Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Тако ти сирома Хаџи-Муста-паша пошаље, те наше војске, а и свог сина с војском, натраг врати. Сад четири дахије Мемед-ага Фочић, Мула Јусуп, Кучук Алија и Аганлија постану и преко везира почну владати, и што годе они напишу и
но само што су јаничар-аги и другим капиџијама својим и великашима у Цариграду мито шиљали, да и̓ код цара бране. Дахије отворише оловски мајдан у Дренајићу ваљевске нахије, под Медведником, и све је мој отац од наше куће на колима у
И они — дахије — почну зазирати од тога, што су Срби са свим кнезовима научили војевати; помисле да им они досадити могу.
уклоне, и тако да у безопасности буду, и да са тим народ заплаше и без главе оставе, и да чине после шта они хоће. Дахије пошљу у сваку касабу својим муселимима заповест тајно, и одреде им дан, да сваки муселим свога кнеза погуби; а Фочић
Да знате да смо ми ове (четири) дахије међу собом позавађали, и они ће се скоро између себе потући, зато молимо: преправите џебане и официра, а војске доста
они ће се скоро између себе потући, зато молимо: преправите џебане и официра, а војске доста имамо, да нам помогну да дахије одавде отерамо.
Сад ти почнем ја предиковати, да би народ охрабрио: „Ви сви знате, браћо, да су Хаџи-Муста-пашу дахије убиле, и да је Хаџи-Муста-паша имао сина Дервиш-бега, кога је цар поставио да буде везир на очино место; он је, откако
и да је Хаџи-Муста-паша имао сина Дервиш-бега, кога је цар поставио да буде везир на очино место; он је, откако су му дахије оца убиле, једнако код цара просио да му изун и ферман даде да покупи војску и на дахијама освету за оца да учини; и
зулумћаре и субаше у град сатерати, па кад се доста војске накупи, доћи ђе Дервиш-бег Мустапашић и довући топове и све дахије и субаше по̓ватати, и пашалук од зулума ослободити, а он на очино место у Београду везиром бити; а сви знамо како смо
предиковати, као и онима што сам пређе казивао: како је Хаџи-Муста-пашин син послао свога бимбашу и ферман да тучемо дахије итд.; али то све бадава, Веса неће да пристане него једнако пита: „Шта је то, и нашто ће то изаћи?
Ја и њима удесим моју стару песму и кажем им, да они добро знаду да су дахије убиле Хаџи-Муста-пашу, и да је Дервиш-бег, син Хаџи-Муста-паше, одма везиром постао, и да је све досад у цара просио,
Србе, и да јаничаре и субаше у градове сатера; и да ће скоро Дервиш-паша с великом војском и топовима доћи, из градова дахије и субаше истерати, и пашалук од зулума очистити, а Дервиш-паша везиром бити наместо свога оца, а сви знамо како је
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ти су Турци прозвани „дахије”. Радили су с планом. То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у бечким часописима штампао своје преводе народних песама, међу осталима и познату Вишњићеву песму Почетак буне на дахије. Он је исто тако писао о разним преводима српских народних песама у страним књижевностима.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
чији су се остаци и те како видели у овом крају, као што се већ готово нико није сећао где се тачно налазио конак дахије Кучук-Алије, чувен са удобности, који је у првом устанку, пошто је ослобођен Београд, постао прво дом совјетника
се конак уселио совјетник Младен Миловановић који је, касније, у потрази за већом удобношћу, узео за себе конак другог дахије, Мехмед-аге Фочића.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кратак, плећат, риђ, зелених злих очију био је оличење пркосника, дахије и убојице. Никад без осмеха, вазда пређе готов да пође у потеру и пушкарање но у цркву, тај човек је био оно што је
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А покривени мраком, стидом Грбови ленивих наследника. Истреб' те смест'ју жестоке дахије Из земље ваше, с њима и њихове Под скверном платом крвожедне Самому Стамбулу страшне хорте.
њима има добријех и поштенијех људи, који тек у друштву мало помало стану зло чинити; да су хајдуци у почетку буне на дахије (1804. г.) били народу од велике помоћи и користи итд.
и да је он попустио и мени дао за право, станем му наново казивати од какове су помоћи били хајдуци у почетку буне на дахије, потом српске бојеве с Турцима итд.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ухвативши Алексино писмо и добивши од султана ферман који им је наређивао да престану са зулумима, дахије — да би онемогућиле устанак и уклониле сведоке својих насиља — одлуче да посеку кнезове и да на њихово место поставе
Око ње се састаше дахије, над тепсијом лице огледаше; кад дахије лице огледаше, све дахије очима виђеше: ни на једном главе не бијаше.
Око ње се састаше дахије, над тепсијом лице огледаше; кад дахије лице огледаше, све дахије очима виђеше: ни на једном главе не бијаше.
Око ње се састаше дахије, над тепсијом лице огледаше; кад дахије лице огледаше, све дахије очима виђеше: ни на једном главе не бијаше.
Турци, браћо, све седам дахија, тако наши инџијели кажу: да ће ваше куће погорети, ви дахије главе погубити; из огњишта пронић ће вам трава, а мунаре попаст научина, неће имат ко јазан учити; куд су наши друми и
Тако књиге инџијели кажу“. Кад то чуше сви седам дахија, све дахије ником поникоше, и преда се у земљу поглаше; с књигом не зна нико бесједити, ни како ће књизи отказати.
Каква блага? Све мека дуката, а све пуста блага лежећега. У нас, браћо, четири дахије, Аганлије и Кучук-Алије, и у мене и Мула-Јусуфа, у свакога има пуста блага, небројена, по двије магазе.
на ноге лагане, а магазе с благом отворимо, просућемо рушпе по калдрми, на дукате покупити војску, нас четири велике дахије начетверо разд’јелити војску, начетверо кô четири брата; поћи ћемо из нашега града кроз нашијех седамн’ест
Док погубим до два игумана, Аци-Беру и Аџи-Рувима, који знаду злато растапати и са њиме ситне књиге писат, нас дахије цару опадати, око себе рају сјетовати, — они паше, а ми смо субаше.
Пак ћем онда заћи кроз нахије, те исјећи све српске кметове. Како би нам раја додијала?“ Све дахије на ноге скочише, Мемед-аги сви се поклонише: „Фала, јолдаш, Фочић-Мемед-ага, твоја памет пашовати може!
ћете вјеру изгубити: једног посјећ’, а два ће утећи, два пос’јеци, четири одоше, они ће вам куће попалити, ви дахије од њих изгинуги.
Ал’ говори Фочић Мемед-ага: „Мој бабајко, не слушам те, стари!“ То изрече, а на ноге скочи, и за њиме остале дахије, пак на граду бацише топове, на дукате покупише војску, њи четири велике дахије: Аганлија и Кучук Алија, Мула Јусуф,