Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и могли би одма лађу потопити, но се из они̓ села думенџије узимају који су вешти Ђердапу, и говоре да они никаква данка не дају, но само горе и доле лађе пропраћавају.
И послали смо Порти све наше рачуне: колико смо преко нашега обичнога данка страшну суму морали дати, које око Бећир-паше и његове босанске војске, које за откуп од Гушанца за Бећир-пашу, да се
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁰²¹ Кордунаш, М., „Народне празноверице из Дероња у Бачкој“, ГЕМ, 7, Београд 1932, с. 85. ⁰²² Ивић, Данка, „Басме записане између два рата“, Расковник, 50, зима 1987/1988, с. 65. ²³ Стојадиновић, Милица Српкиња, исто, с.
Зорић, М., „Вјештице“, ЗНЖОЈС, 1, Загреб 1896. Иванишевић, Ф., Пољица, Логос, Сплит 1988. Ивић, Данка, „Басме записане између два рата“, Расковник, 50, Београд зима 1987/1988. Ивић, И.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Дете тужно закопава Тицу своју под земљицу, Па са њоме затрпава И сву своју бољетицу. ИИ Дан све данка, светац свеца, А недеља недељицу, Месец гони све месеца, А година годиницу.
О зоро моја, зоро без осванка, Сунце мило, ал' без бела данка, На те мислим, душо, без престанка! Вече беше, ал' не беше касно, Тек што сунце смирило се јасно, И кудгод си,
Па остави брго одар свој, Истури се тамо на прозора, Већ се беше помолила зора, Ал' из свога руменога крила Бела данка јоште не пустила, Гледну тамо, заборави санка, Но сети се јучерања данка, Сети с' чуда, а сети се моме, Цела она
зора, Ал' из свога руменога крила Бела данка јоште не пустила, Гледну тамо, заборави санка, Но сети се јучерања данка, Сети с' чуда, а сети се моме, Цела она беше преда мноме: Ведро чело, и ти лице бело, Чарно око, и ти, вито тело,
нестало, све га је издало, Ти једино верно му остало, Млого тео, млого започео, Час умрли њега је помео, Место данка спустила се тама, Место славе тебе има сама, Ти си понос, ти си цела дика, Ти му слава можда свеколика.
“ Ал ко ја те рад не имô нико. Данка бела нестало већ давна, Све покрила она нојца тавна, Небеса су свуд звездица пуна, Ал' месеца јоште нема туна;
у дубину Ону страшну орлушину: Ви звездице нашег неба, Што сијасте кô што треба, Звезде трепте, звезде сјају, Али данка још не дају, Ђорђе дође, сунце грану, А Србији дан освану.
Играсмо се тако без престанка, Без престанка док трајало данка, Па кад беше сунце веће село И дан лице посакрио бело, Ми у чамац — па све певајући Отидосмо утруђени кући.
Црна Горо, поносито стење, Круне српске ти драго камење, Успомено пребелога данка, Ког се сећа Србин кâно санка! Када гледнем твоје стене дивне, Срце младо у менека живне, Јера овде послије Косова
Ох кланаца крвљу обливени! Гледај десно, о погледај лево, Свуда љути бојак и крешево, Тако, брате, од Косова данка Бој се тежак бије без престанка, Све од јутра до мрклога мрака Звека ножа и цика пушака, Низа кланце Црногорац
читав устао, Доватио грану и купину, Успузô се стени на висину; Дођо тако превесело ванка, Па угледа опет бела данка, Избави се таме и гудуре, И сунашца дивна из гудуре.
на свет стао, Но зацело веће си слушао — Крваво је сунце излазило, Крваво је онда залазило, А сувише два крвава данка Гореаше огањ без престанка, За небо се пусти дим машао — Онда сам ти оца упознао.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Сакуј мени од злата јунака; Мазићу га, к’о рођена мајка, Љубићу га до самога мрака, А грлити до сутрашњег данка. 200. Дјевојка је драгом поручила: “Чуј, драгане, одох за другога, За другога, за јарана твога!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тешко брату што не роди мајка, А хајдуку без Ђурђева данка! Тешко ватри од љескове гране, Горе ташти од зетове хране!
Без оца зачети, без мајке рођени, без попа крштени, немате станка до белога данка, нити имате помоћи — до тавне ноћи.
ДУГИ (кад се угледа после кише) Ко не види дугу, Не вид’ла га мајка До суђена данка! 3. РАЗНОМ ВАТРИ Гори, ватро, горцем, Ето бабе с коцем! Гори, ватро, пламеном, Ето бабе с каменом!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Милош; ћерају Турчина у Шам преко мора, а он шаље у мој Колашин мртвога Мута Тасилдара да учетвере убиљежи оно данка што нам кнезови разрежу. Држи се Турчин, жено!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На шест хата арабиских Возила би с’ кроз ливаде. Ја бих теби сваког данка Срце моје давô с нова, Уз то приде нових двора, Дивних села и градова.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Проклета земља, Где суза мами зору на небо, А јаук нему поноћ раздире; Где санка нема, где данка бела По сетном лицу бледе ропкиње Затрепти зрачак као изгубљен, И ту на хладу људске жалости Топлину губи жара
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зашто да навек она душа кука Која пропаде ни дужна ни крива. Нит’ може светлог угледати данка Јер јој с њом рано мила умре мајка! Заслуга дели по правди награду: Чим’ онај старац доби дане своје?
На част сунцу даница И њен светли стас, Мени све је Милица И срца јој глас; Данка нема чувства жар, Красне Милке мили дар, Вели славног рода син, Славни српски син.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Остају у гори од пролећа до јесени ("Отишли су о Ђурђеву данку,/ Остали су до Митрова данка,/ Лист опаде, а снијег западе").
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
53 ПОЗДРАВ 54 ЈАН ХУС 57 КАЛУЂЕРИ 61 ПЕСМЕ МОМА Кад би мома звезда била, Никад не би душа моја Бела данка зажелила. 1856. МИЛА „Вина, Мило!“ — орило се Док је Мила овде била. Сад се Мила изгубила: Туђе руке вино носе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Но да видиш јутру на уранку: прије данка и јаснога сунца подранила једна поглавица, што је једној земљи старјешина, по имену Јован капетане, што бијаше ђевер
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Порцијаши и осталог данка збираоци, не дерите без изма људи, нит што више закидајте од заказатога вам узимања! Не обеђујте ни заносите своју
Нит им је беседа из божаставнога писма, него из свога им вртоглавога џепа. А да ко ли би не пожелио видела светла данка и у болести лека? Свака је наша правица ка исто једна паучина. Куд га очи воде нека иде...
Смућа се с памећу, каје се за своје царовање и за намет људскога многа данка, најпаче за крвопроливање, чудећи се где царска дика проходи и у ништо се стаје, камо ли господи земљоздржање и