Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Пуж је такође животиња која се користи за плодност. У Гружи када у пролеће нероткиња наиђе на првог пужа, спршти га да би добила пород.
На Ђурђевдан ујутру, супрузи којима се не дају деца „ваља се“ да имају полни однос па ће, верују у Гружи, ускоро и они имати деце.
“ У Гружи, породиља би требало да украде три ивера која су отесана приликом грађења куће, и да се окупа у води у којој су они пот
⁵⁰ (У Гружи, пак, верују да ће у том случају дете имати болове у стомаку.) Овај необичан скуп животиња које трудница мора да избег
¹² У Гружи верују да ће онај ко се тада роди постати вештица, односно вештац.¹³ Осим профаног, свакодневног континуираног времена
¹⁹ Тада, верују у Гружи, добро је започети орање, ткање и слично, а ваља се у понедељак и девојку испросити. Понедељак и четвртак јесу
²⁸ Посебно је несраћно оно рођено у девети уторак, сматра се у Гружи. (У Босни, међутим, мисле да ће дете рођено у уторак бити срећно, али да неће бити дугог века, а у Скопској котлини да
(Истина, постоји у Гружи веровање да је срећно дете које прохода у среду.) За четвртак се каже да је срећан дан. У народу постоји ова изрека:
Ко се роди у овај дан, њему ће се „привиђати“ натприродна бића, кажу у Гружи. За ово дете верује се да је видовито, да може да види и оно што други не виде.
да јој деца нису умирала.¹⁶ Негде се, као на пример у Гружи, Банату итд., верује да дете прво треба да задоји Циганка, да би било здраво и срећно у животу.
Ткање почиње у понедељак или четвртак ујутру (срећни дани и срећно доба за почетак рада).¹¹⁰ У Гружи је обичај да ако се родитељима не држе деца, мајка треба да узме вуну од девет Стана, односно да оне чупају насумце
Бројне су амајлије израђене од метала (гвожђа, сребра, злата итд.). Ако се мајци у Гружи не држе деца, она братими ковача да јој он, наг у глуво доба ноћи, скује амајлије у облику мотике, будака, ножа, српа
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Жетеоци, у Гружи, певају стару песму, Док плева месечине изнад гумна дрхтури. У Ђушиној неко није заврнуо чесму Па мали млаз воде
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Зато је све мање бивао по путу а све више код куће у Гружи. Када је почела 1813, година великог пораза, Добрача је покушао да постане и нечујан и невидљив , колико се то могло.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. То су иста веровања као и у Чајкановићевом »Речнику«, са понеком друкчијом појединошћу — као, на пример, у Гружи и Горњој Ресави. При бајању против ветрова у Гружи три чесна б. л.
При бајању против ветрова у Гружи три чесна б. л. попреко се пресеку, па, пошто се њима премаже болесник, баци се по половина чесна на запад, исток, југ
, 303, 390). Брест. И у касније објављеним веровањима б. је демонско, свето и лековито дрво. У Гружи »код бреста у Крушику, у Гунцатима, виђа се ноћу црвени пламен, али кад се њему приђе, одмах га нестане« (СЕЗ, 58,
близу воде — да је запљускује три дана (ибід., 556). Гатање помоћу в. забележено је у Гружи (СЕЗ, 58, 1948, 242): уочи Ђурђевдана девојке и момци забадају врбове гранчице у стреху од куће намењујући их
Младожењу за време свадбе штитила су три трна д. р. забодена у његову капу (ибід.). У Гружи д. р. (која се тамо зове шипурак) употребљава се при бајању против жутице: увече се жут конац (који представља болест)
гранчицом (СЕЗ, 86, 1974, 104). У Гружи д. је саставни део обреда при одбијању детета од сисе, које мајка последњи пут подоји пошто му да д.
Жалосна врба. У Гружи »се сади само поред воде и у гробљу« (СЕЗ, 58, 1948, 333). Здравац. У Гружи дете, докле га кум шиша, држи у руци з.
Жалосна врба. У Гружи »се сади само поред воде и у гробљу« (СЕЗ, 58, 1948, 333). Здравац. У Гружи дете, докле га кум шиша, држи у руци з. (СЕЗ, 58, 1948, 264).
У Гружи (где се нове званице на славу позивају ј., СЕЗ, 58, 1948, 202, као што се тада у Горњој Ресави ј. позивају гости из дру
, 497). У неким крајевима облик ј. имају орнаменти у гробљима: у Љуљацима и Барама у Гружи »много је и старинских дебелих камених крстача с јабукама« (СЕЗ, 64, 1951, 148), а код Поповаца крстови изнад гробова
Копитњак. У Гружи к. се зове: »сватовско цвеће« (СЕЗ, 58, 1948, 276; 279) — свакако због тога што се њиме сватови ките (а они то чине
с., 26, 1971, 47). Кукурек. У Гружи, после Ђурђевдана, ставља се к. у гнезда, да би кокошке носиле јаја, и »око карлица у које се разлива топло млеко, да
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Идуће, 1438. године Турци су освојили манастир Раваницу и градове Борач на Гружи и Острвицу код Рудника. Али главни напад извршен је тек године 1439.