Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та ти већ дабоме да ми ниси никад веровао! А откад ти говорим ја. — Шта ми говориш?... Па шта је то, даклем, било? Да се није каква несрећа догодила? — А, баш напротив, све је весело ишло.
— Е, е! ти већ далеко тераш! — Е, сад ја далеко терам! Ја, даклем, терам далеко! Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка! Даклем, ти си већ контен да све заборавиш!.. Ћиро!
— Е, е! ти већ далеко тераш! — Е, сад ја далеко терам! Ја, даклем, терам далеко! Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка! Даклем, ти си већ контен да све заборавиш!.. Ћиро! Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки. Јест, тако је то! Све доле!
Аусгецајхнет! Браво, господин-Ћиро, браво! Клањам се! Кис ти ханд! Тако, то је красно! А не да се мрзите и свађате! Даклем сте се измирили; нисте више »фашê«, даклем »алте фрајндшафт ростет ни«; даклем, опет вреди штагођ; па сад правите
Клањам се! Кис ти ханд! Тако, то је красно! А не да се мрзите и свађате! Даклем сте се измирили; нисте више »фашê«, даклем »алте фрајндшафт ростет ни«; даклем, опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе? Јел’те? Путујете заједно?.. Браво!
А не да се мрзите и свађате! Даклем сте се измирили; нисте више »фашê«, даклем »алте фрајндшафт ростет ни«; даклем, опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе? Јел’те? Путујете заједно?.. Браво!
«... Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље примјерне супруге, ваше госпоја-Персе! Куцнуше се; поп Ћира наискап, а домаћ
Ал’ нека, — можемо још све и поправити. Даклем, све ово бришемо, па изнова! Ово је даклем прва здравица, и она нека је у ваше здравље. Спаси бог.
Ал’ нека, — можемо још све и поправити. Даклем, све ово бришемо, па изнова! Ово је даклем прва здравица, и она нека је у ваше здравље. Спаси бог. Куцају се и пију; домаћин пола, а поп Ћира испи целу чашу.
— Је л’ те, нећеду пуцати канони? — пита фрау Габриела. — Неће, неће, госпоја. — Молићу вас, даклем!... Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда она жена поврати очи цареву сину и задуне га, и кад оживље, даде га цару а он њојзи коња. (Даклем се мисли да је коњ био син оне жене, а онај човјек што га је цар ранио његов отац.) 41. ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Аки би вам некај рекал, кај не бисте розмели, сам фућните, пак јаз вре бум вам растолковал. Даклем, дроги моји крстјани, кад је дроги Бог делал првега чловека, зделал га је од блата, пак га је присленил нуз плот, да
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Оно море, што кад рикне, Задршћу се даљни краји. — Та страхота даклем уме Да се стиша и затаји! Ко га гледа, не би рекô Кол’ко с’ у њем мртвих снова, Кол’ко с’ у њем изгубило Жеља,
Ох, причај ми, причај јоште — Груд се моја од тог шири, Даклем море, силно море, Тако уме да се смири!? Аој, Боже свемогући, Молим силу твоју јаку, Дај и мени — мојој души,
Будан сам, опет будан, И опет... али нека, Даклем на оном свету, Онде те мелем чека. ЛXИ Сад разумем вечност шта је, И бескрајност колика је.