Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Змијскоме цару вечито зима, прашуму сања и црнце неке. Кад нема врелог афричког сунца, овде га грију угљем из Креке. И ту се ујка марљиво стара и ложи ватру за смрзлог цара.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Како ови Божић здраво и весело прославио, дабогда и унапријед за много година у бољему бићу а у мањему грију; а сад здрав си ми.“ Одговор домаћинов полазнику (положајнику): „Здрав, куме Јоване, мој давни и сретњи полазниче.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
С болом куда ћеш и гдје би?! Ми пјесме твоје, и другова свију, Што своје душе на звјездама грију, Света смо жива породица теби!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
врста умјетности и потекла и у којој је она код своје куће, за оне легионе усидјелица што по свим провинцијама свијета грију душе на Шопеновим мјесечинама.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
С болом куда ћеш и гдје би?! Ми пјесме твоје, и другова свију Што своје душе на звјездама грију, — Света смо жива породица теби!
Кô сјај што јутром небеса га пију Она је топла, и она ће дати Сокове свјеже да те вјером грију. Не тужи! Гордо у уздању пати, Још има Бога и распете трајно С ловором чека вјечна слава мати...
Погледај, тамо, те колибе голе, Трошне и тамне као магле зимне, У њима живе душе гостопримне — Срца што грију, што трепте и воле... Њихов је говор моме срцу лијек И с њима тако провео бих вијек, Па храна била само црна кора.