Црњански, Милош - Сеобе 2
Уз трпезу је посадио и своју жену, госпожу Јулијану, нарочито надодољену у таквој прилици, и своју свастику, грудату, која би се распевала у таквој прилици. Вишњевски је, очигледно, био нарочито љубазан према Ани.
Он је био давно заборавио и како су, у кући Вишњевскога, у подрумима, међу бурадима, лутали – и ту, грудату, Бирчанску, која му седе на крило, цврцнута, у шали. Покушао је да своју жену уразуми.
Само, све се то, идућих дана, још једном понови. Па не само што му је ту грудату Бирчанску поменула, при вечери, него му Ана све то и понови, и у оној изби у кући Жолобова, у којој су спавали.