Употреба речи дане у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

кад је то све прегледао, окрете се мени: — Икона по себи није лепа, није ни средње изведена, али ономе који је дуге дане и ноћи у мрачним сводовима влажних градова проводио, е, томе срце раздире...

али ћуташе. Ја сам разумела тај поглед: жалостиво је он говорио: „Хеј, Грлице, моја Грлице, да тужне ли дане дочекасмо!... Орасмо, копасмо, плевисмо, па гле, где баш залогаја хлеба нема да се заложимо!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Од албалука до шарана и штуке, једна за другом, гргеч, деверика, ко у посне дане, петак или среду, пливају рибе, по азбучном реду!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Поче да ћерета с њиме као дете... све стојећи. Рече како ће очувати шеницу с те њиве — само за благе дане. Месиће од ње чесницу, колач за крсно име. Најлепше је брашно од старога жита. — Само ако добро роди — рече Огњан.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу,

И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи. Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.

То га запрепасти и готово поколеба... Зар да се одрекне Јелице? Па како ће проживети оне дане до смрти?... Е, али како да остави Лазара? Зар да не казни греха његовог?...

Ко да их остави?... Зар да их под седу косу убија?... Зар да им под старост загорча дане?... Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?...

Свршили смо оно што је бог рекао!... Нека су деца жива и здрава! А и веселили смо се много за данашње дане!... Лаку ноћ!... И стадоше се поздрављати... Кум и старојко наредише да им се кола спреме. — Зар нећете ноћити?

— Хоћете ли сутра доћи? — Махни то!... Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити. Лаку ноћ! И почеше се разилазити. Укућани их испраћаху. Све оборило главе...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И младост моја није више знала За дане страсти и трзања њина: У моју душу њена сен је пала, Бледа и хладна, као месечина.

ПОВРАТАК Вратиће се опет када лишће пане, Кад заплачу хладни ветри обалама, Као успомена на помрле дане, Бледа и у црном, јавиће се нама. Њен ће мирни корак да жалосно прати Шум јесењих вода.

Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге Да те вољах место ко зна које жене! У твом чару љубљах сав чар неке друге... И ти беше само сен нечије сене...

И још носећ срце и жељно и бујно, Ми смо осећали задње дане наше. Мотрећи у кобни символ што се диже, Душа нам се мрзла и тровала тугом; И држећ све чвршће руку једно другом,

Памти што је прошло, с пуно вере неме, Кроз све дане дугих страдања и менâ: Чувај своју прошлост за суморно време Кад се живи само још од успомена.

ЦРНА ПЕСМА То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескоријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети, пуни болне носталгије.

на Лидију са уснама које су имале боју пољупца, и очима које су имале боју страсти; на Лидију са којом је проводио дане прве младости, он плетући своје мреже, а она плетући своје котарице.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

службе у петак, стаде пред олтар па поче говорити; да је бог оставио недјељу и празнике за цркву; да се у остале дане човјек радећи моли богу; да се он за све моли кад они морају радити; да је богомрско не радити у петак, јер је то само

Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите? Шта сам ја згријешио богу, да ми не дате под моје старе дане живјети? Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра-прексјутра свевишњи позвати, како му смијем стати пред лице

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— шану брзо гђа Сида Јули, и гурну је кришом појаче. — Ако желите Работнике на мору или Последње дане Помпеја или Преодницу коју је издала Српска омладина.

Јула је жалосно проводила дане после овог разговора с оцем. Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати. Обоје беху противни њеним симпатијама

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Па да или натрапа на улаз и изиђе из гробља, или се забатрга међ гробове и ту преспава. А у обичне дане, не можете да га познате. Чист, вредан. Тако је вешт у сукању ужета, да се о њега отимају мајстори.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Х Чекмеџијић и чика-Гавра стигну кући. Чекмеџијић броји дане; све се боји, све мисли да ће му и то когод покварити. Али неће му то више нико покварити; јер нико се тој женидби не

Црњански, Милош - Сеобе 2

Да би њему, Енгелсхофену, ето, загорчао последње дане.“ Гарсулија је, међутим, ћутање старца доводило до беснила и он је почео да галами, као пред својим писарима.

Имао је у такве дане израз као да спава и то је било све. Није се тужио. И сад је седео, на троношцу, са главом опуштеном у руке, на колену.

испод Београда, тек кад су почела наређења, да и Расцијани имају да светкују светитеље папежника, и да у такве дане затварају радње, ако су трговци, спусте из руке алате, ако су занатлије, не раде пољске радове, ако су земљоделци,

Исте године, скоро у исте дане – како у једној представци Марији Терезији пише: неколико пута и у ономашних хорватских предељах немир догодио се!

Откуда нема повратка. У својој кући, госпожа Евдокија проводила је дане, питајући се, не би ли било боље, заиста, да напусти мужа, и да се врати оцу, у Будим.

Нек чорт узме мужа! И све мужеве на свету. Пошто се то није остварило, Павле је проводио дане – очекујући да на пут пође – у Енгелбирти, у својој соби.

Долазили су да га само једно питају: има ли наде да, још једном, и они виде боље дане, и да се могу одселити у Росију?

У такве дане, тамо, људи беже од Сунца и скривају се, под дрвећа, у хлад, па спавају ошамућени. А тешко оном ко их буди нехатно.

А тешко оном ко их буди нехатно. Може да, у трбух, добије брису! Пси, у такве дане, лутају по Темишвару, а језик им виси, и дахћу, као да су прогутали слану рибу на песку. Реже, и на децу.

Реже, и на децу. Последње дане које је Павле у Темишвару, у фамилији, провео, често је после у Росији, у својој кући, помињао, али оно што се тамо

Прозоре Гроздина мрачили су, и дању, дудови. Гроздин је сад, последње своје дане, проводио под дудовима. Цела га је Рума знала, и, као све људе чији се смртни час ближи, поштовала.

То, што је, Исакович, пио, из прве, и друге, чаше, обичан је, токајски, ординариус. Он га даје при вечери, у обичне дане. Оно што је у четвртој чаши било, то је племенити, токајац, самородни.

Теодосије - ЖИТИЈА

О, ми, од немудрих безумнији! Како онога кога с толиким трудом кроз многе дане гонисмо, и у руке ухвативши у једном часу испустисмо? Како смо били безумни!

Одслуживши дане његове свете успомене, милостињом и мило срдном штедрошћу ниште веома обогати и почасти, тако да није ништа оставио

је добар Бог Израиљев правима срцем, који смирене уздиже на висину и даје милост онима који га се боје сада и у дане века вековима! Зар се нећемо задивити овоме?

си раслабљенога при Овчијој бањи видео, и овога исцеливши и од одра подигавши и одар да узме заповедивши као доказ дане му тобом снаге; који си удовичина сина на погреб ношена, улазећи у град Наин, са одра васкрнуо; који си

Јер улазећи на небеса рече: „И ево ја сам с вама у све дане до скончања века“. Апостоли у своје време починуше, а Христос је са својим вернима до скончања века као и са

Некрштенима са претходним проклињањем јереси коју имађаху заповеди да држе дане оглашене у чувању чистоте, и тако заповедаше им да се крсте.

— Послушај нас, оче свети: мало што окусивши, развесели душе наше да ти се не би, због невоље од нејела кроз многе дане, пре времена смрт догодила. Сва, дакле, земаљска добра за која знаш у нас су твојим молитвама.

мир, и благослов, и заштиту од непријатеља у молитви имајући, уз то и последњи у Господу целов братији даде, и навршив дане своје у доброј старости, и поста подвизавање скончав, показа се добрим у Богу подвижником.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У Битољу су се нпр. знали ханови у које су они пред пазарне дане долазили и свет се ту скупљао да их слуша. Са новим временом губе се и ови певачи.

Непрекидно раде и чепркају и у празничне дане. Има нечега ситнога и ситничарскога у тој работљивости. Јер „работа“ није само рад, већ и послови уопште: колико раде,

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

изгубио памет, па потјерница за неком враном која је другом чичи попила мозак, па оглас неког пијанице који тражи дане изгубљене у крчми, па онда опомена гостима крчме да не иду на танак лед за неким коцкаром и најзад оглас једног

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

XВ Кад је Шамика отпутовао, господар Софра бројао је дане, месеце, ишчекујући сина. Тешко му је дочекати га. Отишао је, далеко у туђу земљу, богзна какво зло може га постићи;

Црњански, Милош - Сеобе 1

Без горчине и очаја остаде тако крај њих дуго и дочека и прве дане пролећа. Возио се колима по поплављеној земљи, прегледао зидање цркве, коју је брат био започео да диже, у селу које

Тако је и њему треперило пред очима при помисли на идуће дане. Код куће, он је имао слику Карла Александра Виртембершкога, у сребру, емаљу и турмалину, примљену на дар, у време кад

је свој говор само за тренут, да одмах затим настави, загледана, тронуто, у Србе: „Овај дан рачунам међу најсретније дане свог живота, јер ми се даде да још једном видим оне који су били увек и у свим приликама наклоњени нама и верни.

