Употреба речи десет у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

А званије?... Џанум, џанум, ко ће мени то да плати?... Ха?...“ Живко изви иза појаса кесу с новцима; изброји тако до десет дуката и пружаше их архимандриту: „Нâ, узми, оче, за труд!“ „Не могу, џанум; страдаћу...

“ „Не могу, џанум; страдаћу...“ Живко извади још десет жућака. „Узми, оче!...“ Архимандрит се није могао више уздржати; очи му синуше, образи му се зажарише, и у сваком

Било је, истина, међу њима који нису знали ни десет заповеди божиј’... па опет нису крали ни отимали. Беху то већином добри и поштени људи, без икаквих претензија и

— Ал’ ако ми ти помогнеш, — рече Сремац, — ми ћемо га за десет дана повратити кући. — Ја? — питаше учитељ, зачуђено гледајући свога госта. — Ја да му помогнем?...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Кад су разумни и приљежни домаћини да имаду своје потребе, једно просто јело њима је и слађе и здравије него богатим десет.

Ово се може случити, али од стотине једном, пак што доказује једно против десет? А и у оном једном само нека тражимо узрок, пак ћемо наћи како и зашто му се то тако догодило.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ВИНО 199 СВЕТОМ ЈОАНИКИЈУ ДЕВИЧКОМ 201 МАЛИ ОТАЧНИК ЗА ПУТНИКЕ 204 ПОТОМЦИ СВЕТОГА САВЕ 206 ХОДОЧАШЋЕ СВЕТОМЕ САВИ 207 ДЕСЕТ ОБРАЋАЊА БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ ХИЛАНДАРСКОЈ 212 НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ И ЕПИТАФИ СА КАРАНСКОГ ГРОБЉА Овде почива

Кад ћеш нас чути, ако нас не чујеш данас, кад немамо ни језика, ни гласа? ДЕСЕТ ОБРАЋАЊА БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ ХИЛАНДАРСКОЈ Мајко Слова и Спаса, Тројеручице, нека наше чамце у благе луке из

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” Устаде и генерал, опази димове — у небо опрли — од десет кућа, пак се окрете на оне Турке, изврати кожу и повика: ,,Ви једне кесеџије, ви једни бунтовници свога цара, ви сте

Од шабачке нахије кметова око 20 отиду, предаду се и однесу заиру. Асан-паша задржи десет а оне друге пусти кућама да другим кажу, да не слушају ваљевски̓ ̓ајдука и Карађорђа, но да буду цару покорни.

и кажи му: „Ја сам Черни Георгије Петровић, који сам подигао мој народ, да га од турскога зулума избавим, и десет година држао се; а сад дође 20 Турака на једнога Србина и освојише нас.

А ја одсад првога чујем да рекне, да ће своме брату Србину пизму или освету учинити, ја ћу десет Турака живи̓ пустити, а пизмеџија Србину главу ћу одсећи.

31. декембра у десет сати опет одемо Лорду Кастлрију, изиђе његов секретар, дамо му писмо и покажемо ког је содержанија и шта просимо.

— Ми кажемо, да немамо куда ићи, но јоште хоћемо херцогу Рајнеру, и ако нас и он и ви сви отерате, ми ћемо опет доћи; десет пута ако нас отерате, ми ћемо и хиљаду пута доћи, и за милост просити, и прочаја.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сутрадан, баш у сами мрак, стаде врева у Ракиној ниви, Газда Рака размлатао се и развикао као да их је десет. Кмет Стеван прислонио се уз плот, па само ћути и гледа што се чини.

— Вала ионако ми већ досади та потра сваки час — рећи ће на то Стеван, али оваке напасти још нисам видео! Има десет пута како је од јутрос слао оног његовог лудака: »Хајде«, вели, »рекао Рака да осечете потру...

Дознати власт, па да ја будем крив... — Даћу ти десет дуката, Симо брате, курталиши ме ове напасти! Ако бога знаш — ето ти у гуњцу шест дуката, узми...

јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.

Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам... Ето каки је данашњи свет! Ето каки је данашњи нараштај!

— Колико, господине? — Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира! — Их, забога, господине! Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.

одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.

— Иди тамо оној момчадији. — Ево на! — се крупан глас општинског писара и бади момчету у капу десет пара. — Немој да се претргнеш, ћато! — рече момче заједљиво. — Ви'ш ти безобразника! Не кажеш хвала и на том!

Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре. Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: — Оди, море, амо! Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу!

— Колико мислиш да му даш? — Даћу му четрнаест дуката до Митровадне. Станоје му плаћа, чини ми се, десет. — Тако ће бити. — А за четрнаест ће јамачно пристати.

Преко лета биће зар двоји-троји сватова, а сабора има више од десет. Уз то још урачуни и неколико слава. Еле, тамо-амо — извадиће близу триестину дуката. А то је заувар.

— Петнаест дуката — газда-Милуне. — Е много је петнаест. Станоје ти плаћа десет. — Оно јес'; али не могу ни ја све под један ајлук. — Да дам ја теби дванаест дуката. — Мало је, газда, богами.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!... Данас то већ неће учинити!... Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!... Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...

Него и ми смо ти добро... Чекај! Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!... Десет мртвих Турака!... Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!... А за две године исекли бисмо сву Босну!.

Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!... Десет мртвих Турака!... Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!... А за две године исекли бисмо сву Босну!... Охо!... овај ага парајли!...

три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!... Десет мртвих Турака!... Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!... А за две године исекли бисмо сву Босну!... Охо!... овај ага парајли!... Гледај оружје...

И сви ми умемо гађати, али онако... Говори, Сурепе! Та, проговори, онемео!... — Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. Заврзан ухвати Станка за раме. — Слушај!... Слушај само како брбља!

Не смеш чељадета у кући задржати. Разломи ми се она стара мати дворећи их. Па још пас пита где ми је жена?... Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!... Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?

— Сви нећете!... Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!... Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? — Десет. — Десет и два дванаест... четрнаест... добро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп... Илија... Станко...

— Сви нећете!... Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!... Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? — Десет. — Десет и два дванаест... четрнаест... добро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп... Илија... Станко... Зека...

Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио. А овамо ништа. Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... — Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић.

— Шта даш! — одговори Милош. — Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! И стаде дрешити кесу. Спусти десет дуката на совру. — Је л̓ доста у кућу? — Доста. — Шта још треба? — Да позовем чељад!... — рече Милош.

Заврзан развезао разговор: — Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!... Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!... Турци су, брате, паметни!...

— Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!... Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... — Тако је!... Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Маринковићу ЦАРСКИ СОНЕТИ ЦАРИЦА Ти си лепа наша царица у круни, С десет дубровачких пажева; и греје С тебе сјај драгуља што донеше пуни У Котор бродови с Кипра и Мореје.

Престо Патријархов од опала; престо Царев од рубина, стоји на два звера; За десет владика од бисера место; Сто кедрових стола за сто калуђера.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ах, како је она то умела да прича! Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! И тако полако претурисмо десет сати. — Спава ли ти се, дијете? — Богами ми се спава, мамо. Купао сам се! — Па хајде да лежемо! Легосмо.

Даће све што имамо, па под старост да перем туђе кошуље!” Једанпут опет — јали је било десет, јали није — а њега ето из каване.

Шта слиниш за једном дркелом? Није он мене стекао, него ја њега! Сутра, ако хоћеш, да купим десет! Моја мати плаче још јаче: — Знам, Митре брате, — каже она милостиво — али хоће душмани све да однесу.

— Брже! — каже мајци а одлаже ногама и рукавом брише зној. Мати му пружи. — Дај све! — рече он. — Последњих десет дуката! — рече она. Али то не беше више глас, ни шапут, већ нешто налик на ропац.

А некад, опет, мекан као памук, тражи само да милује децу, даје им по десет пара и ни за шта се расплаче. Нпр., каже: — Ето, ја остах као сухо дрво у планини! Па удри — ридај.

Још једно по сахата, и авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десет кола, а Мара — још спава! Кум Нинко погледа у сунце које се помоли.

Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се

8 и пљуне. Спалдинг онакав као и пре. Пред свима говори како мрзи Немце. Бије келнере кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.

о маленим кућицама, о воловским колима на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају, и који за десет пара дају да им одвалиш шамар. Напослетку којекаке досетке о Банаћанима. Донекле је ишло којекако.

да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно. Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

само то да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.

»Срдили се ви или не срдили, ја дођо’, каже, на једну чашицу«. Кад ал’ јест, врага, чашица! Буде ту и десет! — Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се. — Та да, да, што кажете, и двадесет! А да шта ви мислите!?

Попусти и Пера и погодише се за десет сребра. — Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим десет, ’оћу добро да тераш.

Попусти и Пера и погодише се за десет сребра. — Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим десет, ’оћу добро да тераш. — Немајте бриге; к’о ајзлибан!

Попусти и Пера и погодише се за десет сребра. — Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим десет, ’оћу добро да тераш. — Немајте бриге; к’о ајзлибан!

