Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса. — Ко је? Ко је?
— Ту... Тако... Још... — И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи: — Тако...
а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнео се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.
И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.