је учествовао, он је памтио то своје ходање тамо‑амо, као неко бесмислено тумарање кроз вреле, летње ноћи и кишовите дане, не запажајући стање утврђења, положаја вароши, распоред војске противникове, већ само падине брегова, обале река,

само оне сјајне, чисте звезде, и сребрне, шумске путање над којима се спушта априлска магла, којима је пројахао у прве дане свога брака са женом, живећи у оној једноликој досади мале славонске посаде, ловећи лисице, а у будућности, само та

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

¹⁷ Посебно је значајно и занимљиво уочити како народ у својим веровањима и обичајима везује поједине дане у недељи за судбину деце рођене тих дана. Дани у недељи, чврсто верује народ, нису исти.

⁴⁴ Узимајући у обзир да су мушки дани срећни, односно добри, то значи да се у ове дане убрајају понедељак, уторак, четвртак и петак.

У трећој књизи Мојсијевој се каже: „Кад жена затрудни и роди мушко, нечиста је седам дана, као у дане кад се одваја ради немоћи своје, биће нечиста (...).

се дете (после четрдесет дана или после крштења) више не купа сваки дан, онда се брижљиво води рачуна о томе у које дане сме, а у које не сме да се купа.

То показују и други обреди прелаза. Стрижба коју кум изводи у „срећне“ дане (понедељак и четвртак), на тачно прописан и свечан начин, поред огњишта или на прагу, такође је сакрално значајан

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

КУДА ВОЈСКА ПРОЂЕ 15 О ВОЈНИКУ 17 ЗА ВОЈНИЧКА ГРОБЉА 19 ЗА ОНЕ КОЈИ СУ ХРАБРИ САМО КАД ГИНУ 21 ЗА ЈЕРЕС 23 ЗА ПОСЛЕДЊЕ ДАНЕ 25 ЗА СМРТОМРСЦЕ 27 ЗА ВАЖНЕ 29 ЗА СЕДАМ ГЛАДНИХ ГОДИНА 31 О ПОРЕКЛУ 33 О ЖЕНИДБИ СИНА 35 О ДРЖАВНОЈ ИМОВИНИ 37 ЗА

За свачије мишљење детињасто и јеретично. ЗА ПОСЛЕДЊЕ ДАНЕ Царе Душане, за неколико последњих дана и сумрака Дечанскога краља Стевана, за последњи час несрећних владалаца и

има Шара, леденице под стрехом ниске, све небо сиње, сви пљускови који се за суше окореле земље сете, сви поводњи у дане југа, наручја свих јаруга, све сузе сиротињске, сав зној са чела себра да сручи се у царске делте.

показује охлађени димњак свога крова и травом зараслу стазу до прага, а нико му неће да посведочи да је проводио тамо дане. За човека кога жива сахране па није ни на земљи ни у њеној тами и мемли.

ЗА ЗВЕРИ ОКЛЕВЕТАНЕ За грабљивице и звери оклеветане, за вукове што се кроз забран стари, у летње дане, спуштају смирено као кардинали, за лава у прашуми што сањари као песници романтичари, за породицу ведру медвеђу што

Матавуљ, Симо - УСКОК

Сад је ухваћена вјера, али видиш да је танка, видиш да не сађе нико да за благе дане штогод набави, осим нас шаке сусједâ градских! — А ко би те поче? — пита Марко. — А ко, нâко ђаво сâм! — рече драго.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Несретни, осветољубиви пољар Дане Терзија исмева снове детињства управо зато што нема снаге да их ослушне, да им се врати; наивност се сусрела са

се са поетским чином: Можда би онда могао опет да оживи стару напола заборављену слику, да угледа поновно враћене дане и непозната заштитника из детињства који се расплинуо на друмовима и међу људима.

у мокрим ноћима раног пролећа, кад самоћа нарасте до грла и човјеку се не спава (Глас из дјетињства) сећање на оне дане невеселе и нагњиле, кад на старим стаблима набубре тешке слузаве гљиве (Ходалице) лаки тутањ протицања годишњих

(Дане Дрногаћа) У овој реченици нит ироније скоро је неухватлива; једино код оне примедбе о понашању сеоских девојака писац

А када те, личне речи, нису преузете из сећања на давне дане, оне су измишљене у духу лексике детињства и завичаја. Тешко је рећи: шта је ту народно, шта на народску.

Али данас, у дане среће, док тихо вече милује уснуле врбе, сети се њихових поклича, њихових нада и жеља, победа и успеха, јер су те они,

Политичка терминологија, „сећања” на непроживљене ратне дане,- „мржња” према гнусном окупатору — све то у овим саставима поприма чудовишне и жалосне облике, а идејно исповедање се

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Ради једнога наслова или једнога датума требало је утрошити читаве дане. Историја српске књижевности, која се живље ради тек последњих година, оскудева у монографијама.

толико у снази да у српскоме друштву у Угарској одржавају световни антитеократски дух, који најзад тријумфује у наше дане. Али нарочито су остале његове просветне и националне идеје, као и оно што је књижевно код њега.

Када је писао Горски вијенац Црна Гора је преживљавала тешке дане, као у време владике Данила, и кроз уста владике Данила у свом спеву Његош је казивао своја суморна осећања и црне

»мрачна, минула и древна лета«, спомене »изумрлих дана«, људе и доба којих нема више: мрачну борбу Бога и Сатане, прве дане стварања, херувиме и демоне, укочени и тужни индијски Исток, живописни и хучни арабљански Исток, егзотичан, заљубљен и

Милићевић, Вук - Беспуће

Успомене на пријатније дане биле су утекле некуд у даљину и тамо изгледале мале и незнатне, а садашњост му се чинила плитка.

на прстима и говорило шапатом; тек он проламаше покаткад ту тишину својим јечањем, кад би га пекле , у кишовите дане његове ране које тешко зацјељиваху.

живљења, да поново потражи своју стару наслоњачу, своје старе снове у полумрачној соби, да проживљује напола успаван дане, да лута сам око Уне, да зури у воду, у планине, у плавичасту даљину, да га носе његови снови као једна широка ријека

Она би сва уздрхтала кад би се, код стола, почињале свађе између њезине матере и оца, које би трајале дане и недеље: она се успављивала са ужасом чутих ријечи које није схваћала али је осећала њихову тежину; будила се са

Он провођаше дане гледајући на прозор у сиво небо и слушајући успављиво и мирно падање кише; после ручка разговараше с Иреном док је она

Сремац, Стеван - ПРОЗА

То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова. Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће на њ за понеку

Но мати му је вић умела накнадити оца, и њена милошта осладила му је рâне дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову. После је долазио сам јед и чемер.

Устумарао се свет, а нарочито домаћице наше. Иду по пијаци и заредиле по бакалницама, па купују све што им за благе дане треба. Све је то њима остављено, а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Липа брсне гране шири, Шапће дану сјајну: Вири, дане сјајни, вири, Али чувај тајну. 1843, 6. дек. СРЕТАН ПАСТИР Благо ми на виру Сретноме пастиру, Амо стазе воде,

моје, Оће дакле да се скрије, Гледни, драги, злато своје Гледни срце како бије, О моме могу ми т' отети, Ја ћу дане своје клети.

Али није све до гроба Око суза пролевало, Јер и њи је благо доба Једанпута убрисало. ИИИ Опет гоне данци дане, И године годинице, Беле њему косе вране, Бразде њему глатко лице.

реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с' чине до толико друга, До толико успомена свети, С кима дане прелепо пробави, Па и сада мора да остави.

Ој соколе далматинче, Дивна мора дивни синче! Ој ти красни Дубровчане, Наш и данас бели дане, Та са песме из старине Пуне славе и милине! Ој Славонче танани! Банаћане лагани!

Ао Симо, чу ли, драги Симо, Зар са сузам' да се опростимо? Та заједно дане смо провели, Па бијасмо свакада весели, Истина је, грдне су нам бриге Задавале те проклете књиге, Ал' кад књига

Чујте славље, чујте песме оне, Кад ви срце у недрима тоне, Да вам срце сместа живо плане, Кад чујете изгубљене дане, Кад се песме с јавора заоре, Да што Србин учинити море, — Пут раскрчен, горе њиме ајте, Ајте горе, ал' се и

да нађе Оно своје смрскано комађе, Да с' напије једа и отрова, Да започне јаде вам изнова, Да замагли ваше беле дане, Да позледи те зарасле ране Да у крвци вашојзи заплива, Да вам мине посред срца жива.

прснуло а од јада мога, Већ прискочи проклети Турчине, Већ замахну да ми главу скине, Већ помислих: збогом, бели дане! Ал' сва срећа не хте да ме мане. Јер у тај час Турчин с коња клону, Сабљу пусти, па на земљу тону.

Та данас ће, данас Драго моје доћи, Брже, драги, брже, Дане ми у ноћи!“ И зорица сину, И сунашце грану, Она узе суде, Оде низ пољану.

