Употреба речи двоумио у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Не би постојала ова ноћ, ни оне раније, све црње једна од друге. Аћим се не би двоумио да ли да напише тестамент. Требало је да је пре пет, пре десет година истера и другом се ожени.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Са стидом мисли о томе како се тада није, ки за тренутак, двоумио: био је спреман и да жртвује туђе животе и да на себе прими тежак грех, само да Милош остане.

лице тог Румуна које нимало није подсећало на смежурану суву крушку, и у небеса над Београдом и Дунавом, некако тамна. Двоумио се: пространства око њега била су непрозирна а неизвесност, коју је слутио, није му се показивала.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Било је спарно већ пре подне и изгледало је да ће по подне падати киша. Тога се сећам јер сам се дуго двоумио да ли уопште да идем на Мораву или да се завучем негде у хладовину и да одремам док оморина не прође.

Ако ћу да будем праведан, и сам бих се двоумио да сам којим случајем резбарио распеће. Ако бих се одлучио да створим Христа као снажног човека, не бих му више дугих

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности