Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Онда би се госпођа Сока намрштила, бацила би „презрителни” поглед на таквог делију, а господар Софра ућутао би, и својим ћутањем противника принудио да се удали, а после дао би му на знање да више
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сав радостан јунак што ће имати зашта да се бори, потрча и сустиже код извора делију са цуром. Девојка седи крај извора, а делија легао на њен скут те задремао.
Рабаџија стаде уверавати делију да није видео човека, а овај упорно захтеваше да му изда, јер га је он сакрио. Реч по реч, па се ови заваде, и делија
Реч по реч, па се ови заваде, и делија поче да прети колару, а овај као из шале удари делију по челу, и овај паде мртав на земљу. Продужи колар да вуче своја кола, па и заборави на јунака у чакширама.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ј. (дрво) не може да роди зато што је на »виловитом« месту (СЕЗ, 41, 1927, 313); »горка и отровна« ј. помаже делију девојку зато што је према њој била пажљива (СЕЗ, 41, 1927, 180). Златне ј.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
чун далекоме мору, Или као оборено вито стабло борово; О моје среће дивне, што ми је младост чедна; Или се претвори у делију да одјуримо у лов!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Онда кале коња одсједнуо, ла привати за делију Марка, ал' се Марко давно преставио. Проли сузе проигуман Васо, јер је њему врло жао Марка; отпаса му три ћемера
опколи са својом дружином, те повата свијех у планини, погуби нам три најбоља друга: четобашу старца Ћеивана, и делију танка барјактара, калауза Зулић-Хусејина; нас тридесет не шће погубити, но удари сваком по биљегу: мене ј’ онда уши
гласа, дружбини је браћи беседио: „Ој дружбино, моја браћо драга, испадните на друм за бусију, дочекајте незнана делију; нит’ га бијте, нити га глобите, већ га жива мени доведите: откуд год је, он је рода мога!