Већ песму нему допевасмо крају, И збогом остај, збогом лисни гају. 22. Овако дани гонили су дане, И најтежи је нек ми био рад, Од љубави су благодатни гране На мене доле слале густи лад; И јоште су ми руже

58. Боже драги, за санак ти вала, Санче мили, после ноћи дане! Рука данка врућину је дала, Дрва ничу, шире своје гране, Од жалости, свакојаки зала, Те ме тако веселога бране.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

НА МЈЕСЕЦ 18 МЛИН ПОТОЧАР 23 КОЊСКА ИКОНА 29 РАДЕ С БРДАРА 34 МАРИЈАНА 40 СВЕТИ РАДЕ ЛОПОВСКИ 46 МУЧЕНИК САВА 53 ДАНЕ ДРМОГАЋА 60 СЛИЈЕПИ КОЊ 69 ДАНИ ЦРВЕНОГ СЉЕЗА 76 ДЈЕЧАК С ТАВАНА 77 ПОСЉЕДЊИ КАЛАЈЏИЈА 80 СУЂЕЊЕ 86 ДОБРИ МОМАК

Та бар тога купуса има на избор, нуде ти га са свих страна. Баш у те чемерне дане дјед се највише насамотавао код нашег поредовничког млина.

— прожвака забринут самарџија и укоси очи према софри. Он је једино зазирао од вучјих светаца и у њихове дане није се нипошто лаћао свога посла.

Нек бјежи, вала, и онај мој гољо са сикиром. И без њих нам је доста наших мртвоузлица и наше репате сиротиње. ДАНЕ ДРМОГАЋА Још давно и давно, прије неких четрдесетак годиница, док је мој дјед Раде момковао у Лици, имао ти је он

— Камарате, куда ћемо сад? Рекао је то нарогушени, чупави Дане и дјед је истог часа осјетио да је доље у вртачи заувијек оставио своје детињство, а горе нашао камарата с којим ће

И тако започе једно од оних чудних пријатељстава између отреситог бојџије и злопоглеђе Дане Деснице, најсиромашнијег момка у селу, и веселог Раде Ћопића, дјевојачке душе, газдинског сина, који је имао чак и два

истинит, јер, умјесто једног момчета, ево ти уз пут њих двојице, и то још какве двојице: Раде Ћопић, газдински син, и Дане Десница, познат бојџија и аваница, кога у главу знају сви жандарми, лугари и остали чувари реда.

А Дане се уза њ присошио, онако широк и незграпан, па само звјера, као да је затечен у туђем тору, и не умије ни да сједне, а

— Врагометна цура. — Е, јес ти видио ...— издуши Дане и потом спласну и заћута. Више није налазио ријечи за ово чудно разиграно створење о коме иде и расте прича као о цури

и комедијању, чинило се да је он само проводаџија, али дјевојачко срце као да се баш њему окретало, док је онај други, Дане, све више тонуо у сјенку, тмуран и замукао, као да му је неко покрао кромпире из пепела.

— Е, волио бих да сам на Чавлинову мјесту нег да је моја бутум Лика и Крбава! — отхукивао је узбуњени Дане Десница, закрећући очи од свога камарата.

Једно од тих чуда представљао је и ненадани долазак дједова камарата из момачких дана, Дане Деснице. Истом једног јесењег поподнева, пуног сувог вјетра, перја и оштре граје чавки, испили се пред нашом кућом

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И тако је проводио дане. Свакога је слушао и сваки га је хранио, давао му стара одела и штале или кујне у којима је спавао.

У чистом, сувом ваздуху осећаше се она свежина и драж што влада у летње дане пре жеге. Кола су ишла полако, Димитрија је за њима трчао да их стигне.

За Божић, Ускрс по читаве дане остајала би ти код нас помажући матери. А твоја мати као и пре. Увече би дошла са наднице кући, а ујутру, рано, ишла

И онда се сви ослободише. Приђоше ми и руковаше се. Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.

икада срце заболи, душа се раздрага и слатка туга обузме душу — то је при успоменама на прошлост, минуле дане, родно место, другове из детињства...

Лето, зима, њему је било све једно. У исцепаним чакширама, неким појасима и крпама од ко шуље провођаше дане. Његова струља коса, сниско набрано чело, нос мали, уста дебела, испупчене јагодице, развијене вилице с густом и

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

САМСОН И ДЕЛИЛА И „ О ј, Самсоне, мајчин дане, Израиљев Дични бране, мрзи, синко, Филишћане — Филишћани мрзе нас! Ал' не љуби, мој голубе, филишћанске толке љубе,

— Народ бега: „Ој, Самсоне, мајчин дане, Израиљев дични бране, удри, синко, Филишћане, Филишћани туку нас! Ханаан је једно гробље, твоја мајка јадно робље!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

А више им крв по вољи: Одисеју, овна кољи — у грозници чело гори, То на моја уста збори Елпенор у ноћној мори — Дане, зором проговори! Асфоделе, суноврати Које црни ветар клати, Боле не знати но знати Ко ли ће вас сутра брати. (10.

4 Већ годинама знам да нестајемо 3аједно: тако писах још у дане Кад време беше вал са сланом пеном Младости, светлом страшћу усијане; Сада све више знам да нестаћемо Као два позна

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Кућа нам изгледа као Ватерло непосредно после битке. Бакута шмрца у кухињи жалећи се што јој је судбина под старе дане доделила улогу служавке; маман такође јеца усред оног крша, док матори, који се у међувремену сит накуцао својих

“), уколико им, дакле, тако не улепшате последње дане и једним потезом укокате две муве, ем ослободите шпајз у коме су јадници спавали, ем уштедите лову за неки нови пакет

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Проблем, дилема: Како да дане скупим у букет изворно росан? (Шта ли се љуља? Можда још траје спирање муља?) Не видим с трона Дрво живота.

да дрекне: кроз пало време историја храмље, без једног шума и без једне сенке; а живот бучи силом неповрата и гута дане као лиске губар, те пухор-добу пукну гробна врата, а помрчини проломи се дувар: да Први Ђорђе, подижући славу, на

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

веже другарство врело, јунаци млади без страха, мане, знајте, ко тражи упорно, смјело, наћи ће једном свјетлије дане. Кроз многе патње, мање и веће, стижете најзад у земљу среће.

Док вјетар водом бразда и рије, над малом барком галеб се вије, познаје бурне дане, види Мачак у пропаст лети, па, оштро виче: „Потоп ти пријети, врати се, капетане!

Преваре неког, уводу свуку, неког истуку . . . Најлепше ту сам провео дане, понекад, богме, скоро настрадȏ, истина све је о чему причам, сваком јамчим главом и брадом.

“ „Откуда идеш, враг би те знао!“ „Слушајте, момци — птица ће мирно — дуг сам имао лет — дане и дане носе ме крила, прелетех силан свет. Ја имам, браћо, путању другу: почетак Север, а крај на Југу.

“ „Откуда идеш, враг би те знао!“ „Слушајте, момци — птица ће мирно — дуг сам имао лет — дане и дане носе ме крила, прелетех силан свет. Ја имам, браћо, путању другу: почетак Север, а крај на Југу.

МЛИН ЈЕ СТАО Од рана јутра до мркла мрака долином реке путује хука, дане и ноћи између врба дединог млина чује се бука.

— Погледај, синко, поклони сами! Возим невиђен број! Рудари шаљу из црног окна поклон за снежне дане. Дајемо, кажу, угљено брдо за наше малишане! Танкова ево. Челичне куле! Мајстора вештих рад.

Кад јунак падне под смртном кишом, за њим је мали плакао кришом. Сада је деда дочекȏ дане да и сȃм слуша, у причи новој, о врелој крви, о светлој борби. Али о чијој? — О унуковој!

“ Нато ће борац без десне руке, гледајућ сетно свечани круг: „ Заједно школске прођосмо дане, он ми је био најбољи друг. На сваки напад, на поглед зао, испред мене би, штитећ ме, стао.

Пиши ми опет, унуко мила моја, обрадуј старца цвећем дугиних боја, на задње дане проспи зачаран сјај. Рођена моја, деки ће брзо крај.

Низао сам невеселе дане и мислио на моје Хашане. На обали, у врбику густом, тражио сам осаме и мира и гледао једне очи драге изгубљене у

Преброј авам потопљене дане и враћам се у моје Хашане. РЂАВО ОРУЖЈЕ У Бихаћу, иза дома Бачког, свако вече, чим би сутон пао, хитали смо на

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Изиђох. — Налазите ли да је ослабио? — Више је постао прозрачан. Брзо ће се поправити. Мора да је преживео тешке дане. Је л̓ га жена неговала? — Она само за њега живи. — Пипо воли свој дом? — Разуме се!

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

У ПРОЛЕЋЕ Премалеће кад засија, Зазелени тавна гора, Кад с пучине сињег мора Благи ветрић заћарлија: У те дане моја душа, Као росом умивена, Спокојније песме слуша Болно слатких успомена — А у сусрет зоре ране Кличе песму нових

песме слуша Болно слатких успомена — А у сусрет зоре ране Кличе песму нових жеља, И том песмом слави дане Васкрснућа и весеља. ПЕСМА Шарен лептир шири крила Кроз пролетњи свет, Па их свија задовољно Са цвета на цвет.

