Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Као суву сламу гладим косу моје драге и груди њене тврде хладне су као грудве снега. О нигде живота! Под мојим покривачем опружен лежи мој леш пун црви. Осећам све више како се тули јава.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Одусто јадну тамницу уску: грудве нек падну на духову љуску. СПОМЕН НА РУВАРЦА Уочи нове године је било, наканô сам се дома подоцкан од вечере из
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Биле су сасвим од леда, те грудве, мислим, и с још по једном каменчугом изнутра. Солидна ствар, кеве ми! За сваки случај, оћу да кажем, ако баш нестане
Ту почесмо да се грлимо и љубимо, да скачемо и да се „сликамо“ у снегу, да трпамо једни другима грудве за врат — који је то био провод!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве. Једном у мало не учини лудост. Било је некако на измаку лета. Опет је била субота — пазарни дан.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Носе којекакво трње, аки би од Христова венца било. Што ћеш више? Носе грудве црне земље, издајући и заклињући се да су помешане с крвљу тога и онога мученика.
Ко би се усудио рећи да све те мошти и кости и зубове и парчета хаљина и гвожђа и грудве у земљу ваља закопати? У земљу!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ја нисам умео. Шта могу кад су кише спрале и њивицу мога оца, а семце му пало међу суве грудве, иако су лета била добра. А ја, опет, кад ми беше двадесет, наситно и полако нисам хтео ништа. Меније таква нарав била.
Узми прво! Покупи све, метни у недра...“ Ђорђе хроптаво јаукну, прући се на земљу и зари лице у грудве земље. Сенка се одмакла од њега. Био је на сунцу. Не чује српове, не осећа у ваздуху последње дахове сваљених кукуруза.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
у исти мах, осећа тај црни сјај како му, са знојем, клизи низ потиљак, а Петар спава, сан му је миран, а ископане грудве земље миришу на преисконску, самртну мемлу, а нешто што тек долази, што ће доћи, гомила се, тмасто и нелагодно, у
Попа, Васко - КОРА
и смеђе птице Које нам из очију излећу Кад надалеко нема ниједног ловца Твоји дланови обасјавају Наше две замишљене грудве земље Кад сунце касни 21 Руке твоје пламсају На огњишту усред мога лица Руке твоје отварају ми дан Руке твоје
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
заклањао се он рукама, врдао, бранио се, узмицао, кад изненада, са других капија, са свих страна, долетеше нове грудве. Одступајући, испружених руку као да хвата, жмурећи, лагано је он дубоко у целац, упадао.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Снег је био доста дубок и топао јужни ветар нам је ишао на руку. Забављали смо се бацајући грудве, које су се саме котрљале неко време, сакупљајући мање или више снега, и покушавали да надмашимо један другог у овом
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пушкарање око Глоговице трајало је до мрака. Турци све више и више стискају Алексинац: наши се батаљони топе као грудве снега. Шта ли ће сутра бити?! Х Алексинац 11 августа, у среду увече, 1876 г.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ој! Краљица грли њега, Прси — вреле грудве снега, Звезде — очи, коса — злато, Све је њему, све је дато, У његовој све је власти — Куд ћеш веће, боље сласти?!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И слика чудесне жене Из хладне, мраморне грудве искрсну једнога дана. Силвије замишљен стаде. У помраченоме уму Он је будио слике од ране младости своје, Он се је
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Дрекавац! Одједном се Јованчету следише ноге. Спазио је како испод једне веће сиве стијене излијећу грудве земље и руше се према потоку. — Ено га! Дрекавац копа јазбину!