Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПОПЕВКА Запаљене свеће, као копља Пободене, јој, у оранице Задимљене. По телу конопља, Ваздух дубок до звезде Данице, над главом ми шýме воштанице, По гробу ми јабуке бубњају.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
романтизма, али већ од 1862, откако се уредник у политици одвојио од омладинских вођа, млађи се почињу одбијати од Данице, која је садржином све слабија, наилази на све мањи одзив, последњих година сасвим пада, и гаси се 1871. године.
Поред Данице Марковић у поезији, јављају се у приповеци Јелена Димитријевић, Исидора Секулић и Милица Јанковић (псевдоним Л.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што сам дању ја наслагô, Сјајте, звезде, сјајним зраком, Што ја диго ноћи мраком, Све за срце ту ма које, Ружо, Данице, за моје — За ме, мила ти! 9/1. 1845.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА (пошто их је све послужила, одлази). ПОЈАВА ИИИ ПРЕЂАШЊИ, без ДАНИЦЕ МИЋА (пошто је Даница отишла и он је испратио погледом): Одиста, лепушкаста девојчица, то се мора признати СИМКА
Овом приликом, прелазећи преко сцене, и не обзиру се на Даницу). ТРИФУН (пролазећи крај Данице, оставља шољу од кафе коју је уз пут испио). МИЋА (пролазећи крај Данице): Ви сте још увек ту, то је тако пријатно!
ТРИФУН (пролазећи крај Данице, оставља шољу од кафе коју је уз пут испио). МИЋА (пролазећи крај Данице): Ви сте још увек ту, то је тако пријатно! (Одлази са осталима.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
92. Долеће цв’јетак из туђе земље, Паде ђевојци у рујно вино. Селе, сестрице, зв’јездо данице! Отпухни цв’јетак, напиј се винца, Тај ти је цв’јетак од вјереника, Од вјереника из туђе земље.
му жању бијелу шеницу, Све сабира момке и дјевојке; Мобу гледа са истока Сунце, Пак дозива Даницу звијезду: “Ој Данице, драга секо моја, Да гледамо бега Јован-бега, Има ли што љепше погледати, К’о дјевојке како жетву жању, За њим’
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Откуд ти? ЈОВИЦА: Откуд? Отуд, наишао, нанео ме ветар! ЈЕВРЕМ: Седи! (Одлази десним вратима.) Данице, дедер још једну кафу.
ДАНИЦА (радосно): Да изађем у ходник? ЈЕВРЕМ: Дабоме, да изађеш! ДАНИЦА (весело отрчи). XВ ПРЕЂАШЊИ, без ДАНИЦЕ ЈЕВРЕМ (шета забринуто и наставља ред мисли које је Даница својим доласком прекинула): А није да кажеш да не бих умео
ИВКОВИЋ: Па да... али... дође, видите, тако реч. ЈЕВРЕМ: Зато, видиш, ми не треба никад да смо сами. (На вратима.) Данице! (Ивковићу.) Боље да нисмо сами. (На вратима.) Данице!
(На вратима.) Данице! (Ивковићу.) Боље да нисмо сами. (На вратима.) Данице! ИX ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (изненађена): А, то је лепо, тако сте се брзо вратили.
) Данице, Данице! (Гунђа сам за себе.) Гледај ти, молим те, ње! XИИ ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (улази споља): Ево ме! ЈЕВРЕМ: Ј
) Данице, Данице! (Гунђа сам за себе.) Гледај ти, молим те, ње! XИИ ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (улази споља): Ево ме! ЈЕВРЕМ: Је л'
И дедер ти сад реци ми, шта да радим? (Размишља се и досети се.) Младене! (На друга врата.) Данице, Данице! ДАНИЦА (улази): Шта је? ЈЕВРЕМ (домишља се): Ти имаш леп рукопис? ДАНИЦА: Немам!
