Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У томе делу црта Виланд житеље Абдере, најизразитије паланчане старе Грчке, који свога суграђанина Демокрита, највећег природњака и мислиоца свога доба, прогласише за будалу и позваше Хипократа, славнога лекара, да ту душевну
Хитлерова мржња према Јеврејима погодила је и старог, недужног, Демокрита. Зато ми поста још милији. Почех да размишљам не бих ли својим пером могао надопунити ону празнину Виландових
Описах састанак Демокрита и Хипократа и њихове разговоре како сам их замишљао и уживео се у тај догађај. Када прочитах то своје сачињеније,
„Кроз царство наука“ у знатно смањеном обиму јер сам у њ уврстио само појединачно обраћене животописе Питагоре, Демокрита, Аристотела, Аристарха, Герарда, Коперника, Герика, Њутна, Кивијеа, Фарадеја и Дарвина, њих дванаест на броју.
присутни и несумњиво највећи лекар оног доба, Хипократес, помно испита сумњиво стање разума абдеритског грађанина Демокрита и да о томе поднесе своје стручно мишљење Сенату.
радосно Хипократес који се већ био побојао да неће затећи код куће смешљивог филозофа, како је цела Грчка онда звала Демокрита. Но номофилакса спопаде неописив бес. Лице му постаде плаво-црвено, а очи му мал’ не искочише из дупљи.
од тебе, мудри лекару Хипократе, да прегледаш душевно стање овде присутног и теби предведеног грађанина Абдере Демокрита и да о томе поднесеш своје стручно мишљење Великом Сенату“.
Он се мало замисли, па запита Демокрита: „Могу ли се користити твојим гостопримством још ову ноћ?“ „О, кад би хтео, мој драги, да вечно останеш овде код мене!
му саопшти потанко шта је све научио у очинском дому од својих учитеља, исприча му како је био у Абдери код Демокрита и како га је овај упутио да властитим очима посматра и проучава природне појаве. Платон се насмеши.
Сада можеш, сине мој, да разумеш став који сам заузео према учењу Демокрита. Он сматра материју, у њеном облику и кретању, као једино уистину стварно, а цео духовни живот као стварност, изведену
И Аристотелес вероваше у ту могућност, и пође, својим системом развитка, средњом стазом између путева Демокрита и Платона.
Јер од Платона и Аристотела сачували су се сви њихови најважнији списи како су их, реч по реч, написали, а од Демокрита остало је тек неколико малих одломака његових дела у сведочанствима других.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
писати, шта сабирати, одузимати, множити и делити, ако не знаш беседу Антонијеву, филипику Демостенову или философију Демокрита, такозваног смешног философа?