Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Суманути већ не. Они, онако полунаги, као бежећи испред нечега, грче се унезверено и уплашено гледајући на гробље, плач, упаљене свеће: А опет сви, сваки час жељно погледају и ишчекују
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тад Стојан брзо ка њему корачи, И виде лице како му с' развлачи, И виде руке де с тегле и грче, Још мало, па му на веки се смрче.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— виче Танасије. Али кроз рику топова извежбано уво војника чује шапатљиви шум хаубичког зрна и лица се грче од самртнога страха... Људи се значајно погледају и сумњичаво врте главом. Борба је узимала маха.
Дебела слана покрила поља као снег. Челик се охладио, па се прсти просто лепе. Деца плачу од зиме и грче се уз своје мајке.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери. — Нано!
— Ни ја не могу. И одскочи од Софке, усправи се. Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу. Да га као умилостиви, продужи Софка. — Срамота! Од другарица и света срамота ме, тато! — И мене је срамота!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
6 РЕЂАЛИЦЕ 1. Грличица грче... Грличица грче, Петар коња трче. Дај ми, Петре, палицу, Да убијем грлицу, Да ми грле соли да, Да ја овну соли
6 РЕЂАЛИЦЕ 1. Грличица грче... Грличица грче, Петар коња трче. Дај ми, Петре, палицу, Да убијем грлицу, Да ми грле соли да, Да ја овну соли дам, Да ми ован
(Слово „и“) з — Грчић говори, ни Грк не зна шта Грчић збори? (Дете које „грче“) 4 — Зец је, а на двије ноге? (Човек с презименом Зец) 5 — Иде поп, за попом пас. Шта је поп псу?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ја сам њима газио док ливаде и росу још нису биле такле босе женске ноге. Јер се отворене бразде грче за семеном из мушке шаке. А ковач пружа око низ белу зраку јатагана, док буљуци збегова споро миле шумама.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
емотивном плану дат, него у исти мах прожима јунакињино тело: „Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери”.
Краков, Станислав - КРИЛА
Не слути на добро. А, шта велиш, Душко? Не осмејкују се његове увек веселе боре на округлом лицу, већ се грче са изразом плашње. Но Душко га не чује, и заноси се све више у сну. Капетан шапће сам са собом све ређе и лакше.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
И док се рањеници грче у мукама и умиру по болницама често још под докторским ножем, они што су били срећни те изађоше читави из данашње
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
— О, милости мени: Немоћ ми и пустош празно срце жуче. О, сунце, о, ноћи, вама испивени Удови се грче, без крви и сока. Као урма што се вечито зелени, Дај ми моћ да сишем језера дубока Испод врела песка.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
д. у врућој води облаже се на уста оном коме се грче вилице па не може да говори (СЕЗ, 14, 239), или ко пати од лишаја (СЕЗ, 19, 226).
Ћипико, Иво - Пауци
Али нигдје никога уоколо: свугдје снијег и гола дрвета што се на леду грче, као да љуту студен осјећају. Угледа у снијегу коњске трагове.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Чудна нам жеља душе поткрада: Да душа помрлих столу буде призвата; У час ево Дантона, за њим ево Марата: Болно се грче прсти и леде, А глас је сух и без јека, Поноћ је прошла, два сата, И мртваца главе бледе и седе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тад се врну Новаковић Грујо, и отиде у Стару планину, те казује Старини Новаку каке Грче сабира сватове. Тада бере Старина Новаче, бере Новак кићене сватове, све сватове из горе Хајдуке: кума куми Бороја
“ Тако пјева Грчићу Манојло, гледају га из горе хајдуци, гледају га, но им није мило. Оде Грче за добру ђевојку, а осташе у гори хајдуци.
“ Ту допаде Новаковић Грујо, удари га сабљом по рамену, ал’ се Грче штитом заштитило: надвоје му сабљу саломио, на штиту се ништа не познаде.
Изгуби ме Грче на мејдану!“ Ту допаде дели-Татомире, носи голу сабљу у рукама: „Стан’, курвићу, Грчићу Манојло! Ласно ј’ с Грујом
Ближе к мене, да се ударимо, каио сам мејдан дијелити!“ Ту допаде дели-Татомире, удари га сабљом по рамену, ал’ се Грче штитом заштитило, — по штиту га сабљом ударио: надвоје му сабљу саломио, на штиту се ништа не познаде.
се Грче штитом заштитило, — по штиту га сабљом ударио: надвоје му сабљу саломио, на штиту се ништа не познаде. Грче маче мача зеленога: „Стан’, курвићу, дели-Татомире! С том ли сабљом идеш у хајдуке!
Изгуби ме Грче на мејдану!“ Но ето ти дели-Радивоја, голу сабљу носи у рукама, право иде Грчићу Манојлу: „Стан’, курвићу, Грчићу
Ближе к мене, да се ударимо!” Ту допаде дели-Радивоје, удари га сабљом, по рамену, ал’ се Грче штитом заштитило, — по штиту га сабљом ударио: натроје је сабљу саломио, на штиту се ништа не познаде.
Изгуби ме Грче на мејдану!“ Но ето ти Старога Новака, на њему је страшно одијело: на њему је кожух од међеда, на глави му кала
“ Ту допаде Старина Новаче, удари га сабљом по рамену, ал’ се Грче штитом заштитило, — по штиту га сабљом ударио: надвоје му штита пресјекао, и десну му руку осјекао, ал’ натроје сабљу
“ Проговара Старина Новаче: „Вјера моја, посестримо вило, ја не ћерам, већ ја јадан бјежим; погуби ме Грче на мејдану!
Паде Грче у зелену траву, Грче паде, а Новак допаде, те Гркову осијече главу, па отиде у гору зелену; тражи Новак по гори дружину