Попусти и Пера и погодише се за десет сребра. — Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим десет, ’оћу добро да тераш. — Немајте бриге; к’о ајзлибан!

изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоцима. У среду, тако око десет сахати, баш кад се господин натарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и

а зато вас и возим по пô. А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваком белају од времена. А ваљда је право да и ја, што кажу, к’о сирома’

— »Обешењак паорски«, мислио је поп Ћира, »мене вози за десет, а њега за пет сребра.« А то је исто мислио и поп Спира: »Чивутин један, он се вози за пет, а ја за десет сребра.

« А то је исто мислио и поп Спира: »Чивутин један, он се вози за пет, а ја за десет сребра. Увек се он тако јефтино вози.« — Тако мисле оба попа. А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.

удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и справу за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти, него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака

— А кол’ко сте платили ви за кола? — запита поп Спира. — Десет сребра! — вели поп Ћира. — Шта, врага?! Па и ја толико... Ал’ ваљда зато што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Сав нагунтан, са по десет пари кошуља и гаћа око себе и пун других крпа што једнако купи и халапљиво трпа у своје пазухе, недра, ногавице.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Вреди ли риф чоје седам форинти, он га прода лепим речима по десет, па још колико остане с рифа на прстима! Изненадно пише му мати да се што пре кући врати, јер је болешљива, па сина

фрајла Јулка ово писмо прочитала, мало се поплашила, јер је већ пре тога лепа писма Ружичићу писала и звала га да до десет дана дође. Мисли, не зна шта да ради. Тих дана Чекмеџијић оде у В. Ту се састане са Ружичићем.

„Нов шешир — десет форинти. „Пут онамо и натраг — петнаест форинти. „Кад је код мене био у гостима Сириџић са госпођом Јелком и Савком

„Кад сам био у Ж. код попе, Савкиног оца — пут тамо и натраг десет форинти. „Кад сам био да просим Соку Редићеву у С. — пут тамо и натраг пет форинти. „Кад сам ишао са чика-Гавром у Ј.

„Пут за паорушу Татијану Скорићеву у П. — десет форинти. „Кад сам гледао Милеву Милеуснићеву у Б., дао сам јој среће ради два талира — то је пет форинти — дабогда

То су већ женини дукати, она ће их на себе потрошити. „Опет нове непчане хаљине — сто педесет форинти. „Нов шешир — десет форинти. „Нове чизме — двадесет и два форинта. „Други крупни и ситни трошкови о женидби — сто двадесет форинти.

триест и четири — остаје ми три; три — четири — пет — шест — десет . . . сума: једна хиљада четрдесет форинти и тридесет крајцара.“ Чекмеџијић се чеше по глави, па се опет мисли.

— Знаш, Алка, искрено ћу ти рећи. Мориц зна у кога је тепсија, а тај иште за њу десет дуката; толико не вреди. — Шта ми може Мица због тепсије, кад то није њена већ моја дедовина!

— Шта ми може Мица због тепсије, кад то није њена већ моја дедовина! Али, да се и тог курталишем, зајази га за десет дуката, па нек је крај. — Ја ћу је, дакле, откупити.

— Ја ћу је, дакле, откупити. Ћирковић даде на знање Морицу да ће за тепсију дати десет дуката. Мориц донесе тепсију. Сад Ћирковић преко свог кочијаша пошље Рогозићу тепсију.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Господо, ево вам последње, најновије, ево господо... Ево шта Париз јавља само пре десет минута. Текст је депеше, ево од речи до речи: Ла ѕітуатіон, каже, ѕе троуве ау поінт де ѕ'аррангер, каже.

— врпољи се нестрпљиво огреѕѕе. — Где сам оно стала? А ја, јесте. Док једног дана ње нема кући: десет, једанајест, дванаест, — Ју, ју, ју — свану лепо, а ње нема. Куку мени ојађеној!

Африка

Свако племе има своју епопеју од по десет и више хиљада стихова, што прелази са оца на сина, и које сви ратници знају напамет.

велика зграда у близини, даље од мора, је „Гранд Хотел“, за чијим су столовима искупљени сви белци Конакрија, Има их десет–петнаест за двадесет до тридесет столова.

„Ви право, ви право, али сад не може, сутра!“ И шалупа се све више удаљује од брода Остаје још десет минута до поласка брода. Потпун мрак. Ту је и момак који спрема моју кабину. Моли ме за дозволу да баци црнца у воду.

Издалека ови купасти врхови увијени у мека испарења, као у облаке, изгледају као вулкани. Око десет часова почињемо пловити сасвим близу дугих благих острва, одвојених ваљда само тракама воде од главног копна.

Неколико белаца који живе у Табуу ретко се поверавају вештини урођеника. Има само десет година да се цела бела власт Табуа утопила на очиглед све публике једног брода коме је дошла на аперитив.

шефа Монге који је потегао пешице из свог села да би ми донео на дар три бела птичија јајета; ја му за уздарје дајем десет франака. Очајан сам да не успевам пронаћи младиће који су ми синоћ нудили маске.

“ Грди ме што сам за три поклоњена јајета дао десет франака. „То је такође удешено; јаја су мућкови. Требало је да пробате, да ли тону или не у воду.

Молим Вуијеа да ми каже када буде десет минута пре но што морадне сићи, пошто још имам масу ствари да га питам о своме даљем путовању и да му саопштим, па да

После мало нећкања, човек пристаје да прода маску, али се ограђује одмах да је исувише скупа. — Пошто? — Десет франака! Ја му дајем још пет за поклон, а он ми враћа десетицу тражећи новији папир.

Начиним само десет корачаји и не чујем као да их никада није било ни гласове црнаца—слугу, ни пријатеља. У висини се ломи грана од скока

Апстрактно он не мора да броји као ми. Није ли чак и за нас, већ после броја десет или петнаест, појам количине: доста или много?

“ Нисам приметио да црнца нарочито жалосте батине, а нарочито не црначког дерана коме је тек десет година. Мармитон је међутим добијао одмах кратак дах јецања без суза и дрхтавицу, чим би га Н. позвао. Да ли га је Н.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Хондрокефало! Оћиш младо катана, да платим пет стотина форинта? Море, памет, море, ја!... Од десет година му правим рачун... ЈУЦА: А штету не рачунате што вам чини? ЈАЊА: Ти си крива.

ПЕТАР: А? ЈАЊА: У, што ми једиш, једили ти пси!... Ама графа ј’ од кир Дима, му познаим слово. (Гледи у писмо.) десет хиљада форинти, триа пер мезо, на четири месец, за едно право трго вац, и Рошилдова облигација у залог, пе, пе, пе!!!

Тесерес хиљадес то — и десет хиљада у банку. Збогом, ви други мои срци! (Смеши се.) Оћим да вас затворим да вас нико не дира (Затвори сандук.

ЈАЊА: Кирије имон! да си аусшпилуи? МИШИЋ: Јест, и то, по мом мњенију, није ништа рђаво. Он је уредио десет хиљада лоса, по форинту сребра: десет хиљада форината.

МИШИЋ: Јест, и то, по мом мњенију, није ништа рђаво. Он је уредио десет хиљада лоса, по форинту сребра: десет хиљада форината. Сваком је слободно метути, и на коју девојку срећа падне, добија сместа младог мужа и толике новце.

(Узме перо и спупајући к асталу.) Ево да жертвуим пô форинта. МИШИЋ: Охо! Мање се не прима од десет форинти. ЈАЊА: Од десет форинта, господар нотариус? Камо толики новци?

) Ево да жертвуим пô форинта. МИШИЋ: Охо! Мање се не прима од десет форинти. ЈАЊА: Од десет форинта, господар нотариус? Камо толики новци?

Тако сви, који су најмање воспитани, раде. ЈАЊА: О, тако ради! Да зови нотариуса на свого мужа! И јошт’ да му кради десет форинта! Откуд десет форинта? Ајде подај ти, де, кад кажиш! ЈУЦА (слегне рамени). ЈАЊА: Па што говориш?

ЈАЊА: О, тако ради! Да зови нотариуса на свого мужа! И јошт’ да му кради десет форинта! Откуд десет форинта? Ајде подај ти, де, кад кажиш! ЈУЦА (слегне рамени). ЈАЊА: Па што говориш? Да ми крадиш, да пропадним?

ПОЗОРИЈЕ 8. ЈАЊА (сам) ЈАЊА (сам): Проклето Ева! Има више памету него ја. „Коликој изгубио кир Јања?“... „Десет хиљада форинта.“... „Ајде да го помогнимо.“ На, на, на, колико? Сто форинта. Докса си о теос!

Имам 8 О ја нерећан! Слава Богу! деца... Пи! Што ми речи оно нотарош за неко лос? Оћим да узмим за моја Катица. десет хиљада форинта стребро, лепу суму, мене пет, Катица пет. Охо! А кад кажи Катица: „Ја сам добила, ја сам господар.

