, ево га! Ево га, силазите! Из крошње су, попут презрелих ораха, сипали чланови дружине: Стриц,

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Кад виде цар то чудо што се граја учини, махну и он руком на своје војаке да даду мира људма. И опрости му живот. РУСИ ПОД ЦАРИГРАДОМ У неко доби,

Ал' у цркви све тек граја и буна, метеж и смућња се чини. Ништа ни мало не фали од механе: маскара, смех, говор, шала, укор, позор.

С туда су, са зурница и постали сваки злочести гласови и кавге, бојеви, инати, преречивања, мућња и граја народска, башење поносно, размахивање с рукама, копрчење и дмење, пар ба, укор, борења се и ношења, безобразне ћуди.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности