Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али оно одмах почне да пада и да се губи у оној општој тишми од света и плача. На капију гробљанску не може да се уђе. Ма да је она велика, двокрилна, на свод, увек широм отворена, ипак, кад се уђе, не може од света:
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Само зна да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне кад падне на гроб и зајеца: — Леле, Мито!...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
То бих ја волео. Волео бих, јер, кад од старости и изнемоглости не могнем више послужити и ову варошку цркву и тамо гробљанску, већ будем служио само на гробљу, чекајући смрт, онда да бар имам ту твоју задужбину и у њој тебе, твоје име, твоју
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И све остаје како је било. Ако некога од умрлих житеља пронесу кроз западну гробљанску капију, погреб мора да прође крај Влаовића, који су ту дошли са села, и тек од ината, али донели нешто што паланка
гробара, ходају с њим по стазама уређеним и запуштеним, пажљиво слушају сваки гробарев податак, сваку гробареву и гробљанску мудрост забележе... Било је пролеће; гробље уцветало од цвећа баштенског, али нарочито од уцвалих воћака.