Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дан је био ведар, сунце је гријало, као што само у нашем убавом Приморју у то годишње доба гријати може. Кроз сунчану свјетлост вијаше прашина, што се
часа по свијету више торжествених скуповâ — можда — али скупа, простије и узвишеније природе уједно, сунце тога часа гријало није. Ђакони Иво и Алексије стадоше пред вратима дворане, да редом пропуштају главаре. Иза њих наврсташе се перјаници.
Сунце је то јаче гријало врх распуштенијех стихија. Кад оне малакши, оно још жешће пригриј те подој пупове а повлачи сокове и мезгу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сачувао те бог као јаје с тавана! Све ти црно, а очи бијеле! Смеле те најтеже мађије! Сунце ми те кроз воду гријало! (тј. да се утопи). Траг ти се по злу познавâ! Трње вро, по трњу ’одио! Узма те узела!