Питоме и благе ћуди, Припрема она сад спокојне вечери и дане, И жетву богату нуди. Како је мамљиво све! На старом огњишту мирно Пуцкара црвенкаст плам.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

*** Јаох браћо јаох шумо родна јаох земљо моја позобана јаох дане свуд су наше ране у околу пепо доколу мрак нек пада да не видим покору све по пољу лежи смрћу пјано само коњи ржу

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Зна стари из искуства да војска често гладује, па понео да сина мине жеља на срећне дане у родитељском дому. Распитивао се уз пут за команду свог детета, и, најзад, чуо страшну вест...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.

Никакве претње, никаквих захтева не чу се више од њега. Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.

И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример... Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црне дане, све веће зло... Х Љубица се већ прибрала, размислила, умирила се, па иде на рад као и досада.

Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...

запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у капут. — Разуме се... Али на адреси напиши у руке, дане оде прво ономе доле... Он њега и држи. Гојко се поздрави, па оде журно.

Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: Играла сам у Београду, у „Мањежу”! Спремали смо Пижеове Срећне дане! То су заиста били срећни дани! Ја сам имала прекрасну женску улогу...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Отишао је из Темишвара, мирно, и никад га више нисам видео. Вратио се у Иланчу и био, још, у сватовима, Дане Црњански, у Итебеју, где је играо и прескакао ватре, са младићима и девојкама.

Па одох тамо где сам учио француску револуцију, Русију, и чисту философију. Учио сам. и историју уметности и проводио дане у музејима, који су, у оно доба, били чувени у свету. Био сам типични сметењак свог столећа.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

И сад, у благе јесење дане Кад ћуте поља, њиве узоране, На тихом сунцу када шума руди Та по ваздуху свила бела, снежна Што тајанствено лута,

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Ваше наде које су положене на мене и сувише су ласкаве. Тешко је руководити народним жељама у овако важне дане, али ја ћу уложити све своје силе да поверење ваше оправдам, да вас свуда искрено заступам и да свој углед и дале

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи...

свима уђоше мрави под кошуљу, те не можемо да се станимо на једном месту од нестрпљења: да нам је да преспавамо све те дане, па кад се пробудимо, да нам одмах падну новине на руке.

Тада ће имати право на још једно одељење за свечане дане. Не занимаше ме нимало овај егземплар у моме »облику и подобију« с тога зажелих да изађемо и разгледамо остала кола.

Јадниче мали! Ово су ти само први јади... А какво су ти страшно зло спремили за доцније дане твоји најмилији — они што се некад лакомислено заверише да ће усрдно сносити узајамне тегобе...

ЉУДСКА НЕСТАЛНОСТ Мала Коса необично воли своју тетицу. С њом једе, пије, спава, забавља се... проводи целе дане и ноћи.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Ето, баш красна девојка, па како је прошла? Узе је свет у уста па: а-у, а-у, а-у... те ено и сад седи и броји дане. ДАНИЦА: Броји дане зато што нема да изброји паре, а да има... ПАВКА: И да има, бога ми, кад свет узме на зуб...

Узе је свет у уста па: а-у, а-у, а-у... те ено и сад седи и броји дане. ДАНИЦА: Броји дане зато што нема да изброји паре, а да има... ПАВКА: И да има, бога ми, кад свет узме на зуб...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

је друмом, између топољака, Изгубио се иза ниских облака, Препловио је мора, велике океане, И отишао у неке боље дане Лево од Касиопеје, источно од Мореје, Онамо где сунце обдан и обноћ греје.

У дане претпролећне, ничије, благе, Који чекају годину да моћно гране, Она и мртва нађе снаге Да цвећем окити своје ране,

У магли, недогледно, Све је исто и једно. Кроз дане, као кроз снове, Купушњаци плове, плове; Лутају, по речном сливу, Тону, у магли и диму, Иду, из њиве у њиву, Из

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Х. Свадбено прекоокеанско путовање У последње јесење дане, кад се појаве први предзнаци и весници зиме, осећа се у слатким водама, по језерима, барама и ритовима у којима живи

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Збогом, надо пуста! Ти си, као и ја, од младости ране Осетио општу судбу што нас гази, И гладан и жедан проводио дане Све у истом кругу, све на истој стази.

Дођи! Час је куцн̓о! Ко у срећне дане Поћи ћемо сами из досадног града, Поћи ћемо сами у питоме стране, Далеко од људи, далеко од јада.

А после ће тихо, ко лишће са гране, У заборав пасти спомени по реду, И заборавићу прохујале дане, И негдашњу срећу, и данашњу беду,— Све, и снежна пола непрегледна.

А ја бих хтео да у старе дане Поновим чедност младићку, и ране Негдашње чежње при месецу бледу; Да милујем, као некад, уз исте Покрете чедне и

ко чекићи прави, Кад се она што се никада не мења, Вечна стара рана, опет закрвави; Ја бих да ми време дâ све моје дане, Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све одједном, као јато шева, Пустим у слободу на четири стране!

Ја бих да исцрпем дане мога века Напречац, у крају топлом, или ледном, И с очима пуним планина и река Да проживим живот у тренутку једном!

Пропашћу и ја, и са мном сви они Рођени с душом немирном, у дане Ћифтинске страсти и намерне мане, Кад необичан осећај се гони! Таква је судба!

Прекали се на огњу бола чиста, И подносећи мирно муке ове, Док равнодушно небо сјајем блиста, Препорођена, чекај дане нове! И снова месец трепери на води, И спава река, и поље, и гора, И свуд тишина што крепи и годи.

У прошлости тражим чаробну мирноћу Да, ведар, завршим мог живота дане... Хладни мртви свете, далеко од мене! Ја не тражим ништа и не желим ништа, И ко мирни стражар, без рока и смене, Ја

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Црни дане, а црна судбино! О кукавно Српство угашено, зла надживјех твоја сваколика, а с најгорим хоћу да се борим!

Грдни дане, да те Бог убије, који си ме дао на свијету! Час проклињем лански по сто путах у који ме Турци не смакоше, да не варам

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.

Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање. А све морају ту да наиђу. Знала је да ће их сада сигурно бити и више.

је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

мучном, Загрли Беда велика и жива, А болно срце, у трзању жучном, Процвили страшном песмом без мотива; О, у те дане да ми се пренети У непознате, егзотичне краје, Предео далек, где ће ме узети Природа добра с душом мојом, да је,

ми се, сјају К’о над судбом ми њене очи што су; Јер природа ће у том чудном крају Можда на њену мирисати косу; Јер дане ове свршити ми треба Представом живом сна младости моје; Јер Бог нам шаље утеху са неба Кад света овог потамне нам

Свет покоја вечног чека дане. И док ћуте звезде, стазе, руже, Ја их жалим, оплакујем, волим; Искидане мелодије круже Мојом душом наивно и боно.

Заборавили смо после прве дане Вере и мира; сасекли смо брзо Младачких снова мирисаве гране; Оркан је страсти душу нам растрз’о.

Снивана поноћ над њоме се своди. Миришу поља на пролећне дане, На чисту кишу што спомене кропи, На много суза за идеје рâне.

Лепи, несрећни дани. Провидан сумор пао На моје дане лако. Сад мије на све жао, И тешко, тешко тако! Живот у сну не буја У ове часе глуве; Вечерњи дах лелуја Уморне

дроби, Никада можда нећу са добрим снима више У друштву бити, нит ће под сенком мрачне коби Пресахнут’ сузе ноћне у дане сплина, кише, И чудна срећа доћи под сунцем, у слободи.

Мирно и чудно шуште старе брезе. ТРАГ ВРЕМЕНА Саранио сам своју добру драгу У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара; Саранио сам своју добру

— Дубоко, мрачно, несрећно, и дубље, Саранио сам своју добру драгу: У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара.

Саранио сам своју добру драгу. НА ПУЧИНИ У немирним сенкама савести, На пучини усталасаног осећања, У дане сумње, непогоде, страха, Лелујају се светиљке сећања: Фар надâ мутно сја да нам навести Обале спаса и одморна даха.

Присојима пустим сурог камењара Палацају, гмижу, сикћу љуте шарке; Зидинама студен ветар доба стара Дува у дане прашњаве и жарке. Ту не сија сунце нит’ се леје шире, Ту таласи неми троше чврсте хриди.

О дани јада, потуцања, блата, О моја мржњо на очајну сталност, На дане кад се паучина хвата! О одвратности спрам ситнежа људи, Ситнежи рада, ништавости свега, Живота који за комадом

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Гласити странци, као што бјеше Мармон Бонапартов маршал, и у наше дане инглески велики државник и писац Гледстон, писали су о њему, ријечима које ће повијест и туђим народима дохранити!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Тко стара не крпи, нова не носи. — Што данас не потрошиш, то си стекао. — Чувај беле новце за црне дане. — Како ко чува, тако и има. — Доцкан је онда штедјети кад нестане.

о Ђурђеву-дне, тешећи је да ће време брзо проћи; а сама је требала у идућу недељу да се преуда, и већ је сада бројала дане, говорећи за себе: — Петак, субота, — далеко је недеља! За путника добро а за чобанина зло.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А за пост Рођења Христовог — као и у друге дане што установисмо, нека и тада буде исто. А у пост светих апостола исто да је као и у друге обичне дане како

А у пост светих апостола исто да је као и у друге обичне дане како установисмо. У појању да држи овакав устав: јутрење и вечерње — као што је обичај, на јутрењу преко целе године

И у отпусне дане године тако имајте. СЛОВО 5 О светој литургији и да се нико не причешћује без игумана, нити, опет, да неко остаје

ГЛАВА 10 О светим постовима великим и о два мала поста, светих апостола и Христовог рођења Тако је у просте дане године, а у дане светих постова није тако.

