Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
прво, што је њихово срце чисто и слободно од премногих страсти и злоба које великих господа и богатаца срца непрестано гризу и муче; а фторо, што се задовољствују с оним што имаду.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Опет космата места на телу знојаво тело гризу. Опет смрт са мном у мом оделу под истом кулом на вису! Опет се рањено сунце повлачи, без кола, без коња, без
Црњански, Милош - Сеобе 2
Такве жене не штеде, ни рођену ћерку. Оне се гризу, оне ржу, а хоће и њега да уједају. Појешћу те! Госпожа Евдокија имала је обичај да крикне, то.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
све стране Њуше траже њуше траже Сву земљу раскопају Нађу ли срећни своју руку Или ногу или било шта На њих је ред да гризу Игра се наставља живо Све док има руку Све док има ногу Све док има било чега СЕМЕНА Неко посеје неког Посеје га у
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
издигнутог места Лука Ристин је посматрао тај узаврели лонац на точковима чудећи се непрестано због чега се ови људи гризу када су присиљени на заједнички живот од двадесетак минута?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
тепсије, од којег цвиле лонци, ормари, и дивљи гости ломе трезније Колач сумрака, док им ногари стола храстова гризу табане. Свирају с прага дуси вратари: чивилук урла, дере мараме. Загрми кревет, пукну тренице.
С тканине ведре круни се штедро Његова светост - грумен суштине. (Гризу се, ждеру силе мрклине.) Алатке хвата живост, лакоћа. Прашниче земни, радосно раткај: башта је твоја виноград воћа.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
то време је за велике слободе за подземне народе земљо ти знаш како ти се радују они којима си ти једина храна који те гризу који те грле сви преци славног збега којима уз гусле још кост промрзла сева и све је надувено од старе
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници, већ малаксали од несанице и замора, поседали поред топова, чупкају и гризу траву. Да ли од досаде или глади?... Комора нас није стигла. Али ипак, нико се не жали.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
По селу су пси гризли тмушаву помрчину. „Тамо, Аћиме, у том божјем селу, не лају пси. И мртвацима не гризу табане.“ „Ја с тобом озбиљно разговарам!“ „Јок, руку ми мојих, убићу га само ако видим да ће те победити.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу. Видим ја да то није тек ’нако... — Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!
Ћипико, Иво - Приповетке
Живот и сунце осваја и као да са презиром гледа на старе злогласне рушевине, чиј у утробу данас гризу пацови, змије, гуштери и инсекти. ...Летње ноћи пролазиле су брзо као летња киша. Те тихе, мирисаве, мистичне ноћи!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Колутаве очи светле, никад сите, А увела уста гризу тела врућа... ''Доста! Гаси луче, спржи цвећа ките! Свежине ми дајте и свечаност мрака!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На дан Свете Луције девојке одаберу по једну ј., па је сваки дан помало гризу до Бадњега дана, и оно што остане, баце у цркви међу момке, па на кога падне, тај ће јој бити муж (ЗНЖОЈС, 1, 245).
док оре прву бразду — »да га не фатив мађије« (као што и жетвар ћути док носи последњи клас до амбара — »да мишеви не гризу семе«, СЕЗ, 86, 95).
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Куд доспели да пристали. Да се сам обгрне с благом, а други нека оскомине гризу и јед гутају! Обоје, о, богоје, бит не може! Не стоје ли исто коме уста ваздан, ако мед, ако јед гутао!