Проклето посла! (Мисли се.) Нек иди збогом ова шпекулација... Ама десет хиљада форинта у стребро! Јања, бре, чуиш? Десет хиљада форинта стребро! Ма тин тимин му!¹⁰ Да узмим! За Катица?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Енгелсхофен је изгледао старији, него јутрос, десет година. При изласку из кола, први пут су морали да га воде и подупиру под пазухом. Био је гологлав и дисао је тешко.

Мüрбе мацхен! А Гарсули, скарадно: Под јајца греифен! Трифун је, тих дана, био постао, у лицу, као десет година старији. Он је био стасит, висок, скоро колико и Павле, али није био ни леп у лицу, ни отменог држања.

Трифунов лик, коштуњав, мало упалих образа, високог чела, јаких вилица, а носат, бркат, који је пре десет година још, ћерци капамаџије Гроздина личио, боже ме прости, на лик архангела Михаила, био је сад поружњао.

То, да му је она родила шесторо, Трифун је сматрао да је природно. То да ће она, свакако, идућих десет година у браку имати још шесторо, а вероватно, и десеторо, и то се Трифуну чинило природно.

Време ратовима је прошло. Друкчији људи требају аустријском царству. Трифун се беше оженио, пре десет година, ћерком капамаџије Гроздина, из Руме, преко проводаџилука.

Била је десет година у браку. За чудо, првих, заносних, година, тога брака, она није родила ни једно. Али, после, изненада, дечица

Ђурђе је имао обичај да каже да оног, коме пева, затим, хоће да прогута. Само, ето, сад, после десет година брака, и шест порођаја, те очи више нису гореле као у пустињи, него су биле исплакане и мутне, а као у неке

„Сам!“ прошапута. Сам! Као да је то могуће. Оцу који има шесторо! А који ће имати, идућих десет година, још толико. Зар не би, и кад би отишао сам, видео да га, као нека сенка, прати та поворка деце, од којих је

Ђурђе је волео своју децу, па је волео и братовљеву, свих шесторо. Он је уживао при помисли да ће их, идућих десет година, бити још толико. А жалио је ту младу жену, са толиком децом. Није одобравао да је у фамилији избегавају.

Али ни после, Трифун не рече ни речи. А ни госпожа Кумрија не рече му ни слово. Муж и жена, после десет година брака, и љубави, седели су сад на троношцу, као глувонем и глувонема.

Он је од уживања у младој жени прелазио у досаду мушкарца, са женом коју има десет година. Да је и он њој досадио, и те како, то Трифун није ни сањао.

Рече јој да Божич изгледа десет година млађи. Госпожа Евдокија се насмеја на то, мукло, не као њена ћерка, сребрно, него тупо, као кад грлице гучу.

Теодосије - ЖИТИЈА

Спомену му и летећи цпп, који виде Захарија, чија је дужина двадесет, а ширина десет лаката, којим ће клетвопреступник нераскајан пре смрти за казну бити покошен.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Код њих је култ славних предака више укорењен и чак је јачи од верских осећања. Услед тога они знају своје претке за десет, петнаест па и више „пасова“ (колена) уназад.

Брок, Белић) шопског дијалекта доказано да он има све битне особине српског језика, док бугарски писци тврде да су од десет главних особина шопског језика само три српске а остале бугарске (Цонеф).

и збрканих песама у погледу на историјске личности, као песма о Краљевићу Марку и о „Левендинче чобандинче“ које „чува десет стада силни овци“. Ту се помињу Катраница под Олимпом и Крчинград код Прилепа.

У селу су обично само старци који живе од новца што га шаљу печалбари, затим деца испод десет година и жене. Пошто сврше свакодневне домаће послове, који нису велики, жене проводе остало време у израђивању и

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— У срећки број десет стоји пословица: „Јача су тројица него сам Радојица“ — мирно рече Миш пророк. — Хајде брзо да смислимо како ћемо

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

МИЛЕ (гледа у сат на руци): Пре десет неће ни стићи у канцеларију. РИНА: Тврдиш као да поуздано знаш? МИЛЕ: Знам као и ти што знаш.

РИНА (равнодушно): Бави ли се тамо дуго? МИЛЕ: Док не посрче кафу, до десет отприлике. РИНА: Ко ће то да сачека, ја морам што пре с њим говорити.

То је један огроман дванаестогодишњи посао, који предвиђа и огромне техничке објекте: најмање десет великих гвоздених мостова, око стотину бетонских мостова и велики број тунела и пропуста. Огромно нешто, разумеш ли!

СПАСОЈЕ: Тако они кажу. ПАВЛЕ: Но, па зашто бих ја то кварио? СПАСОЈЕ: А што се тиче онога са десет хиљада динара? ПАВЛЕ: То је најмање, о томе ћу на крају мислити.

Нико и ништа, имаш у џепу колико ти треба за трамвај, и то ти је сав капитал. Друго је то да си ти од оних десет хиљада што си ми их зајео направио сто хиљада, па од сто двеста и од двеста четири стотине и тако даље!

Више него то, оном полицијском агенту којега сте ми упутили казао сам у десет и тридесет да буде овде, јер сам у то доба позвао Марића!

СПАСОЈЕ: Не тражим вам га, чувајте га, требаће вам. Кад будете оддучили хоћете ли десет или петнаест година провести усамљени, невиђени, нечувени и под туђим именом у каквој пријатној немачкој или

нечувени и под туђим именом у каквој пријатној немачкој или холандској или, ако хоћете, шведској вароши, или ћете десет или петнаест година провести усамљени, нечувени и невиђени у каквој тамничкој ћелији, ви ћете тада схватити вредност

а сад већ (гледа у сат) првим возом у 11 и десет, у Немачку, и даље можда. Као што видите, пасош му је и визиран. МАРИЋ (примајући од агента пасош): Да, ја путујем,

Као што видите, пасош му је и визиран. МАРИЋ (примајући од агента пасош): Да, ја путујем, првим возом у 11 и десет. СПАСОЈЕ (Марићу): Потребне инструкције добили сте, морали би пожурити да не би пропустили воз.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

минута то исто ће учинити и православна, доводећи во искушеније попа Доментјана да Луки Црквењаку скреше све по списку десет колена уназад због нетачности.

Сахранили су га за пола сата, а они који су га пратили разишли су се брзо као да се нечега стиде или боје. Око десет отац је престао са шамарањем.

И није се мешала, бар овога пута није. Била је на конференцији до пола десет, јер је њен актив имао састанке једном недељно. Она је задужена за старање о мајкама и деци.

Наједном заглушен сопственом крвљу схватих да ниједна од тих кућа није моја. Кад ми је било девет или десет година, обећао сам мајци да ћу кад порастем постати богат и она неће морати да ради, нити живи у кући друга директора.

- Ја имам - рекла је. - Сада ће наићи Тауерн-експрес. То значи да је нешто око десет. Мислим да ће те благословити отац кад стигнеш кући. Нећеш стићи пре једанаест!

Било је нешто око девет кад сам се коначно извукао из дворишта после свих оних прича да ће за неких десет дана крај школске године, итд., итд.

У ваздуху се њушио крај године, али мени се није мислило о томе. Руке су ми мирисале на сунђер и креду, јер сам десет минута раније решавао идиотске односе тангенса и котангенса и зарадио јединицу.

— заигравало се оно друго ја у мени. Само мало! Неких шугавих пет сантиметара! — Бројим до десет! — рекла је Рашида задахтано. — Кладим се да нећеш издржати толико! — Већ си се кладила. Издржаћу!

Још Меланија праћена чопором и придржавана од неколико жена није измакла ни десет корачаја ка насипу, ја сам чуо како иза Рашиде и мене неко каже: - Онај Галчев, значи?

Онда је помислио како они могу да знају шта он мисли. Одговорили су му да могу. Они имају десет милијарди можданих ћелија више него што он има. То је еволуција.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Но како сам до три хиљаде дошао, онда је све од себе даље ишло, пет, десет хиљада и више. Па кад се опоменем какви су преда мном богати трговци били, какав је био Тоша Сарајкић, па ето дошао до

Девојчице као три ружина пупољка, између петнаест и десет година. Шамики је седам година. На знамењу наденули му име Самуил, а кад су га крстили, добио је име Александар, но

— Откуд ти код мене? Мило ми је, седи. — Дошао сам к теби да ми за кратко време узајмиш десет хиљада форинти. — Немој да булазниш, Софро, имаш више новаца нег’ ја, та ти си први газда сад у вароши!

А да, дошао сам зато тако рано, да видим је ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет сати, као неке фрајле. Бадава, допадне ми се; сад ћу одмах кратак рачун начинити.

ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати. Једва дочека’. Одем тамо, ал’ девојка лепо ал’ не скупоцено обучена, ал’ тек ипак мало парадно.

— Дакле хоћемо ли, Кречару? — Свршено је. — Дај руку. — Ево, ја носим десет хиљада! — Ја двадесет. — И ја двадесет. — Ја тридесет. — И ја тридесет. — Дај руку. — Ево.

Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха”. Донесу га. „Ауспрух” од десет година, мирис, сласт, снага особита. Домаћин сипа. — Хоће л’ бити, Чамчо, овај добар за Пољаке? Чамча кошта.

Очи као рубин светле, стрељају, још сад, у тринаестој години. Шта ће бити доцније? Катици је тек десет година, много је на Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински, мало јако савијен, али зато леп, одговара јој

Сад се опет закључају, легну и заспе. Какве су сне морали имати господар Софра, Кречар и Чамча? ВИИИ Сутрадан у десет сати је већ штатаријална комисија ту. „Штатаријум” је већ био објављен.

— Ах, из Венгерске, тамо добро вино роди. Имате ли вина у коли? — Имамо. — Колико? — Тако свега око десет акова. — Друго ништа? — И половаче ракије. — Је ли добро вино? Да коштам.

Кречар не може да говори, није шала, хиљаду форинти на десет акова, на њега спада пет стотина форинти, а не зна пошто ће се продати „ауспрух”. Могу га још на путу лопови попити.

XИИ Прошло је десет година, — у животу човека дугачак рок, колико се за то време свет мења, колико се роде, колико умру, колико њих

Црњански, Милош - Сеобе 1

и да војници поскакаше у воду, да чамце ослободе, затим одмах утону у полумрак, приметивши да су близу супротне обале. Десет чамаца се једва чујно зари у песак и војници почеше искакати на обалу, зграбивши пушке у руке, претресајући журно

Војничке поворке која је корачала око ње, све брже, у којој је, по десет пута, угледала и свог мужа, страховитог, главатог и крвавог.

Мислећи да му иде епископ, кога је још из Будима познавао, он помисли: казаћу му да сам му донео десет дуката за манастире и десет за одежде. Казаћу му да је пусти међу монахиње у Јазак, можда ће је тамо вода излечити.

да му иде епископ, кога је још из Будима познавао, он помисли: казаћу му да сам му донео десет дуката за манастире и десет за одежде. Казаћу му да је пусти међу монахиње у Јазак, можда ће је тамо вода излечити.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

који је „много јачи од другијех људи кад се наиједи; у онај мах (веле) још да му се реп напне, могао би надвладати десет људи као десеторо мале дјеце“, пише Вук.

У нормалним случајевима уобичајено је да се дете крсти после три, негде седам или после десет дана од рођења.⁴⁷ Када ће се дете крстити често зависи и од дана када му отпадне пупак (то је обично између седмог и

Пирх, који је путовао кроз Србију 1829. године, каже да у целој српској земљи има свега десет градова.² Основне јединице патријархалне друштвене организације биле су породичне задруге и племена (братства).

описујући живот и ношњу у Србији из доба владавине кнеза Милоша, о облачењу деце каже: „Деца су се по селима све до десет и више година врло рђаво одевала.

Одраслија деца, од седам до десет година, већ увелико помажу у плевљењу поврћа, сејању и чупању пасуља, плашћењу, орању, при храњењу стоке итд.

). Девојчица се даје код ’мајстора’ да учи вести тек после осам—десет година узраста. Женска деца почињу најпре вести ’колир’ (јака од кошуље) и рукаве (зарукавље), па кад то изуче,

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

часних двери кроче властелинке, госпођа царица или царске кћери, нека их свештеници врате и нека им архијереја свита десет ноћи покајнице чита.

Прескаче Каина и Авеља и бајку у Кани о хлебу који један хиљаде може да нахрани. Прескаче десет заповести, а чита о Адаму и о Еви, причу о Рути, о Марији Магдалени, о Содоми и Гомори, све док се манастирски не

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Онда нас је једнога дана ослободио наш рођак, партизан. Био је опасан реденицима, носио је »бренгал«, десет бомби, два револвера, двоглед, фото-апарат, кожну торбицу и још неке каишеве.

И поново се догоди иста ствар: и на матинеу у десет, и у два, четири, шест и осам... Стално ме је гледала. Био је то прилично јадан и похабан биоскоп, у коме се осећао

О нама. Мислим, о Микију, Бурзи, Костици и мени, и о томе како годинама одвајамо ћошак од седам до десет. Наравно, играли су нас неки други момци; мене је играо онај плави, славни Какосеонозваше, али иначе, све је било

Филм је био феноменалан, на часну реч! Играо је цело једно послеподне, али не и увече, и не на матинеу у десет сати, човече! Која је то била масажа!

— Твоје су! — прошапутала је. — Воз иде сутра увече, у десет и двадесет. Ноге ми се одсекоше од страха. У то време није много људи путовало у свет.

И то је шуга. КИНОТЕКА У ТРИ Сваке недеље, тачно у десет до три, једна млада жена стиже из дубине Косовске улице водећи за руку кћер. Њена кћи има мајчине очи боје дима.

– Ништа. Онда су Стоњанин и човек нешто шапутали, па човек извади из џепа новчаницу од десет хиљада и стави на сто, поцрвеневши при том. Нико је није такао.

Та четири крхка ударца, важнија од револверског хица стартера на олимпијској стази дугој сто десет метара са препонама, тај знак који отвара капије раја у земљи богу иза леђа, у дворани суморног сјаја, испуњеној димом

— мислићеш, гледајући тог смешног заводника због којег си као случајно шпартала испред хотела »Европе«, сваког дана од десет до два, желећи да му покажеш како си најзад оздравила, како си слободна и како ти више ништа не значи. Ама баш ништа!

Ти исти људи, десет година касније, плаћали су скупо Французима да их смеју копирати, или су их, једноставно, крали, мењајући само по који

Одбројао је четири новчанице од по десет хиљада и пружио их шефу, који не помери руку да их прими. — Узми... — рече. — То више нису исте паре!

Дан када му кћи припада од десет пре подне до седам навече. Празник! — Нико не тврди да ви немате право једанпут месечно на своју кћер...

Матавуљ, Симо - УСКОК

За... — Какви Црногорци! — прекиде га оздо крупан глас. — Какви вам се Црногорци привиђају? Нема их овдје ни десет, но смо све ваши, ћесареви људи од скоро, хвала да је богу!

Освојисмо велики шанац с десет топова. Француз уступи још три, па се хитро прибра и удари на нас с бока; погонисмо се од поподне до мркле ноћи, али

— А ко те је лијечио? — пита Рако. — Они. У војној болници, у Бечу. Кад оздравих, затворише ме у тамницу. Десет мјесеца чекао сам суђење, па ме осудише на смрт, да будем пушкарав пред пуком војске. — Па ти опростише живот? — Да.

Јанко изиде на улицу и застаде окренут браственијем кућама. На двадесет корака десно бјеше прва кућа, па на десет од ње, лијево, друга; осталијех шест једва се назираху кроза снијег, не бјеху у врстама, него растркане.

још два старија сина, који погибоше, један неожењен, а другога се удовица преудаде, оставивши свекру двоје дјеце, од десет и дванаест година.

манастир на данашњем мјесту, али и тај сруши Нуман-паша Ћуприловић кад оно са силном војском прегази Црну Гору (1714). Десет година доцније, подиже га опет владика, а седамдесет година по томе (1785) опет га похара и спали турска најезда, и

— Велика је студен — започе владика — па се бојим да неће моћи доћи ни десет главара, а ако икад, оно данас требало би да их буде овдје најмање двадесет!

Из Приморја: Крсто Калућеровић и Вуко Ивановић. Ђак додаде: — Уз главаре је дошло доста Црногораца и десет војника који ће остати у манастиру.

остадоше Његуши, два Приморца, острошки игуман, војвода Бошковић и сердар Пламенац; остадоше разумије се и онијех десет војника што смијенише ону шесторицу.

Кад доврши расијече кесу и извади три фишека; један наче и узе десет дуката, остало завеза и пружи кнезу: — Нека ово код тебе, па ако бог дâ, на прољеће саградићу мало куће, а ако што

Захвали му на љубазности, па наручи за десет дуката свиле, скерлета, платна, ђаконије и пића. Писмо и новац даде приставу, па отиде на весеље.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

други један црномањаст држи се смртан. (Броји.) Један, два, три, четири, пет, пет, шест, седам, осам, девет, десет - једанаест, дванаест - тринаест, цела истина. Гледај, како се карте крсте; нешто фришко.

ОТАЦ: Шта фантазираш? МАТИ: Ти држиш да је то будалаштина? ОТАЦ: Ја знам да Марић тражи десет хиљада. МАТИ: Ал ако се буде у девојку заљубио? ОТАЦ: Зашто се није заљубио досад? МАТИ: То је ништа.

ДЕВОЈКА: Како неће доћи, кад је казао? МАТИ: Тражи јошт десет хиљада. ДЕВОЈКА: Па додајте. МАТИ: А откуда? ДЕВОЈКА: Ако не пођем за Марића, ја ћу се убити, знате?

