Употреба речи густог у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

У томе часу највеће њине усхићености изиђе из густог браника стари Сремац; лице му беше озбиљно, хладно као и обично, само гласом је мало задрхтао: — Милисаве синко, уђи

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: — Не вала. И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга... Затим га спопаде страх. „Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је бо’ме дошло И до густог. Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо

Башта се проредила. Нема више оног густог зеленила које је ишло на руку заљубљенима, и крило их од оне несносне контроле коју је бог сваком младом заљубљеном

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И то она јесенска, мутна, крупна киша. Такве једне ноћи, кад се, сем те кише и густог мрака, ништа није видело закуцаше на нашу капију ноћни чувари. Умро који од тих просјака, божјака.

Па, пошто је наша кућа била прва од улице а онако висока, окречена одударала од густог мрака и кише, то га донели к нама. Стара мајка се одмах диже.

Африка

У току векова ове жилице се претварају у дебеле снажне стубове који свуда у круг око стабла одржавају џиновски кров од густог грања. Тада бодлерова поетска слика, да је шума живи храм, претвара се у фантастичну стварност.

На речици у дну густог растиња, међ жбуњем, голе и мокре, тетовиране, жене пуне огромне канарисе водом. Ћупе су џиновске и јединствено

Црњански, Милош - Сеобе 2

Смирио се кад га угледа, како већ седи иза њега, у колутовима густог дима. Павиљон су, сапери, били украсили сунцокретима и гомила се беше стиснула све до те леје цвећа.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Приводио их је води, као звери у мраку, и лежао са њима у песку, испод лишћа и густог грања. Ослушкивао је и уходио супротну обалу, откуда се чула граја и довикивање Француза.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Ваља им опет прелазити ону јучерашњу цесту коју контролише непријатељ. Може ту доћи до густог. Кад је већ чета била готова за покрет, иза првих брда, у правцу према Грмечу, запрашташе пушке а убрзо затарака и

Је ли теби жао наших рањеника? — Како неће бити жао, бог с тобом, — И би л се ти жртвовао за њих када дође до густог? — Да си ти мени жив и здрав, макљао сам се ја ради њих једно десетак пута, да се све прашило! — гракну митраљезац.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Обмана хладна као санта леда; Ја знам: животом буја свака тварка, И хиљадама очију ме гледа Из густог жбуња, из цвећа и траве — То стари греси у заседи стоје —, И млаз ледени кајања и страве Преплави намах бедно срце

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

и јаче жуборење реке, клапарање воденицà, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа. После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.

Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Без икаквих ограда тражи правичност за све мале народе. Неки од наших савезника, када је дошло до густог, ставили су на пазар југословенску Далмацију, Истру, Корушку и Ријеку.

Петровић, Растко - АФРИКА

У току векова ове жилице се претварају у дебеле снажне стубове који свуда у круг око стабла одржавају џиновски кров од густог грања. Тада бодлерова поетска слика, да је шума живи храм, претвара се у фантастичну стварност.

На речици у дну густог растиња, међ жбуњем, голе и мокре, тетовиране, жене пуне огромне канарисе водом. Ћупе су џиновске и јединствено

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Био сам ти украј гаја с оне холма стране Гди поточић исподмива шумарица гране. Једно мјесто зелени се усред густог хлада, Окружено са три стране као сводом града; Одовуда под заклоном бистра вода шушти, Ту и онде с грана доле као

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

„Паметан си, вели, и бистар домаћин, али ћу ти јопе' дати један свјет. Кад ти гођ, каже, дође до густог, било код људи, било на суду ђе било, вели, да било, ти само подвикни 'нако од срца: Живила наша премилостива Земљана

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Кажем амајлије а мислим на фину коврџаву длачицу одоздо, коју је сваки од нас лично оплевио с њенога густог руна. Имало је за читаву војску нашег господара краља Стефана Уроша Другог Милутина Немањића.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

када сам, иза тог, ватреног покушаја, прешао на суседне чланове нашег планетског система, имао сам диван осећај да, из густог шумског шипрага, изилазим на цветну ливаду.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Оно лебди отсечено, далеко, туђе. Побегло је од чудног испарења, густог, и много мокрог, које дави и гаси, хоће и звезде да погаси.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

сина, Па у сенци га закопао великог мога млина, А да лав младунца свога закла; Са паром шуме дишем и пару једног пакла Густог. О шумо, горо, напијем ли се жедан вина залуталог облака Опет ме стид је неког дванаестога века.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности