Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
декембра 1814. год. начињено, није сходно видео оном опстојателству. 19. декембра препише г. [Димитрије] Давидовић и [Димитрије] Фрушић и однесемо по трети ред г.
” Тај дан г. Давидовић и Фрушић увече почну преводити, 1. јануара 1815. год. соверше писмо. 2. јануара одем са г. Фрушићем гди Лорд обитава,
Врбна јавити, и проче. Тај дан буду и писма (прошенија) сва готова, која је преписао Давидовић и Фрушић. 30. декембра у 8 сати по подне с г.
Он на то рекне: „Добро, изволте молити, он ако нама о том наложи, ми ћемо се старати.” 5. маја (17.) одем ја и г. Давидовић код г.
) 6. маја. Одем рано, нема за аудијенцију ништа решенија. После подне оде г. Давидовић код г. Врбне и донесе писмо, да је Јего Величество изволело 8. сего у 8 сати дати нам аудијенцију. 8. маја 1815. год.
” Ја одговорим: „Просили смо, пак нас не пушта к себи.” Император рекне (које ми је чак после Давидовић казао): „А вражје политике, мисли он да нико не зна шта они са Србима раде! — А што вас не пусти к себи?
” На то он нам каже да причекамо јошт у Бечу, док нам, одговор даде. 15. маја оде г. Давидовић у канцеларију и питао за одговор, и казали му до 5 дана да дође. 20. маја. Оде опет г.
15. маја оде г. Давидовић у канцеларију и питао за одговор, и казали му до 5 дана да дође. 20. маја. Оде опет г. Давидовић, но казали му да је послано г. Метернику. — Тај дан одем са г. Давидовићем у Штатску канцеларију, где изађе пред нас г.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
КА РОМАНТИЗМУ 103 ЛУКИЈАН МУШИЦКИ 106 ЈОАКИМ ВУЈИЋ 110 МИЛОВАН ВИДАКОВИЋ 112 МИХАИЛО ВИТКОВИЋ 115 ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ 117 ЂОРЂЕ МАГАРАШЕВИЋ 118 ТЕОДОР ПАВЛОВИЋ 119 СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА 120 ЈОВАН СТ.
писцима овде говори више и исцрпније но су овде унети и некоји писци који се не налазе у школском издању (Димитрије Давидовић, Ђорђе Магарашевић, Теодор Павловић, Јован Стејић, Данило Медаковић, Никола Томазео, Милан Ђ.
Сви ранији историчари наши, Димитрије Давидовић, Милован Видаковић, Александар Ивачковић, др Данило Медаковић, наслањали су се на ту књигу и често је просто
ЛИСТОВИ, ЧАСОПИСИ И АЛМАНАСИ До 1813. године Срби су без редовних годишњих публикација. Те године Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић покрећу у Бечу Новине сербске, где се давало доста места књижевности, и које су излазиле до почетка
Прва половина XИX века нарочито је богата алманасима, који су тада радо читани. Димитрије Давидовић дао је пример својим Забавникомъ, који је од 1815. до 1821. излазио у Бечу, а од 1833—1836. у Београду.
Иначе, глас који је уживао код Срба био је изнад његове стварне књижевне вредности. ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ Рођен је у Земуну 12. октобра 1789. Основну школу свршио је у Земуну, гимназију у Карловцима, Кежмарку и Пешти.
Кратко време, у уставном режиму, био је министар унутрашњих дела и министар просвете. Када је кнез устав погазио, Давидовић падне у немилост и повуче се у Смедерево, где је умро 25. марта 1838. Давидовићев чисто књижевни рад је незнатан.
За неких двадесет година он је био главни организатор штампе и публикација српских. Давидовић се бавио и српском историјом, не као научник но као практичан националан радник.
историје, 1851, Давидовићева историја била је главно дело у коме су се Срби упознавали са својом прошлошћу. Давидовић није био књижевник, и он има више значаја као национални и просветни радник на општим пословима; у књижевности он је
у Новом Саду. На том месту умро је 6. јануара 1831. Магарашевић припада истом реду писаца у коме су Димитрије Давидовић, Теодор Павловић, Данило Медаковић, писцима који су више културни радници но прави књижевници.
Медаковић је био активан јавни радник и за Србе педесетих година био оно што је око 1820. био Димитрије Давидовић, око 1840. Теодор Павловић, око 1865. Светозар Милетић.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
(Крстарица Потемкин, Ајзенштајнава.) Због тога, најзад, долази до првих демонстрација и министар просвете (Љуба Давидовић) долази личио да нас стишава.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
38—9. Прештампавајући пак у Забавнику три Витковићеве песме и још три оде, Давидовић је (стр. 200) донео овакву белешку: „Будући да Забавник у више руку долази нег’ Новине, то сам за добро судио песме
Да додам још и следеће: Дим. Давидовић у писму Вуку од 17. фебруара 1829. (Преписка ИИ, 84) за аутора ове песме сматра Бранковића и Матића (о томе Петру
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ — Даће! — загрми Партенија. — А тебе није послô мутесарип бањалучки, већ главом Партенија Давидовић Делић, игуман од намастира Гомјенице. — И Симеун Пејић Рудар, ђак од намастира Гомјенице!