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЖУТИЛОВ (сам) ЖУТИЛОВ: Опет је паметно било са Србљима држати. Под Маџарима нисам за десет година толико добио колико сад за ово кратко време. А јошт да ми Гавриловић толико не смета! 2.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Просвета добија невиђен полет: за десет година владе Јосифа ИИ број деце у основним школама се удесетостручио. Реформе Јосифа ИИ нарочито су биле смеле и

514 ђака. Још 1844. године од седамнаест председника судова десет су само толико писмени да се знају потписати, а три су потпуно неписмена.

Навикао је да гладује кад пише; своју драму Обилић писао је за осам дана на Ловћену, и дневно пије по десет ока воде. Његове идеје мутне су, замршене, чудњачке.

Књига садржи десет песама, махом одâ великим и утицајним личностима у Русији, али ту има и песама које већ предсказују песника

(»Песне мужеске су оне које се уз гусле певају«; »све оне песне које нијесу од десет слогова и не могу се уз гусле певати, зову прости Сербљи женске песне.

сила сама себе једе (1879), педагошка прича Село Злоселица и учитељ Миливоје (1880), збирка Летње вечери (1880), Десет пара (1881), Међудневица (1885), већа приповетка Омер Челебија (1886), Зановет (1894), Насеље (1895).

Потом, од њега је штампано Десет прича (Београд, 1901), збирка подлистака Бен Акиба (Београд, 1907). Рад на драми му је обилан.

И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ Тешкоће су велике у одређивању главних црта данашње књижевности, књижевности од последњих десет година, која је још у пуном јеку стварања и у којој су писци у непрестаном развијању.

Српска књига се штампа у знатно већем броју и чита се у много широј књижевној области но што је то било још пре десет година. Поједине популарне књиге штампају се у 30—40.000 примерака. Књижевни листови, који су некада били срећни са 1.

Последњих десет година, са општим духовним напретком, напредовале су и уметности, сликарство и вајарство. Од 1904. у југословенским

Милићевић, Вук - Беспуће

Она је свршила сав посао, узалуд га отезала и прегледавала једну исту ствар десет пута, чекајући да јој он нешто каже и одлазила полагано, кадгод зачуђена, а кадгод ожалошћена.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Али: »Човек налаже, а бог располаже«, и наш мајкин »медиционар« запе, па ни маћи. И место да медицину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине) — он запе у нижим разредима неких шест година, и стога се, ето, и нађе у

државног брода »Делиграда«, за који су нам, како је Јова читао у никим новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. »А Јенглезима мерак на »Делиград« због жестоке јапије његове!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Види јунак е мријети ваља, Али њему мријети је тешко Без лијепе замјене јуначке: Једна српска и турскијех десет, Тако Милун мисли и хесапи, Па уставља себе и дружину, А погледа десно и лијево, Не би л' гдјегод згоду угледао.

на сајам га гони, Све распродај, ништа не поклони, За овчицу сваку без разлике Ишти до две пребеле цванцике, А кад десет за белце растуриш, Ваља једну у тор свој да сјуриш, А за малту што се дегод плати, Све ће тебе побратим да врати.

81. Десет сати е то бије, Он од одра свог устаде, Па се брије, па се мије, Па с' у руво дично даде, И довати цигарицу, Па

63. ОД синоћ га не видела, А он данас рано устô, Пређе данка очô бела, Оста њојзи јутро пусто. Већ избија десет сата, А још назад нема злата. 64. „Та де мора досад бити? Ко задржа драга мога?

Паде од њи јоште неколико, Али што је, да је још толико: Десет Срба, Турак' две стотине — Шта ће један на две десетине? Ускочише Турци већ у тора — Помоз' Србу, Боже, одозгора!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Па да шта је него жив — мирно каже дјед. — Сат жив?! — забезекне се Сава. — Жив, богме, и десет пута мудрији него ти. Иако баш није било тешко испасти мудрији од Саве, старчић увријеђено пуше: — Мудрији од мене?

— Их, ти као да човјеку правиш самар, тако говориш. — А зар коњ није исто што и право чељаде, још бољи. Десет пута бољи. — Коњ? — Да, да, коњ, што се чудиш.

Ваљало је ту намјестити стубе под четвртаст отвор на таваници, с десет напабирчених кључића отварати зарђао катанац на капку, надићи тежак поклопац и, коначно, увући се у прастари мрак,

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Гле, како је увело, грехота човека и да погледа... Ето, од десет корена ако један прихвати. Несрећа, кажем ти!... — Истина, истина! — одговараше онај други. — Боже, опет он?!

Она је извадила кофу, почела да сипа воду у тестије, али сва се тресла, дрхтала, те вода није улазила у тестију. Око десет кофа је извадила док је једну тестију напунила. Читава се бара разли. Једва напуни ту тестију. Али није ишла.

Кроз капиџике а по авлијама почну да промичу жене, зајапурене, носећи чаше, столице. Улицом по десет њих иду. Овлаш забацили колије, ципеле им добро необувене, јер их сваког часа скидају, очи им се закрвавиле и овлажиле.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Одговарам: која је нами корист од једног језика, којега, у целом народу, од десет хиљада једва један, како ваља, разуме и који је туђ матери мојеј и сестрам?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Онда Грбо рече: — Немој ме, краљу, сад клати, јер ти не ваљам, смрш'о сам од велика пута, него ме затвори у собу десет-петнаест дана, да мало опретљам. — Таман ћемо тако, хранићу те петнаест дана!

Виноград понесе диван род. Све се село чудило роду. Кад је било по Светом Илији на десет дана, а небо се над виноградом страшно наоблачи.

Од новаца су имали свега педесет гроша, и то у џомета четерест а у тивтиза десет гроша. Онда рекне џомет тивтизу: — Хоћемо ли мојих четерест гроша прије трошити? Тивтиз му одговори: — Па де, вала!

Онда рекне џомет тивтизу: — Хоћемо ли сада твојијех десет гроша трошити, док испане какав крсмет? На то тивтиз одговори: — Како смо потрошили твојијех четерест гроша, мојијех

На то тивтиз одговори: — Како смо потрошили твојијех четерест гроша, мојијех ћемо десет још лакше. Него ти себи гледај крсмета, а ја ћу себи. Идући тако дођу до једног раскршћа и ту се растану.

— Господе, — одговори магарац — кад ћу бити на таким мукама много ми је тридесет година. Може ли бити да живим десет? — Може, нека ти буде по жељи твојој! — рече му бог.

Живјећеш и ти тридесет година! — Господе, — рећи ће пас — кад ми је живот тако немиран, може ли бити да живим само десет година? — Драге воље, живи десет година кад волиш! — рече бог.

— Драге воље, живи десет година кад волиш! — рече бог. Човјек се опет прокашља н приступи: — Господе, — проговори — дај мени тих двадесет

човјек и овде узе чешати по потиљку, стаде се накашљавати и облизивати, па најпослије рече: — Господе, дај мени и тих десет година које мајмун неће! — Дајем ти их, онаке каке су! — рече бог.

очи не виде, уши не чују, памет изанђа, човјек се обично подјетињи, и тада одиста врло често личи на онога у чијих се десет година, најпослије, бијаше загледао.

Један вели: — Ја нећу. Други вели: — Ја не смем. Трећи вели: — Ја бих волиј ударити на десет живих него на једног мртвог. Док се најпосле један не нађе те рече да ће он ићи.

НЕШТО ШУШНУ Некакав чоек казао да је ту и ту виђео десет курјака. Кад га они којима је казивао заокупе с доказивањем да то не може бити истина, онда спусти на девет, па на

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Али залуду, кад јој не иде ништа од руке. МАКСИМ: Опет слуша барем, и даје се исправљати. НИКОЛА: Од десет година једнако је исправљам и злопатим, па шта сам добио? 4. КУМ, ПРЕЂАШЊИ КУМ: Помози бог и опет!

АДВОКАТ: Хе, хе, хе, зашто сте се трудили. ФЕМА: То је особита фела, господине; од десет година, како сам први пут голубове запатила, имам овај пар, и све за највећу господу пилиће чувам.

МИЛОШ: А искуство? МАРКО: Искуство је стари пут за познатог путника. Сад ћу ја фалити оног који је десет реди једним друмом ишао, и није пут помео! Али начини нови пут, уклони кажипут, пак онда, ко не зађе, реци му: аферим!

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ето јој образ, ето јој нос, вештица, није се ни умила, него спава до десет сати, пак онда овако подбувена у скитњу. Чекај мало, научићу ја тебе памети.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

НЕСАНИЦИ 5 ЕЛПЕНОР 8 ПРОЛЕЋЕ, КОТЕЖ НЕИМАР 9 ОКТАВЕ О ЛЕТУ 11 НОСТАЛГИЈА 13 ОСМЕХ 15 ЗАПИСАНО НАД ЈЕДНИМ СТИХОМ 17 ИИ ДЕСЕТ СОНЕТА НЕРОЂЕНОЈ КЋЕРИ 19 1 ПРСТЕН 20 2 ОКО 21 3 ЛАМПА 22 4 ЈЕДНОРОГ 23 5 ТРАГОВИ 24 6 ЗАВИЧАЈИ 25 7

(8-10. ВИ 1989) ИИ ДЕСЕТ СОНЕТА НЕРОЂЕНОЈ КЋЕРИ 1 ПРСТЕН Све оно што се сакрива у ништа Светлуца сјајем нетакнуте руде; Што не постоји,

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Што се тиче гостољубивости, прочитате како је у самој колевци горштачке гостољубивости десет гостољубивих мамлаза силовало наивну Енглескињу.

