Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Своју мисли Бранковић с Гертуком. Мухамеде, то је за Гертуку! Сјем Азије, ђе им је гњијездо, вражје племе позоба народе — дан и народ, како ћуку тица: Мурат Српску, а Бајазит Босну, Мурат Епир, а Мухамед
зубе своје већ умију под грлом острити; тек соколу прво перје никне, он не може више мировати, него своје размеће гњијездо, грабећ сламку једну и по једну С њом пут неба бјежи цијучући. Све је ово некаква наука!
Бјежи Станко управ Бајазиту, да с њим једе маџарске носове. О гњијездо јуначке свободе, често ли те Бог нàглêдâ оком, много ли си муке пренијело, многе ли те чекају побједе!
ВУК ЉЕШЕВОСТУПАЦ (поје) Чево равно, гњијездо јуначко, а крваво људско разбојиште, многе ли си војске запамтило, многе ли си мајке ојадило!