светим постовима великим и о два мала поста, светих апостола и Христовог рођења Тако је у просте дане године, а у дане светих постова није тако.

у први дан, то јест у понедељак прве недеље, нити литургију појемо, нити се бринемо за трпезу и јело, а у остале дане ове недеље треба се бринути и о трпези и о јелу.

А вина мали красовољ, мерено упола од великог. А у друге дане, то јест у понедељак, и у среду и петак не треба никако јести варива нити пити вина, него само сочиво квашено и нешто

и вино да пијете, такође и рибе ако је остало, и два јела са уљем, ради окончања празника, као и у остале отпусне дане, а рибе јести, као што је речено, на свети празник.

четвртак, или иа Велики петак, или у саму Свету и Велику суботу, па макар и на Велики четвртак, то као и у отпусне дане светог поста нека вам буде у јелу и у вину.

Тада да једете два јела, осим среде и петка, јер у те дане никако не окушамо уље, нити вина пијемо. А у уторак и у четвртак и хоботнице једемо, а у суботу и недељу и рибу једемо

А по окончању, као што је указано, све службе у синаксару, ово двоје мењамо: не литургисати у све дане када је пост, због краткоће дана, и не треба двапут на дан да једете, јер ће вам се деветог часа поставити обед, када

А онима чије се панихиде догоде у посне дане, треба им пре месопуста отпојати панихиде за покој. ГЛАВА 16 О поуци братији да имају част према игуману Но молим

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

У ДОЗИВИМА Ту сте: топли дане, рибо у муљу, трско Која шуштиш од сунца у мом слуху. Веверице, измишљена на грани: што ме дрско Гледаш, кад те ево

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Целог века, ти, псино, скиташ по вашарима, чаршијама, по белом свету дане и ноћи остављаш. Сигурно си трпео за мојом снагом и мислио на мене.

Ђорђе застења и главом, тежом од врећице песка, клону на сто, главом пуном дроњака мутних сећања на протекле дане и ноћи из којих се испилио јучерашњи дан и ова ноћ. ...

Неће никада зажалити што се мучила и радила не пазећи на благе дане, што је надничаре и слуге терала и што је... Нека све грехе њена душа испашта. Усправила се и почела да се свлачи.

уроне у мрак, и тек кад се распу преровским сокацима да почну причу о њеном смеху, којим неће моћи себи да објасне дане када је Симка поново постала она стара газдарица са суровом и тврдом руком.

некога ко би га упитао за укућане и њихово здравље, поменуо ода, жену, брата, запитао шта он ради сада ту, у Београду. Дане је трошио у ниској кафанској собици с расклиматаним дрвеним креветом и окрњеном тестијом за воду.

После је јахао, а момци, сви галамџије и псовачи, гонили су свиње. Да би разагнао тугу на те дане јесени, Аћим поново припали цигару и настави да путује између храстова и букава, испод звезда и облака, од механе до

По зглобовима осећа, и у крви, јер дланове од поноћи држи укљештене између колена. Шушти лишће. У ове дане ветар у лишћу ноћива и њим мирише.

Биће овде, биће онде, ноћу ми сан растерује жута тмина, па се крадом изгубим дале. У те дане и сањах расцветани багрем што хода и оне две руке што кучићи изуједаше.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Узалуд. Белу жабу нико није хтео да призна за своју кћер. Одбачена и сама, Бела жаба поче проводити дане огледајући се у води, несрећна због своје боје.

Ни доглавници, ни Јасновитка нису знали неко боље објашњење. Само су узалуд проводили дане у нагађању! Коначно се Јасновитка сети да би и махање лепезама било исто тако корисно за одабирање правих пратилаца!

Узалуд су нудили новац. Резбари су се с поносом надметали ко ће пронаћи ређи облик и шару, а у лепе јесење дане, кад су трговци обилазили села, сва дворишта била су украшена резбаријама.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

доле, реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с’ чине до толико друга, До толико успомена свети’, С киме дане прелепо пробави, Па их сада мора да остави. Тешко му се, тешко раставити; Али шта ће, када мора бити!

Ој соколе Далматинче, Дивна мора дивни синче! Ој ти красни Дубровчане, Наш и данас бели дане, Та са песме из старине, Пуне славе и милине! Ој Славонче танани! Банаћане лагани!

Липа брсне гране шири, Шапће дану сјајну: „Вири, дане сјајни, вири, Али чувај тајну!“ Бр. Радичевић ИX УКОР Где си, душо, где си, храно! Где си, данче мио?

Што то тресе моје ледне груди? - Трошни пеп'о лако се не буди. Канда брује топови са стране Где сам младе проживов'о дане. Ил' се руши, ил' се нешто зида, Ил' баш раја окове раскида? Свиће л' зора оне среће лепе За ком срца и у гробу стрепе?

Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге Да те вољах место ко зна које жене! У твом чару љубљах сав чар неке друге, И ти беше само сен нечије сене... Ј.

Ј. Дучић ЛXXИИ ПОВРАТАК Вратиће се опет када лишће пане, Кад заплачу хладни ветри обалама. Као успомена на помрле дане, Бледа, и у црном, јавиће се нама. Њен ће мирни корак да жалосно прати Шум јесењих вода.

Дођи! час је куцн'о! К'о у срећне дане, Поћи ћемо сами из досадног града, Поћи ћемо сами у питоме стране, Далеко од људи, далеко од јада.

к'о чекићи прави, Кад се она што се никада не мења, Вечна стара рана, опет закрвави; Ја бих да ми Време дâ све моје дане Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све од једном, као јато шева, Пустим у слободу на четири стране!

Ја бих да исцрпем дане мога века На пречац! у крају топлом, сјајном, ледном, И с очима пуним планина и река Да проживим живот у тренутку

Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране. Златно, к'о класје златно када доздре, Продире сунце, навјешћује дане Љиљана скорих. Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране.

Ти си као и ја, од младости ране, Осетио општу судбу што нас гази, И гладан и жедан проводио дане Све у уском кругу, све на истој стази.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Онде ћу их, надам се, наћи обојицу. А неће ми бити тешко разазнати се у тој вароши у којој сам проживео најлепше дане свог живота, од своје седамнаесте па до тридесете године.

па напослетку, основао и своју породицу да у њој, на свом властитом земљишту и у овом очинском дому, проживи своје дане, вољен од свих“.

марта 1727 године, по старом календару, премину Исак Њутн у краљевском летњиковцу у Кенсингтону, где проведе последње дане свог живота.

“ Узех је за руку. „Опростите ми, драга госпођо, што сам Вам вратио у сећање оне страшне дане“. Она ми пријатељски стисну руку. „Визија гиљотине прати ме дан и ноћ“. Онда поче тихо да јеца.

Овде проводим све дане свога живота“. „Имате ли породицу?“ „Само своју добру жену. Имамо овде и мали стан, довољан за наш пуритански начин

Кад хоће да се мало одмори од својих редовних дужности, проводи са својим рибарима дане, ноћи, па и недеље на Дунаву, у риболову великог стила. Вода је, тако рећи, његов елеменат.

„Овде у Дауну, где сам се настанио убрзо иза своје женидбе, провео сам срећне дане, далеко од варошке граје. Па и сада су ми унучићи топли сунчев зрак који озарава позну јесен мога живота“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Зар не? Сви смо тако. Ко није веровао да ће зло бити кажњено? Ко је сумњао у Правду? Ко није веровао у боље дане? А данас, шта смо дочекали? Онај мали део што је постао бољи заморио се.

Ја ћу ти одмах казати шта сам ја под тим „спокојно проживети“ разумео. Ти познајеш моје дане, месеце и године проведене на фронту.

јер, помисли он баш у том истом тренутку: ко мене овде плаћа да се ја, рецимо, дерем и своје грло, које за пазарне дане морам да штедим, злоупотребљавам..

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Ја сам редовно присуствовао тим сијелима и слушао те разговоре, у дане кад није било сунца па дјеца из родбине и сусједства не би дошла на игру с плавим јабукама у ходнику.

У кући су у те дане говорили да баба све ради „у сампас”. Сједио сам јој у крилу, а миловања њене руке била су расијана и у њима се

И живјет ће до конца, неопорециво и неуништиво. Бућко, дакле, поживје својим животом, проводећи дане како је знао и умио, са својим нагнућима, слабостима, особеностима, са својим несташлуцима, са својим стрепњама, и

Што је доста ријетко код дјеце, знао је и шутјети. Каткад и по читаве дане. И његове шутње биле су можда значајније од његових ријечи.

Дијете је заштићено од ње, заогрнуто у плаву хаљиницу бесмртности. Ипак, у облачне дане, кад су дјеца шутљива и тиха, она неопазице уклизи у малено срце и јавља се у нејасној ствари бивствовања.