“ Описала бих све њене мане и врлине, и то како нас је отхранила редом без мушке главе у кући „с ево ових десет прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још имала ни седамдесет и пет

“ Описала бих све њене мане и врлине, и то како нас је отхранила редом без мушке главе у кући „с ево ових десет прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још имала ни седамдесет и пет

Тако је неки Тика, чист имбецил, загорчавао моме матором живот најмање десет година, све док га матори није средио једном заувек! Наклатио се он мом матором на коске, па масира ли, масира ...

забране којима се строго забрањују: погачице на радном месту, жито са шлагом, љубав испод стола, задоцњење од десет минута, благословено стање, посете у канцеларији, приватни разговори типа „шта има ново, душо?

Ни трага од амбиције, ни трага од ма какве жеље да се крене даље! Ја то стварно не разумем. Па ја сам већ са десет година знао шта ћу да постанем у животу! А ти? Хајде, реци, шта мислиш да студираш? Шта те то тако изузетно занима?

Да ли је то нормално? Једанпут сам била с њим у позоришту. Знате ли шта ми је казао после десет минута? Каже: знаш ли, каже, зашто не подносим театар? Зашто? Па, каже, због тога што је све у тоталу!

У почетку, наравно, очи му нисам ни примећивала — само руке. Требало ми је најмање десет година да најзад подигнем поглед изнад тезге (да се попнем тако високо, оћу да кажем), али те његове руке — имао је

И ма шта да ми се догађа, увек се осећам као на трибинама, као да посматрам саму себе како трчим по стази на десет хиљада метара са животним препрекама, па када иде добро, онда навијам као луда, али кад почнем да обарам све оне

пролеће, носиће се опет кожни виндјакарци и замирисаће на ментол жвакероне и семенке кад се отворе биоскопска врата од десет ујутро до подне на матинеу, биће фурања на Аду Циганлију, глуварења и зезања; свега ће да буде, на часну реч — осећам

Хоћу да кажем, када бих, на пример, издржала десет година на неком пустом острву клопајући само банане са оног нацртаног дрвета из вицева и када би ме, најзад, онако

до Писца и књижевника од писца романа, а затим, пошто је филм снимљен и приказан на матинеу у биоскопу „Јадран“ од десет до дванест, друг Топ уступа по веома повољној цени све његове копије једном приватнику са Вождовца, који од целулоида

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

А госпође? ЈЕЛИЦА: У Бечу прве даме и отмјене фрајле не знају шта је посао, него спавају до девет сати; у полак десет донесе им штумадла фруштук; затим устану и даду се обући у неглиже. — О, татице, тај неглиже да видите!

АЛЕКСА: Ви весма благородно чувствујете; и ја би волио десет пута умрети, него да вас се лишим. Но засада доста, ево ми бединтера. 9.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У шуми овој и ја сам био с десет јунака вино сам пио, ишао дољом и узбрдицом, с чаробном капом невидљивицом, с лукавим Ћосом водио борбу, донио

“ Кроз гору ломи дивова група, гвозденим ходом дружина ступа, батова десет у брвна лупа. Дивља се рика кроз кланац ори: „Незнанче, ко си? Врата отвори!

“ Жућа и Тоша још десет пута шапућу жеље у сутон снен, и десет пута жестока свађа збриса им наде за један трен. „Кад слога буде опет ћу

“ Жућа и Тоша још десет пута шапућу жеље у сутон снен, и десет пута жестока свађа збриса им наде за један трен. „Кад слога буде опет ћу доћи — Огњена вила понови тише.

У зелен точак с кашика десет ту вода млазом студеним бије, бисерни облак високо праши, дугин се појас у њему вије.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Ах, па она је отишла има већ десет минута. Чекала вас је пет минута али смо после мислили да сте се предомислили. — Непријатно.

Не би иначе било хлеба. Риба је већ била под ледом. — Морали сте грдно пропатити? — И колико! После десет дана нико више није имао ни пет пара у џепу. Несрећа је била што зими нема никога у замку. — Жена вам изврсно весела.

Гледам у апсолутну тамнину воде. Остајем тако десет или петнаест минута, када чујем јасан шум весала по језеру; затим чујем и гласове, неколико мушких гласова, али не

— Његов брат ми је рекао. Нисте много ослабили, Пипо, само изгледате као девојка. За десет дана ћете опет бити снажни. — Данас сам први пут устао и нарочито су ми се ноге осушиле.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Овоме Проки и његовој Гини да се да она покојникова њива у Малом Мокром Лугу и десет хиљада динара у готовом. ПРОКА (скочи): Охо! То ти задржи себи, а ја хоћу мој део. АГАТОН: Па то ти је део!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

још преко тога и прешло, али је заиста важно оно што кувари говоре: како ручак за сутра мора бити готов још вечерас у десет часова.

А ти размануо као барјаком. То и бабе умеју. Е, да знаш!... Зато сам ти слатко ударио десет батина. Кад командант застане да пропусти дивизион, онда је сваки на своме месту.

Јесте ли разумели?... На своје место! Овде смо преданили. Био је четврти август. Али истога дана увече око десет часова, труба засвира „устајање“, једанпут, други пут, па трећи пут, што треба да значи журно спремање.

Батерија је била спремна за десет минута. Путовали смо целе ноћи. Послужиоци, преморени од дуга марша и неспавања, држе се за штитове и жмурећи

— Овај... знаш, бој се бије, како да ти кажем... „срцетом“, а не поткованим цокулама. Не дам ја Танасија за десет њихових. — Зар је тако добар? — Кој... хм! Знам га још из турског рата.

Али као да му оспорава довољну окретност у оним операцијама иза фронта, јер му је скоро баш Траило ударио десет батина, што је махао закланом кокошком пред целом батеријом... Тако разговарајући стигосмо у село Велики Бошњак.

Било их је много. Негде један до другога... на размаку од десет метара, опет двојица... читав ред... И баш ту, испред Текериша, зауставише нас. Командир нареди да војници сјашу.

За једнога командира веће незгоде нема. Ама да је десет људи пало, лакше би поднео. По кратком поступку би доставио: нестао, разболео се, умро на путу, и тражио би попуну.

макар и коњосали! — Капетан Станојчић се наједном уозбиљи, јер угледа команданта. — На своја места! Тек око десет часова кретосмо. Нико више и не пита на коју ћемо страну. Са нама трапуља полако и пешадија у бескрајној колони.

Око десет часова зачу се однекуд испред села жагор и гласови допреше и до нас: „Дижи се, устај.“ Буновни људи товаре своју, спрем

Уто се негде далеко појавише извиђачка одељења непријатељска... Било их је мало... до десет. Угледаше их војници и дохватише пушке. Али један официр викну трубачу, лепо сам чуо: „Свирај, коњица с бока“.

На истоку зарумене и месец се помоли. Запита неко колико је часова. — Још пет минута до десет — одговорих, и онда се обазрех около не бих ли нашао шта да ставим себи под главу.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту. Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему

Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно. Настаде прави лом.

Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач. — Десет година сам овде, слатки братићу... Немам куд... да умрем овде...

— Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога. — Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.

— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а ?... Она климну главом и опет се неодређено

То јој најзад пође за руком... Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме

Говори о њеној смрти, а смеје се. По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом... Управо не треба ни да преживи праву љубав...

Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој... Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било... шта је ово... он пије крв очима!...

Алал ти вера!... Још да видим како ћеш се показати на ручку. — Знаш да морам бити у школи до десет. Шта могу учинити за два часа? — Хо, голубице, па то и хоћу баш...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Девет погач’, десет сира, Осам волов’, седам крава, Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Никад! Ни по цену живота! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Немате образа! ТОМАНИЈА: Да јаја нису по десет иљада комад, ја би вас лепо одавде испратила! ЈЕЛИСАВЕТА: Ко си ти да ми претиш?

СИМКА: Ја нисам ни казала... ВАСИЛИЈЕ: Знате ли ви, госпођо, шта је позориште? Седите у Ужицу, а на десет метара од вас — почиње Енглеска! На само десет секунди хода од вас — почиње девети век!

Седите у Ужицу, а на десет метара од вас — почиње Енглеска! На само десет секунди хода од вас — почиње девети век! СИМКА: Та ваша Енглеска, руку на срце, лежи у сенци ужичких вешала!

