Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Турци кажу: „Ми смо из Београда Гушанац-Алине бинбаше, Али-Призрен и Бећир-Ђакова, отпуштени смо да идемо на вилајет”.
” Кажу они ко су и куда мисле и да су они друштво Гушанац-Алино, и да имаду допуштење, а да је Гушанац остао у Београду.
” Кажу они ко су и куда мисле и да су они друштво Гушанац-Алино, и да имаду допуштење, а да је Гушанац остао у Београду. Пита и̓ Миленко : „А којим сте путем у Београд дошли, и колико вас има?
— Миленко: „Јуз изун! — сто изуна — и да је сам Карађорђе и Гушанац, ја овуда не дам проћи”. Веће је мрак, наше војске дође доста. Турци се заноћише.
(И то се онда говораше: да је Гушанац назвао њи̓ невером, кад га остављају, и да је писао Карађорђу да ће они из Београда побећи, да и̓ дочека и побије.
платити. И тако Гушанац отпусти Бећир-пашу баш на сам Митровдан, тј. 26. октобра 1804. и дође на Палеж на конак. Удари повелики снег, везир
” — Ја: „Јесте Бећир-паша дошао и да̓ије исекао: али је Гушанац-Алија са крџалијама дахијска тевабија, и гори је него све дахије.