Кажем, дијете јој не зна имена ни славе, али у облачне и бесунчане дане оцјећа на лицу хладан дах вјетра за њеним проласком.

Њихов наизмјенични двопјев јесте предиво нашег живота. XВ У облачне дане, у дане смрти, кад није било игре у ходнику и причања о Бућковим згодама или кад би ми досадили разговори стараца у

Њихов наизмјенични двопјев јесте предиво нашег живота. XВ У облачне дане, у дане смрти, кад није било игре у ходнику и причања о Бућковим згодама или кад би ми досадили разговори стараца у

У недјељу је сунце више сунце а тишина више тишина него у друге дане. Још у дјетињству чинило ми се да се у недјељу сунчане опеклине на купању добију кудикамо лакше и брже него радним

А и они који логом леже по собама утихнули су те мање сметају и мање дозивају послугу него у остале дане. Јер и они знају да је недјеља недеља, за све и за свакога. Лежим у кревету, а слух ми је напет.

Кроз камене жљебове при дну слијепих зидова у љетне се дане излијевала потоком из те грађевине у мутни плићак луке прљава црвенкаста вода у којој су се стројиле коже; ми дјеца

миттелеуропски „хохштаплер”, присебан и методичан, који се благовремено побринуо да нешто одвоји на страну за старе дане)? Куд да се дјене, што да започне?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.

А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу. Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.

). А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели... Дивна ли живота!...

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ја знам једну песму, и њу данас слушам. И та песма носи мени нове дане, Мада су к'о јуче и сад стари зраци, Док над мојом главом исти су облаци. И та песма носи мени нове дане.

И та песма носи мени нове дане. Носи нове дане, моје ново небо И срце, ал' срце као некад што је, К'о јуче, к'о увек, исто срце моје.

И та песма носи мени нове дане. Носи нове дане, моје ново небо И срце, ал' срце као некад што је, К'о јуче, к'о увек, исто срце моје. Носи нове дане, моје ново небо.

Носи нове дане, моје ново небо И срце, ал' срце као некад што је, К'о јуче, к'о увек, исто срце моје. Носи нове дане, моје ново небо.

Ти и данас волиш, као некад што си, Носиш своју љубав — твоје место свето, К'о у младе дане, к'о у прво лето. Ти и данас волиш као некад што си.

Ал' ја ћу са срцем ићи све до гроба. И предео мира, у завичај мрака: Оставићу сунцу моје срећне дане И велике жеље, још недопеване, И буктињу вере, к'о песму јунака, Док ми срце спава у пределу мрака.

ВОЈИСЛАВУ (Приликом откривања његовог споменика 1903) Снев'о си о срећи коју човек нема, У мислима својим пратио си дане Изумрле давно, и време што спрема Да разастре покров свуда, на све стране. Глед'о си у прошлост за тобом што спава.

После јесен дошла на сарану маја. На сарани маја била је и она; Саранила дане цвећа и младости И са њима венце, и своје радости, И све што је била њена васиона.

Што за љубав да имаш погледа? Љубав рађа и доноси собом Лик вечности и пролазност беда. Ноћ у тмини нек служи за дане, За уздахе нису само уста, И мрак има своје светле стране, Мис'о с' рађа кад је срећа пуста.

је тамо, ангели је дворе, Она је дивна, око ње су наде, И плаве мисли, и све оне пруге Велике среће; она живи дане Што човек каткад у часима туге Прозире, али лика им не знаде.

Јер свак живи у гробу свом, само што неће Да види гроб. Ни своје дане, што горе, к'о мртвом свеће, Ни своју коб. Пијемо с уста и чаша.

Истина, ја знам да све суве гране Пролеће некад грлило је холо; Истина, ја знам и за оне дане Кад сам се над'о, осећао, вол'о У помрчини, на долини јада, Под бледом звездом које нема сада. Знам их.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

То је било њено осетљиво место. Коначно сам нашао лека својој муци и то тако што у радне дане нисам скидао улар са мазге већ би јој само уклонио један део тако да је могла несметано јесли.

То је била изванредна храна за оне хладне зимске дане. После ручка, у Бауери мисији приређивани су састанци-молитве са ватреним беседама, као посластицом.

Билхарц је био врло ћудљив човек; понеки пут читаве дане није ни са ким говорио, па чак ни са мном. То никога није дирало колико мене, јер га нико није тако добро разумевао

сам их да пођу заобилазним путем и да ме проведу кроз идворске пашњаке и винограде, где сам провео своје најсрећније дане детињства.

Сада је сезона лова и грехота је губити дане. Позајмићу вам једну америчку пушку која је као створена за тај посао. Пушку сам добио и њоме сам се лепо забављао.

Дању сам бирао нека усамљена места на обали и тамо сам проводио дане од раног јутра до мркле вечери понављајући француску граматику и француске речи.

Ево у чему је та идеја: наши, амерички колеџи и универзитети морали би прослављати дане посвећене успоменама на оне људе које Максвел назива оцима науке, као што су Коперник, Галилеј, Њутн, Фарадеј,

Зашто наука не би усвојила добар пример религија које славе своје свеце у одређене дане? У те меморијалне дане, рецимо на дан рођења Њутна, једно предавање о њему и његовом раду, објаснило студентима зашто

Зашто наука не би усвојила добар пример религија које славе своје свеце у одређене дане? У те меморијалне дане, рецимо на дан рођења Њутна, једно предавање о њему и његовом раду, објаснило студентима зашто је Њутн отац науке о

У Максвелу сам видео Њутна науке о електрицитету, али у те дане, осим свог младалачког одушевљења, ништа друго нисам имао што би ме поткрепило у том уверењу.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Како сте могли тако весело провести дане иза мужевљеве смрти? — упитам је, жељан из њезиних уста чути оно о чему су ми толико пута приповједали.

и топле дане разноликих облика и живих шара. Са верницима и с фесом на глави клањао је у џамији Св. Софије. Како су били ситни ти

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

цмо ближе нашем времену, све истакнутије место добијају писци који као Растко Петровић, Момчило Настасијевић и, у наше дане, Васко Попа књижевним средствима активирају све старије слојеве културног памћења.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Тако се и поступа у Сеобама када се болесна Дафина смести поред прозора да проводи дане понад реке: у маленом се прозорском отвору од јутра до вечери смењују комади природе, а јунакињино осетљиво тело, са

је учествовао, он је памтио то своје ходање тамо-амо, као неко бесмислено тумарање кроз вреле, летње ноћи и кишовите дане, не запажајући стање утврђења, положаје вароши, распоред војске противникове, већ само падине брегова, обале река,

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Спремио се да са Димишем Мишетевићем види Лондон. Био је у Цариграду, Александрији, Трсту и Бечу. Хоће под старе дане да опроба Трговачку срећу и са далеком престоницом.

А ја изабрах ово место и купих га за своје старе дане. Видиш ли ову лепоту Божју? Човек данима може и гладан да посматра, јер му се душа одмара...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

— Горо, горо, долина вас Залуд раставља; Дане, дане, ноћ вас дели, Љубав саставља! ОРКАН Пробудио с’ оркан љути, Ишчупао врту цвете; Од туд даље — кâ да риче:

— Горо, горо, долина вас Залуд раставља; Дане, дане, ноћ вас дели, Љубав саставља! ОРКАН Пробудио с’ оркан љути, Ишчупао врту цвете; Од туд даље — кâ да риче:

Ма да с’ чини удес худи, Ал’ ту неко виши суди; Не шаље им меке дане Да их строше и стамане; Не шаље им мазне ноћи Да их слашћу онемоћи: Патње грле српску дику Да не заспи на бранику.

Како смеде поруке нам Тако тешке примит’ на се? Што не шчека друге дане Да му носиш боље гласе?... 1886. ЂОРЂЕ РАЈКОВИЋ Та што је даљина Тако несавладна!

Сутра ће нас бол савладат’, Шаптаћемо: „У гробу је!“ Немој, туго, овде стати, — Ређаш дане, ређај даље! Прекосутра сневаћемо Да нам с неба поздрав шаље.

Мирна срца стојим, крајње дане бројим Да се скинем с душе пријатељ’ма својим: Ако ј’ и то мало, већма ћу их смирит’ С обећањем да се нећу

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ох, гипка слико варке, варко жива, кад камен вида њено лице бива. Дај ми снаге да непорочно љубим дане започео тужно. Ту се скрива бол без одјека и реч без одзива. О, дај ми снаге над силама грубим.

С чиме да те здружим кад ти изгубих вид Лепи мој дане с душом елегије! В ПОЧЕТАК ТРАГАЊА ЗА БИЋЕМ Лепи мој дане с душом елегије Кад од Бића сенка бива пределима Лутам у

С чиме да те здружим кад ти изгубих вид Лепи мој дане с душом елегије! В ПОЧЕТАК ТРАГАЊА ЗА БИЋЕМ Лепи мој дане с душом елегије Кад од Бића сенка бива пределима Лутам у сузама страх ме обузима Звездани утицај нада мном — ко да их

Лепи мој дане с душом елегије Тражим почетак сјај и сате стале Кад су ти две тужне птице вечност дале Пред вратима иза којих простор

Ту врста тла проговори са гране Заведена од сунца у непојамне дане, Када знам шта ми окружава вид, Ал не знам сунце што га испуњава На уласку у земљу која спава Сањајући труле лобање и

Провидност лепоту опседну да плане Кад презиром казни све излишне дане Где досада је врлина без наде Пепео одблеска који упознаде Испражњен југ и посвећене руке Сјајем нове звезде за

Ружом погрешно и нежније казана ватро, Пролеће прође и нико се не стиди Да преостале дане као будућност види, Коју прелетају гмизавци с птичјом маштом.

