Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Што се толико смејао, бог би га знао! НИ ОКО ШТА Еј, еј — баш штето што се свадише поп Вујица и учитељ Грујица! А онако се, болан, лепо живели!...
А онако се, болан, лепо живели!... Учитељ Грујица, није, да рекнеш, од оних старих, што још не могу да оваришу у овим новим букварима и читанкама, него човек од млађег
Поваздан тако дељка и мајсторише, што се тиче на прилику, као мајстор.« И доиста, учитељ је Грујица имао сав и стругарски и столарски алат и умео је начинити све што само очима види.
А неком и начини понешто ако имаде залишна времена. Осим тога, учитељ је Грујица умео вешто пунити тице. Сву је собу окитио свакојаким тицама.
Еј, еј — баш штета што се свадише поп Вујица и учитељ Грујица, а тако су, болан, лепо живели!... Уочи Ивањадне, баш тог лета кад ће се свадити поп Вујица и учитељ Грујица —
Уочи Ивањадне, баш тог лета кад ће се свадити поп Вујица и учитељ Грујица — натушти се озго косом изнад села црн облак, а све кркља као кад пекмез кључа у казану. Ето, боме, града!...
— зачуди се једна жена машући проноском. — Куд ће по оваком времену? Кад би да прође поред школе, угледа га учитељ Грујица па каогод да му се нешто слутило, напе се од смеха — што никад није, па, једва уздржавајући се, упита: — Куд ћеш то,
Погибе, јадан не био!... Сутрадан — чисто време, боже, милина ти погледати! Учитељ Грујица уранио, па лепо испекао кафу, пије и гледа у своју башту.
Ето, велим, учитељу да ујдурише. — Баш ти хвала, Жико!... Их, благо мени! Дајде, дајде! — рече учитељ Грујица, пун радости што је добио тако ретку тицу јутрос на уранку, па узе јеину и однесе да је некуд склони.
И ја ћу да пробам да напуним коју. — Не би ти то умео, попо — рече учитељ Грујица осмешкујући се. — Како не бих?... Ево, што се тиче — сад, само да ми је жице и да видим како Ти то намешташ очи и
Чује учитељ Грујица то, па поред свег тога што се онако лепо живео с попом Вујицом, науми да му никако не дâ јеине. И то му се тако уврте
Ићи, те ме опадати и говорити што није истина... Баш ти доликује! — Ко говорио?... — Ти исти! — викну учитељ Грујица сасвим ускипео, и све му искреса што год је рекао. Боме, сад и поп плану, па све дршће од љутине.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Радојица, и Грујица, и јошт тројица. — Казала некаква ђевојка кад су је питали који јој је момак у селу најмилији. Слути, слуто,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Казаше људи што дођоше из општине. Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? — Ко то каже? — Грујица... мало пре дође озго. — Море лаже. А јесам га ’нако резилио и друго којешта...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
СТАРИНА НОВАК И КНЕЗ БОГОСАВ 545 54 НОВАК И РАДИВОЈЕ ПРОДАЈУ ГРУЈИЦУ 550 55 СТАРИНА НОВАК И ДЕЛИ-РАДИВОЈЕ 559 56 ГРУЈИЦА И ПАША СА ЗАГОРЈА 564 57 ЖЕНИДБА ГРУЈИЦЕ НОВАКОВИЋА 573 59 ИВО СЕНКОВИЋ И АГА ОД РИБНИКА 595 60 ЛОВ НА
два Подреновића, ма немаше коњâ њиховијех; кâ да бјеше Бановић Секула, ма немаше коња Секулова; кâ да бјеше дијете Грујица, ма немаше коња Грујичина. Иста ова особина Маркова снажно је наглашена и у песмама других балканских народа.
Сиромаси момци моле Марка да их спасе беде невиђене. И он пође. С њиме је и Милош, и војвода Јанко, и Момчило, и дете Грујица, и Реља Шестокрили.
Милош је једва померио калпак, војвода Јанко га дигао до колена, Момчило више колена, дете Грујица до појаса, Реља Шестокрили до „белог грла“, а Марко га најбоље подигао, али га није на главу метнуо.
Најизразитији хајдучки ликови су: Старина Новак, Грујица Новаковић, Костреш харамбаша, стари Вујадин, Мали Радојица, љуба хајдук-Вукосава.
сабљи не измиче нико: Што пропушћа дели-Радивоје, дочекује млади Татомире: што утече младу Татомиру, дочекује дијете Грујица; што пропусти дијете Грујица, то дочека Старина Новаче.
дели-Радивоје, дочекује млади Татомире: што утече младу Татомиру, дочекује дијете Грујица; што пропусти дијете Грујица, то дочека Старина Новаче. На царском друму, са сабљом која никог не пропушта, он делује као божанство освете.
На царском друму, са сабљом која никог не пропушта, он делује као божанство освете. Грујица Новаковић — по потпуности свога лика, по богатству црта, нарочито по својој надмоћности, чији су извори не само у
Секулу; или она — набрекла од обести — кад Новак и Радивоје продају Грујицу; или она — пуна младалачког полета — кад Грујица и његових тридесет хајдука прерушени у девојке дочекују пашу са Загорја и његових тридесет делија.
“ 54 НОВАК И РАДИВОЈЕ ПРОДАЈУ ГРУЈИЦУ Вино пије Новак и Радивој у зеленој гори Романији, служи њима дијете Грујица. А кад су се понапили вина, онда рече дели-Радивоје: „Хеј, мој брате, Старина Новаче!
Тад пошета дијете Грујица, он сашета низ танану кулу, пак се шета по б̓јелој авлији, подметнуо руке под пазуха. Гледа њега Џафербеговица кроз
“ Тада рече дијете Грујица: „Ој госпођо, Џафербеговице, ништа мене тога жао није, већ ја жалим, Џафербеговице, кад сам био код двора мојега, ишао