Краков, Станислав - КРИЛА
Потом је подигао увис, и безгласно неком наздравио. Из мрака су сијала задовољно два ужарена ока грудоболног бунтовника. На пољу је била најлепша ноћ рата, а из шатора је ударало на просуто вино и пијане душе.
— смех, је био хистеричан, — ... напред, извештаји ће бити славни... — ту се загрцнуо и закашљао. Војници се плашили грудоболног, а нови командант достојанствено украшен брковима као перјаницом запретио је стрељањем. — Луда, и онако ће умрети...