УТВА Дај несаницу гране с које слете Звучно у дане последње и тужне Златокрила које не могу да се сете Црне шуме иза главобоље ружне.

ко зна да сунцу недостаје сунце речи реч Знаће да наду замени маштом Видим га како пољупцима прелистава Преостале дане уџбеник светлости ЗАВОЂЕЊЕ Како да се послужим Оним што пева и лети И небо је под земљом Нечег се бољег сети О гази

ОЧАЈНА ПЕСМА Полет је насиље, недоучени дане; Небо је дато под наполицу лажи. Куда ћу? шта ћу? свуда ме ноћ тражи; Пси ме рецитују и глуве пољане; Цвет и птица

Краков, Станислав - КРИЛА

Ту је студент Матић прекинуо да води дневник, јер је читаве дане играо карата са капетаном Будом н Дановићем. Говорили су о Мији који им се јавио из Бизерте.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

слушају Накита ропског звекет жалосни: Ту Ђенадије с сином јединим, До њега пород старог Ђукића Пребраја, можда, дане младости, Па тек уздахне: дани пролазе. А мучног ропства рђа чађава Животу младом копа гробницу.

Па онда љубав паше свемоћног? А више свега влажна тамница У којој своје дане проклиње И залуд чека лажну замену Сиромах Бошко?...

Збогом, Станоје!... (Скаче кроз прозор.) ГЛАВАШ: Ја ћу на врата — Тако пристоји бившем војводи Што је у борби дане провео, Да се на прагу своје колибе У часу нађе бурног времена...

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ако немаш птицу своју, Што ти гали дане, ноћи. А ти почуј птицу моју, Која пева: „Све ће проћи!“ На груди ми птица слети, Ту рашири крила мека, Па ми

То последње сузе беху, — Престало је срце бити. ЛXВИІИ Промисли се, — нису ране Само теби дане; На свету је много бола, Свуда на све стране.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Других новости и није било. Сви смо живели мање-више под истим условима, остављајући за собом једноличне дане под земљом. Потпуковник Петар, изнурен већ ратним напорима, поболевао је чешће. Али у болницу није хтео да иде.

Све ме је подсећало на зимске дане у нашој земљи и био сам лак, као препорођен. Ушао сам у једну кафану, светлу, топлу и чисту, сео поред прозора и

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

вођства; једино је још омладински део штуровским идејама запојених песника ове епохе могао да неповређено дочека нове дане омладинског покрета, иако не увек са стиховима у џепу.

да буду неизвјесни гласи ми и р'јечи, Кад далеко свирјел буде, хоћу да јој јечи; Нећу да зна уречене ни часе ни дане, — Овако се мисли лове, воде нас незване.

Пој која је срећа оног који љубљен љуби, Јогунасти како дане у пустоши губи; Како љубов, куд год иде, преобража твари, Што се љуби, све загрља, за друго не мари; Пој таинства

Није он, весело дете у колу невиних браћа, Дане певајући скакао и проиграо. Затворен гдигод у тавном света буџаку, Грлио брата није, женску лепоту није: Да му се

у кориту ливаде тучне, С брзом Јасеницом, кићеном ваљаоницама многим, Ђорђе где слатка детињства му забавне проведе дане, Крадом избегоше, турска клонивши се страшнога хана.

Гди сам се родио, младе проживио с другови дане, Ту нек’ ме, стара, са старима љубима покрије земља; Сербије унуци да се по гробној ми играју трави!

Знај пак и то да мртваци Боље држе речи дане Него људи, лаке ћуди.” Страшно људма мртца видит, А сан страшан стеже прси И на чело зној наводи.

Отац у теби себе не познаје, Кћер мати тражи, ту јој вид не даје! Зашто си боље оставио дане, Да пут нов овај ти свршиш у ноћи?

Заслуга дели по правди награду: Чим’ онај старац доби дане своје? Бич има само над кривицом владу: Зар мој да страда син за грехе моје?

две критике на песму као и свој одговор на прву од њих, а о самој песми казује следеће: „Задаћа ове песме јест светиња дане речи и после гроба” (Живот ИИ, 8); затим: „Садржај песме црпен је...

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

СТАНИША: Мене! МИРА: Моје је срце гађао.... СТАНИША: Моје запарао.... МИРА: А моје закрвавио, Мој бели дане! СТАНИША (притискајући је к грудима): Лане! МИРА: Па баш где срце куца, Ту прска крв? СТАНИША: Живот је тражио....

А он се моје душе такао, Пали ме, мори — све бих плакао, Или по људској крви скакао... Док тебе, дане сјајни, не видим; А онда дрхћем, клонем и слепим, Душом зајечим, срцем застрепим, И ником више ништ’ не завидим.

ах, несрећнице!... Да куне дане своје старости, Плодност да куне црне утробе, Да куне себе, да куне мене, Да куне ове горе камене...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Давид (устаде, устаче капу, опет је скиде и пружи руку писарчићу): Здраво мирно, господине Дане, или... Судац (изненађен): Сакрамент! Погоди! Писарчић: А, враг му баби, погоди!

Судац: Е, овај ми је човјек потпуно загонетан! Ама, откуд ти знаш да је господину име Дане? То ти је морао неко казати, или си од неког чуо?

“ Горе ти је све голи Сава. Нанесе ли те пут тамо врлетној и каменитој Лици, скидај капу и вичи: „Добар дан, Дане!“ или „Добар дан, Мане!“ Нећеш погријешити. По говору видим да је ово дијете из Лике, па ето откуд знам како му је име.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

реч се туђа испред мене стави; Верујем себи у дан разорења, Победном песмом смрт кад демон слави; Верујем себи у дане презрења, Погрдних речи вал када ме плави; Верујем себи и снагом титана, Заклапам гробља изнурених дана.

'' И он стеже чело, слике да убрза. Љубав!... Љубав. Љубав. И тада се сети. Ах, да, то је. било још у оне дане Кад детињско срце тражи огањ свети И хоће плодове нигде неубране.

Тад јој дрхте руке увеле и жуте, Које многа усна квасила је врела У дане трептања крви и мишића, И набрана уста још једном би хтела Да окусе младост разблудних младића, Да им срчу очи,

Гуслари, где сте? Питах на све стране, Устајте светле да славите дане, Већи сте од нас! Из гробља се зачу Из сваког срца већа песма тече Но што је могло гудало да рече, Јер људи ћуте

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Ђачки растанак уводи нас у најужи завичајни круг песников, у озарени карловачки, фрушкогорски предео, у дане веселог ђаковања с разиграним колима и ведрим попевкама у којима се осећа ритам сремске поскочице и радосно струјање

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Где крај свирепој ноћи, где крај? Срце ми плам, срце ми плам. Запеваћу за Господа. О дане, де прени, славо моја, Леуте дај твој златни звук И певај Вечнога Што небу гре увис.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвечаније дане, седи. А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута. Он седи као да није ништа.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, 266). Који је седмични дан о празнику Свете Гертруде (17. ИИИ), у те дане не треба те године ништа сејати ни садити, јер ће крти све појести, макар и после седам година (ЗНЖОЈС, 19, 199).

осигуравају се врата на тај начин што се више њих меће трн или трње (ЗНЖОЈС, 23, 56); то се, пре свега, ради у оне дане када су вештице и зли демони нарочито насртљиви, на пример: о Ђурђевдану (ЗНЖОЈС, 20, 46).

Ћипико, Иво - Пауци

Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше. — Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо неодређено, а биле би врло лијепе да у њима сјаше искра

Уто Маша изнебуха узе камен и уметну се њиме и вели: — Боље би од попа Вране! А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура... —Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије. А Маша кида се од веселога смијеха.

Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао напоље. А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунц

Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу. Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице

Сјети се Пилата, његова сељанина, што продаје ситне ствари испод мурве у свечане дане. Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину” на робу која ни толико не вреди колика је

Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге. У за час сам то учинио! Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати. А прими ми постељу у шталу, код бештије!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Поменем му ја, опрено и издалека, наравно, да бисмо могли заклати и некога од тих његових коња, а да сачувамо за црне дане неколико крава.

Могли би, усамљени и сувишни, бројати заједно своје дане док их Господ не позове к себи. То се овде не дешава. Напротив.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Коме сам граду као дете, Непознат јоште с правим злом, Прорицô дане славе свете У патриотском жару свом. У ком је све што срце иште И што напретку даје лет: Различне школе, позориште, И

“ Ја истину волим, па се дигнем с њоме, Но полазак беше пун борбе и туге; И ја дуго плаках у лутању своме, И у ведре дане, и у ноћи дуге.

