Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ту и тамо већ прасне пиштољ или зарешета аутомат. „Карабине, мој милени друже . . .“ Поред саме гробљанске ограде улогорио се Стеван Батић са својом бабом.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Па и мене су извели из такта ти гадови лепљиви ко гробљанске бубе! Други су хтели да их бритвама дељу, на заласку сунца да их спале и кости у воденици самељу, а ја сам за
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чак би се осећао И мирис оне земље гробљанске, са самога гроба. Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је
Служио сам прота и сви свештеници и ђакони | па и клисари са гробљанске цркве. Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Уз влажан зид што опасује гробље, до саме гробљанске капеле од црвених и сивих коцки, са дугим лењирастим прозорима и шупљим крстовима по којима се јуре и чаврљају врапци,
ОД РОЗЕНА Спровод веома свечан, који је привлачио пажњу свих пролазника, кретао се службено и полако све до улице Гробљанске. Ту, од почетка њенога, прво су носиоци крста и кољива, без договора, убрзали кораке.
А од половине Гробљанске улице, и прилазећи гробљу, поворка се тако убрзано кретала, да су и људи и жене просто потрчкивали, из бојазни да их
запрега топова, од чијег се треска ништа више није чуло све до гробља, и где се овој узбуни придружило и звоно са гробљанске капеле, што је усред заглушнога треска, са којим се сливало, подсећало на известан задихани и језиви лавеж.
Пошто су је пренели у собу гробљанске управе, спровод продужи право ка ископаном гробу. Нас двојица, најближи и најбољи другови човека који је био узрок
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Предигра живота за гробља и гробљанске кронике... Мала Сока је истерала да се од својих издвоји, да на очиглед свих својих, још живих, легне у гроб са својим
Заплаче се горко. И чисто се прену цело гробље. Само за тренутак. У паланци нема гробљанске меланхолије, сем понекад, пред вече, кад у току дана није било погреба.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Није имао храбрости да пође својима са лицем циркуске луде. Коначно, сигурно су га већ давно ожалили и уписали у гробљанске књиге. За њих је сада мртав. А за себе? У раздање и у сутон мучила га је сумња је ли он икада и био Дрвосеча.