И дедер ти сад реци ми, шта да радим? (Размишља се и досети се.) Младене! (На друга врата.) Данице, Данице! ДАНИЦА (улази): Шта је? ЈЕВРЕМ (домишља се): Ти имаш леп рукопис? ДАНИЦА: Немам! ЈЕВРЕМ: Немаш, али лакше пишеш.
(Издалека се чује музика.) ЈЕВРЕМ: Ћут'! ћут'! Што се дереш, брате! Ко те је поставио да ми се ту дереш?... Павка... Данице... Спиро... сви... сви... 'одите ближе... ево иду!... (Чита.) Драга браћо! Поверење исказано ми... (Својима.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
саткан и овај прекрасан почетак већ помињане песме Диоба Јакшића: Мјесец кара звијезду даницу: „Ђе си била, звијездо данице? Ђе си била, ђе си дангубила? Дангубила три бијела дана?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Оних седам Даничића, Што их српски гуслар гуди — Има л’ кога да не призна: То су били узор-људи. А „Данице“ нашег Вука, Оне књиге тако мале, Зар те нису нове стазе, Нове путе обасјале?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
твоју царску главу горе, Да те опет позна и земља и море, Покажи Европи твоје красно лице, Светло и весело како вид Данице. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди!
Присуствија твога на ме сила је толика, К'о матери свега, земљи, сунце, неба дика. Како холми у Данице взигравају жару, Тако у твог ја погледа восијавам дару.
потпуно илирским идејама, са додатком уз име Илир из Лике (данас знамо да му је тај предикат дописала редакција Гајеве Данице: в. доленаведену студију И.
Нарочито је била запажена његова песма Одзив на песму Света одлука, штампана у 25. бр. Данице илирске од 20. јуна 1840, стр.
Неима руга нама тога Док је љубав, док је слога, Док је вера, док је Бог; Док нам царска милост даје Да Данице румен сјаје, Да се илирски диже род.
Песма А. Андрића Преображени Србин, штампана у бр. 45 Данице илирске за 1848 год., а коју наводи И. Мамузић у расправи Илиризам и Срби, Рад 247, Загреб 1933, 42, исто је онолико
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
СТАНИША: Па, мила снајко, прими овај дар! И ако се огиздати може Светлост дана сјајношћу Данице, Мила снајко — носи алем драг!... ЈЕЛИСАВЕТА: У Венецији нема такових. СТАНИША: Нема...
ЈЕЛИСАВЕТА: „Беше?“ Зар није сад?... КНЕ3 ЂУРЂЕ: И пре и сад, и док не умрем! Ох жељо, жељо! Сунце! Данице! Твојих зеница пламен вечити Мојом је душом свакад вољковô — Ил’ суза била, или осмеха У њима синô блистајући
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
госпа Лепосава сад бризну у плач. — И плачем и радујем се. Та деца, то је радост моја, госпа Данице. Кад њих видим, нема више зашто да плачем.
Та деца, то је радост моја, госпа Данице. Кад њих видим, нема више зашто да плачем. А за њих, госпа Данице, не бих радила, у надницу ишла, него бих за њих на робију ишла. — Очи јој светле, као да Бога гледају.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Свет људи и свет звезда неспојив је. Звездица тихо уздахну. Будаласте игре сестара нису је занимале, прегањање Данице с Месецом још мање. Чак је и о небеској кошути престала да брине, а ситне пакости и свађе звезда замарале су је.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на своме путу, а посвађали су се „да око шта, веће ни око шта“, — тако их оптужује народни певач кроз говор звезде Данице Месецу. Како такву браћу да помири Анђелија? Она је себичност и нечовештво тукла широкогрудошћу и човештвом.
“ Па побјеже своме Сарајеву. 47 ДИОБА ЈАКШИЋА Мјесец кара звијезду даницу: „Ђе си била, звијездо Данице? Ђе си била, ђе си дангубила, дангубила три бијела дана?