2. Сад не жалим обмануте наде, Нити летим у небеске стране; Ја не тражим пријатеље младе, Моје давно погубљене дане! Ја не иштем нежног сажаљења Од ледених и паклених људи: У данима горкога мучења Њиним ледом замрзô сам груди...

Векови су прохујали и провели бурне дане, И сурвали сјајне куле и капије и дворане. Више њих се папрат диже и с руина шушти стари', И с грактањем орô сури

И сад, у позне дане, кад ветрић таласе нија, И мирта сладосно шуми И Веспер на небу сија, На твоме језеру плавом Чаробни стихови И шуме.

1889. У ПРОЛЕЋЕ Премалеће кад засија, Зазелени тавна гора, Кад с пучине сињег мора Благи ветрић заћарлија: У те дане моја душа, Као росом умивена, Спокојније песме слуша Болно слатких успомена А у сусрет зоре ране Кличе песму нових

песме слуша Болно слатких успомена А у сусрет зоре ране Кличе песму нових жеља, И том песмом слави дане Васкрснућа и весеља. 1889.

Он је ноћас стигô од свештених страна, Где евлија свете провођаше дане: Где бисерни талас плавога Јордана Орошава стране. Пролеће је стигло.

За све што беше лепо, За отаџбину, љубав, и младог друга свог, Спокојство и дане своје ја сам жртвовô слепо, И силе духа мог.

1892. (ЗАРОБЉЕН ПРОМЕТЕЈ СРПСКИ) Заробљен Прометеј српски трајаше суморне дане Прикован за хладну стену. Ал' страшни куцну час: Из мрачних долина српских са струна гусала јасних Зазвони силан глас.

Ту ступаше у времена стара Легионар преко мрког стења, А у дане бурног пресељења Страшне чете Хуна и Авара. Изумрли древни великани, Силне војске и војводе оне, Од Кавказа до грозне

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

на американску савану, а ускоро, када се Дунав разлије, потсетиће ме на Блатно језеро, на којем сам некад провео лепе дане.

Јер ако се у Цариграду проведе таква реформа нашег старог календара да његови свеци падну у исте дане када и свеци грегоријанског, онда је наше календарско питање решено, бадаваџисање уклоњено.

Од сваке историје тражи се, са правом, да њени догађаји буду везани за ток времена, за дане и године, да буду, једном речју, датирани.

Чим остави Земљу, наш воз постаје самостално небеско тело које има своје властите дане и ноћи. Звоно даје и други знак. Затварају се врата и прозори, и врши проба да ли је цео воз херметички затворен.

Овде проводим моје дане у једној чудној смеси одмора и посла. До подне лутам по шуми, где тражим печурке и идеје, па када не нађем ни једно ни

Но, до тога није, хвала Богу, дошло, па зато могу у миру и тишини да проживим своје дане. Ја нисам успео да своје рачуне довршим до краја, јер су ми недостајали потребни подаци о брзини обртања Венере око

Станковић, Борисав - ТАШАНА

САРОШ Па ту, у берберници. И наши и ваши трезни долазе да се брију само пред велике празнике, а у остале дане већином пијани су; или се ту опију, чекајући на ред и поручујући пиће из кафане. Ја сам им доносио и служио их.

да упућујем како треба своје парохијане, паству, чувати у вери и чистим животом живети, повучено, у својим кућама, дане проводити...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Остала за Тошом велика богаташица, а побогу, као они њени коњи, грау па грау. „У неке дане, ипак, као да је госпа Нола додавала мало вела око врата, и узимала, у разговору с посетама, неки раслабљени тон,

Постала је Јана сујеверна; веровала у добре и рђаве дане у недељи; пребројавала слова на фирмама, и по насловима у читанци.

Паланка је, што би се данашњим речником рекло, вечити агресор. Деца Маријина, остављена по читаве дане сама себи, ударише такође у неко пролетерство, но без икакве организације, а често и сасвим без потребе.

У друге недељне или празничне дане, наравно, било је друкчије. Према Грцима из чаршије, они из Римске осећали су презир, али и љубомору, јер су ти из

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ако зна перфектум и супинум, прашта му се, ослободите га! Тако је то изгледало у средњем веку, али и у наше дане покушавано је нешто у томе смислу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Ваше Величанство, нама није место овде. Ја никада коња нисам узјахао, а сад под старе дане се ломим. Ако би до нечег дошло, ова деца би ме коњима изгазила. — Е, мој докторе... није тако. Ова деца гину...

Тада се обрати команданту пука: — Испоручите војницима моје поздраве и наду на боље дане. Нека истрају још мало у борби, па ће нам ускоро стићи и савезничка помоћ... Збогом!

За војнике би ти топови били више као неке играчке, које треба да их подсете на некадашње дане славе и туге. А коњи су били потребни да одмене војнике у ношењу терета, а нама официрима као разонода, да не идемо

И нама је остало само сећање на те дане испуњене поштеном мишљу, надахнуте вером за људску слободу, на дане када су очи пламсале, а срце треперило...

И нама је остало само сећање на те дане испуњене поштеном мишљу, надахнуте вером за људску слободу, на дане када су очи пламсале, а срце треперило... Све је било уобличено благим облицима, насмејано, надахнуто. Али...

А нама, који смо преживели, на срећу, или можда несрећу, помисао на прошле дане спасава душу... Прощайте ж, друзья, вы честно прошли свой доблестный путь благородный!...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Залутах разбојништво стечено у дружби са Словенима старим, Одбацих поштење надајући се у боље дане, Нисам хтео ишта да научим, нити за шта да марим, да се ичега прихватим.

Та изађох из џунгле намирисане И покрих земљу телом да је сачувам од испарења, И њушках је тако дуге дане док не застрепих од раздражења.

и брашна, Котао супе да сам испио, Загњурио главу у крило драгане, Свој гнусни жиг на њу прибио Па пљувао пред праг и дане. Изгреј, месече, и њима!

сварити је није успео: И то дивно преображење хране, И тај заносни трбух што је машина: Дочекаће у дрхтању Откровења дане, Када ће му сваки уд зазвучати као виолина А он сам бити почетак свих музика. Најзад говорити слободно и до краја.

спавати, врло много спавати; и корачати по читаве сате; говорити без престанка по читава после-подна, и ћутати по целе дане.

чисти, о чисти бол. Па, ево ме, ја сам, друже, Господе, ко негда у детињства дане, Премда бљујем сваки час, и руке су ми избљуване; Ти више би можда волео да је на њима крв, Ја одбацујем сваку савест,

У муклој тад дивљини, мржњи, провођах грозне дане, Кроз тело гризе отров, псовка и љубав облапорна; И рањаве сузе јецах у час кад зора пољу сване, А душу да л глође бес

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— говорили су старци. — Не понављају се чуда! Златокоса и сама поверова да лепше од ње на свету нема. Дане и недеље поче проводити над кладенцем, посматрајући свој лик у води.

Или га попије с друштвом у крчми, или разда сиротињи на друму. Узалуд му говоре старци да приштеди за црне дане! Варалица се смеје: за њега црних дана не може бити. — Не престају да се рађају будале! — смеје се.

Јеси ли икада видела стубове прозрачније од мојих, златног јахача и златног орла, казаљке које показују дане у месецу и сате у дану? Знаш ли икога направљеног по жељи једне принцезе?

Оца Радан одавно нема, а мајка дане и сате проводи у бетонској џунгли, за кором хлеба трчи. Кад да са дечаком мало поприча, туго црна!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Њој ме душа води! О, дај ми руку, ја ћу с тобом поћи У гору, у твој завичај! О, ходи, С тобом ћу бити и дане и ноћи! И тамо, гдје се водопади диме, Љубићу тебе својим срцем здравим.

Опаљен гледаш у оловне дане, И нигдје сунца да се теби јави, И боли тресу рањене ти гране. У твоме врху у разданак плави Не чујем више птица

Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране. Златно, кô класје златно када доздре, Избија сунце, навјешћује дане Љиљана скорих. Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране.

Још преда мном лебди њена слика блага; Очи јој љубице, а лик руже ране, Она још једнако цвета у све дане. Па да се удаљим од такога цвета, То највећа глупост беше овог света.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

80 ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО Храни мајка два нејака сина у зле дане, у године гладне, кад је била понајскупља храна: ока брашна тридесет динара.

осим тога беглучили су му љети у пољу, и то отприје највише у недјељу, а послије, кад је зулум већи настао, и у друге дане, па не само љети него и зими кад би му што затребало, нпр.: сјекли и носили дрва...

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

ти сад њега нађи тамо гдје он стигне, гдје га ручак затекне и гдје се помало крпи — вајкао се жандармеријски наредник Дане Накарада и од пуста јада одмах је скренуо у сеоску крчму. — Чекаћемо га овдје, ту њега доводе сви његови пути.

О тој бруци наредник Дане Накарада извјештавао је вишу власт, између осталог, и овим ријечима: ... „А затим, у неозначени сат исте ноћи, ове

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И какво чудо онда што је пан Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино

Тако је добродушни пан Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају. После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и

тешко, — тек што је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...

Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.