) МЕЂУИГРА ВАСИЛИЈЕ: Ова завеса скрива беду скупљу од злата, век сажет у два сата, бескрај на десет квадрата! ЈЕЛИСАВЕТА: Испред ове завесе мрак је, у коме запалише спаситељи градове, сандуке, лађе и каце!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Улазим, дакле, код тог капетана и представљам се, урличући, а он се кикоће и каже да сам порастао. Пружа ми руку. Десет ме година није био видео. Вели, не би ме познао. Али сам добро дошао.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

За овакав случај казни се кривац, ако се његова погрешка докаже сведоцима, од десет до петнаест дана затвора! Министар поћута мало, па продужи: — О овоме треба да размислите, господине!

Ми смо у томе претекли цео свет. Само за последњих десет година донето је петнаест устава, од којих је сваки по три пута био у важности, одбациван и опет наново приман, те

Једној госпођи Скупштина је уважила молбу такве исте природе. Она је, опет, молила да је Скупштина огласи за десет година млађу него што је.

распоређен: За бивше министре, који су сад било у пензији, било на расположењу, тридесет милиона; за набављање ордена десет милиона, за увођење штедње у народ пет милиона. — Извините, господине министре, што вас прекидам...

На пример, за народне свечаности пет милиона, на поверљиве владине издатке десет милиона, за тајну полицију пет милиона, за одржавање и утврђивање владе на свом положају пет милиона.

” Старац је ову реченицу прочитао више од десет пута, и онда остави хартије на страну, диже главу, зажмири мало и поче напамет: „Господо посланици, после поштованог

Како га ја ценим, изгледа да је врло паметан човек, јер непрестано ћути и мисли. други би се, брзоплет, већ десет пута досад умешао међу нас, или почео ма с ким разговор, а он толико времена седи сам самцит и само ћути.

— Да се споразумемо, браћо! — поче Колб. — Мене су, истина, јахали често наши великодостојници још пре десет година, и ударали бичем, па нисам јаукао, али опет може бити да има још заслужнијих луди. Има можда млађих и бољих.

— Нема, нема! — дрекнуше његови бирачи. — Нећемо да чујемо за те старе заслуге! Колба су јахали још пре десет година — вичу из друге групе. — Сад се јављају млађе снаге, а за старе нећемо да знамо више — вичу из треће групе.

Ви још нисте ни видели јунаке! Да видите шта је српска, витешка крв! Ударајте десет жигова, а не само два!” Чиновник у белом оделу принесе мом челу жиг, и ја се тргох... Пробудим се из сна.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.

'нако... како ћу рећи... све у кратко. Нема ти ту... онога... врдања, као код њега, но све кратко, а сече. На његових десет ја једну, али ваљану. И ту капетан поглади леви брк и повуче из трешњевака, а ми чисто не дишемо.

Ето, то је тај грех за који му сад следује казна, и то још каква казна: десет крстина по педесет ока најмање (а може и шесет), то су равних пет товара... И то да му пропадне! ...

Жито је моје, јер сам га ја посејао, а твоме оцу унапред кирију платио... — Какву кирију!... Зар десет динара за такву њиву која баца двадесет крстина... — Спасо, иди с Богом, не чини ми зла.

Е, снашо, ниси погодила! То не дам. Ја хоћу с мојом децом да дочекам ново лето.« »Ха, шта је ово — десет минута прошло, а београдског воза нема ?

Сам му Месаровић нудио за 500 # вересије но он није хтео ни за десет пара. Нећу — вели — да почињем одмах са вересијом, хоћу што видим у мојој кући да знам да је моје, да не стрепим сваки

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају. Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.

Био је прије тебе ту доскора господин Тривун. Ту сам га већ затекао. Добар човјек. Дошао је амо неких десет година прије мене. Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.

Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. У кафани је било десет до дванаест столова. И они су сви у добром стању, сви обојени.

А имала је више имена него каква шпанска принцеза. У Србији само променила је неких десет-једанаест. Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.

и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.

одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.

Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан. Извуче га као да је Дон-Педров присталица.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ногу пред ногу, па све преда се.. Изгледа, нечега сећа се... Пре десет година предавао је алгебру у Сомбору... Поподне, исто овако... Часови, досадни, празни...

би поприлично гнусан Кад се ували, после ручка, у сан, Па захрче, да се тресе Верона, Као кад пролази камион од десет тона. (Камиони у Ренесанси! И у Верони, обашка! Ово вам је права шекспировска омашка!

Кошта само једну банку: то може, ал код свињара. Граматичар ће рећи да стаје десет динара. Читав свет стрепи да се не прекине тај конац... Треба сав свет, а читав је неокрњени лонац.

жуне, креје, славуји Од којих пропланак ко клавир бруји, Соко и јастреб, учена сова Која зна осам хиљада слова, Десет врабаца, три сенице И гњурац из јаза крај воденице, Ватрених креста, избише петли И кад над брегом поче да

У јануару ваља да се ложе Камини, фуруне, штедњаци и пећи!” Пођох у град, у најмању улицу, Са уштеђевином од десет динара, Решен да негде купим фуруницу. Тако натрапах на старог лимара. — Молим, имате ли какву фуруницу?

Просто брдско цвеће: Ај, нико га неће! А бундеве жуте Десет сати ћуте. Ћуте, недирнуте. Сунце гледа У теглу меда.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

За целу Европу лов јегуља цени се на десет милиона килограма годишње. Као средњи, просечни годишњи лов код нас на Дриму, Охридском и Преспанском језеру рачуна се

дубинских сондирања и 130 ловова великим мрежама по дубинама разних мора и океана; брод је за време путовања потрошио десет милиона килограма угља.

Острва су од 1612 године стално у припадништву Енглеза. Њима управља енглески гувернер са законодавним саветом од десет чланова и саветодавним домом од 36 чланова.

Преко тога скелета навучена је велика кесаста мрежа од јаког дебелог канапа, са четвртастим отвором од десет метара дужине и два метра висине.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Па ни дође књига од Никшићах, и у књизи десет побратимствах на Пољане да се састанемо, да им дамо робје на откупе; па смо били на станак Турцима, стога смо се мало

Витезови, Срби вртијељски, луча ће се вазда призирати на гробницу вашу освештену! ДОХОДЕ ДЕСЕТ КАВАЗАХ ИЗ ПОДГОРИЦЕ ОД ВЕЗИРА НОВОГА, КОЈИ ОБЛАЗИ ЦАРСТВО, И ДАЈУ ВЛАДИЦИ ДАНИЛУ ПИСМО. ВЛАДИКА ГА ЧИТА. ЗАМИШЉЕН.

ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеше, брате, доста лијепијех, а грднијех десет пута више; од бруке се гледат не могаху. Богатијех бјеше поголемо; од богатства бјеху полуђели, ђетињаху исто као

“ Запријети кад од њега кренух: „Не смути ли, бабо, Црногорце, кунем ти се турском вјером тврдом: имаш дома десет унучади и три сина, сва три ожењена, — све ћу ти их затворит у кућу, па у живи огањ изгорјети!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Из Катунске нахије, најпрви дођоше Његуши, па: Чевљани, Цуце и Бјелице, Загарчанин један и један Ћеклић. Свега десет њих — десет перјаница, тê, између свијех Иван-беговијех бановина, перјанице-бановине, од онда до данас.

Свега десет њих — десет перјаница, тê, између свијех Иван-беговијех бановина, перјанице-бановине, од онда до данас. Ријечка и Црмничка,

Господара, е бих те брстином иза ушију, не једном но стотину пута, док те сагнао не бих у погано гњездо, и узео бих ти десет брава за потрицу. Овако нећу, ваистину, но једнога ти узети, а не макну ли ми се с очију, брстина ће исто после имати..

’ па устави коње, а натегни мале пушке. Кад тамо, ништа! И тако све на измјену на свакије десет крока. Богами, чињаше ми се, иза сваког стабла, иза свакога грмића да је засједа.

Чета је понијела прилично шићара, у све неколико стотина дуката, понијела десет глава, понијела два мртва друга и два рањена, прегазила Требишњицу и панула на самани Митровдан, у Граховску планину,

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Да се ослони на планину, и она би се срушила. Дебља је његова длака, него нечија ћускија. Десет крат би те продао, и од капаре пити дао, а ти не би знао. До подне мрзи на себе, по подне на цео свет.

“ Нешто шушну. — Некакав човјек казао да је ту и ту виђео десет курјака. Кад га они којима је казивао заокупе с доказивањем да то не може бити истина, онда спусти на девет, па на

итд., онда рече: „Нешто шушну, мени се учини има десет курјака“. О РАЗНОМ Дај ми мало хљеба, да поједем ово сира; па онда: Дај ми мало сира да поједем ово хљеба.

буде меда, — биће сладак, што пане снијега, — стопиће се у воду, — и више ће ове године дати једва крава масла, већ десет волова. 10. О РАЗНОМ 1 Питали мудраца: — Који је најтврђи град? — Празан и гладан човјек?

Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Девет погач’, десет сира, Осам волов’, седам крава, Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну

Који дукат, који два, ко шта има, нека да. Али дукат много кошта, пет форинти биће доста; десет круна, каже Коста, банке неста; а потура вама оста! Сирјеч! (Цареви изиђу напоље).

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Један вели: „Ја не ћу,” други вели: „Ја не смем, трећи вели: „Ја бих волиј ударити на десет живих него ли на једнога мртвог,” док се најпосле један не нађе те рече да ће он ићи.

ништа друго није радио, него само по башчи што је требало, али му је башча тако била урађена као да је у њој радило десет људи, и сви су се томе чудили.

љековите траве, па дадоше младићу да пије, а другом му опет намазаше очи, те у они исти час стече вид очињи и разговор десет пута љепши и бољи него ли је пријед имао.

Како ти нијесам дала вечерати? Та нијесам ли те звала и нудила више од десет пута!“ 5. ЗА ШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ. Кад су народи дијелили срећу овога свијета, скупе се сви насред свијета и

“ даље стане се зет фалити, како има више од десет крава и волова, а слуга рече: „Има ваистину и двадесет.“ Даље рече, како може на годину од осам краставаца добити

Кад буде у путу, одријеши му се врећа и он је до воденице везао десет пута, па кад се вратио кући, опет хтјео жену да бије, што му је није добро свезала. 39. КАКО СЕ МЕДВЈЕД ПРЕВАРИО.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

игуман од вас ка Господу или својом вољом остави игуманство, онда да се изаберу иконом и еклисијарх, и од братије до десет или дванаест који су најстарији, и да уђу у цркву и да промисле себи игумана, који ће им отворити не само телесне очи,

Ако ли работу коју радивши, ноћу хоћеш отпочинути, онда изговори бар десет катизми ноћу, а десет дању, а немој оставити ово правило, него за ноћ и дан псалтир да испеваш.

Ако ли работу коју радивши, ноћу хоћеш отпочинути, онда изговори бар десет катизми ноћу, а десет дању, а немој оставити ово правило, него за ноћ и дан псалтир да испеваш.

И ако додаш установљеном, онда ћеш од Господа двоструку награду примити, јер добивши од њега пет таланата, десет ћеш му дати.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Сигурно би се сетила, да сам је видла. Познајем сваког у фасу. Ето и ви. Дошли сте први пут, а да вас видим кроз десет година, знала би. Дајде две ђуроваче! СКИТНИЦА: Требало је да се венчамо четрешесте.

На данашњи дан треба свећу да палиш док си жив! Оћеш нешто да појдеш? СКИТНИЦА: Немам кад, воз ми иде у десет и триес. ИКОНИЈА: А што кажеш да дижеш руке? СКИТНИЦА: Од Вукосаве? А и то ти је посебна прича!

Нико човека не лаже ко сам себе. Него, колко је код вас сати? ИКОНИЈА: Саће десет. СКИТНИЦА: Морам да пожурим ако мислим да стигнем. Вама на свему фала! Оно вам никад нећу заборавити!

ЦМИЉА: Како она Госпава, онако изакана, издрндана, и матора, може да има на сваком прсту по десет, а ја, овако млада и очувана, здрава ко дрен, румена као јабука, не могу ни једног на десет прстију!

има на сваком прсту по десет, а ја, овако млада и очувана, здрава ко дрен, румена као јабука, не могу ни једног на десет прстију! ИКОНИЈА: Ако те није смандрљо на брзину, горела ја ко ова сијалица!

ЈАГОДА: Каште ми где је, дајте адресу, зовте га, водите ме! ИКОНИЈА: Сад ти не вреди. Отпутово ноћним у десет и триес. ЈАГОДА: Колко је сад? ИКОНИЈА: Скоро ће дванес. Зато ја и кажем да не вреди.

ЈАГОДА: Је ли ти казо куд путује? ИКОНИЈА: Није. ЈАГОДА: А шта, да одем на станицу, да питам за где иде воз у десет и триес? ИКОНИЈА: Не вреди ти ни то. Ако иде, на пример, за Ниш и Скопље, шта ти знаш где он силази? У Младеновцу?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Обећај прилог цркви. десет ока зејтина, воска, кандило, икону. Паре не жалим. И моли, преклињи, да наврати сутра сâм овамо, ако он...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Било ми је тада девет или десет година. По смрти матере моје, два брата моја, старији Илија и млађи Лука, и ја, вратили смо се к нашем стрицу Грујици

” С већом сам жељом чекао Ђурђевдан него Ускрс. Проводили би ту по десет и по петнаест дана. Трчао би[х] по пољу, играо би[х] се с јагањци, пењао би[х] се на унке; све детињски посли, правда,

Греци и Латини на моју службу доћи, него да даду пронети за ме тас, обнадеждавајући ме да ће ми се скупити најмање десет цекина. „Нипошто”, речем му, „нисам ја дошао овде срамотити себе и вас.” „М’ ’ајде, калуђеру, светао ти образ!

Остани овде — рече ми — гди, ако и десет година устојиш, за квартир и препитаније нећеш ни новца потрошити. Ова школа [х]рани 30 ученика, а из тако далека

лекције изјашњавали и неудобразумитељна места толковали, тако да сваки од нас имали смо не једнога учитеља, него десет и двадесет, који би једва чекали да нас у чему наставе.

Ми имамо баш украј вароши један манастирић Светога Николе; десет калуђера мо|гли би у њему лепо живити, а нејмамо него цигло једнога, јер ми Албанези нећемо да се калуђеримо.

се вара, ибо пријатност коју толико хвалим не состоји се у готовљењу, него у природној сласти рибе, зеља и зејтина. Десет дана по нашем пришествију, старешине места определе послати некога попа Ђику у Примет и у друга неколика места к неким

да ми благодаримо на њи[х]овој љубови и доброти, али залуду хлеб јести, то није праведно, него нека долазе к нами десет или двадесет деце да се што од нас поуче, будући да ми за други посао нисмо.

то ће свак ласно познати, ван да је сасвим цепаница а такови[х], фала богу, међу људма једва ће се наћи од десет [х]иљада један.

А кад му буде толико, опет нек не нагли; нек причека јоште десетак. Куд је прошло тридесет, нек прође и ово десет; и нек се не боји да неће проћи; прошло би да и[х] је јошт толико.

И тако проведем другу годину у Карловци. По берби винограда отправе нас у Пожун, гди заједно с млади Видаци десет месеци пребудем. Они постигну доста добро францески и [и]талијански, а ја већ умерено могах немецкм говорити.

Наместо десет пара по погодби, дам моме баркаруолу, што ме је тако лепо довезао, тридесет. Уљезем; нађем ту великог некаква прелата

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

ФРА-БРНЕ ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ І СВЕТА ЛОЗА Далмација има: шест бискупа, четири митроносна опата, шест каптола, десет богословскијех сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста деведесет и седам парохија, сто тридесет и три капеланије,

А Ркалина, након добријех десет гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше већ празан. — Е, овога још није било! — рећи ће Кушмељ тихо, како су га

То је установљено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе не уносе ноге у манастир.

Овако је рекâ: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет година.

Овако је рекâ: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет година.“ — Тако су баш лани послали једнога из Приморја, те је цркâ од шиба — вели Кушмељ. — О Исусе! О Дивице!

Барица запали свијећу пред „Дивицом“, клече и поче говорити „крунице“. Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, да види иду ли, па опет настави мољење.

ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер најпослинакарце, ја сам замиритâ ти десет талира...

Бија сам у папиној земљи, и тукâ се с Францезима. Дреждâ сам напољу по ноћи, киснуја, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија. А он... што ти кажеш... бриљузак, дође на свит без дуа!

би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте, јер колико је он крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас! — Нећу, па нећу!

Еј, еј... Дувало поче јако кашљати. — Та-а-ко! — поче фра-Брне. — Пет година, велиш! Ја би приста и на десет за менека. Ја не знам шта ће с меном бити! — Не бојим ти се ја глави, Брне! — рече му Вртиреп.

Дакленка, ми запали иза дрва, па покојни викну: „Стој!“ па ондак: „Стани! стој! стан!...“ све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута натегне пушку, те све чујеш: „Шкљоц! шкљоц!

— Добро је, добро! Има сами велики мисâ досад близу стотину (тј. плаћених великих миса). А помисли, теке је десет ури! Још ће пука доћи! — Е, боже помози и свети Фране! — прихвати Брне. — Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Оплетоше око мене свакојаке приче, тајне и нагађања, и после десет година још једнако плету, јер мали је овај свет поред реке, тесан је он лудским главама и језицима у долини што наличи

Распорено, оно сипи снегом. — Син... Биће ти женско! — прегласно рече Ђорђе. — Кладим се у по десет надница. Пристајеш? — Шта ће ти син? Чиме ћеш да храниш и четврта уста? — Својим ручердама. Ти не даш хлеб забадава.

— Ноћас ни ока није склопила — седе и рече не гледајући га. — Његова је жена. Ја се не мешам у те послове. — десет је година како те ја молим да се помириш с манастиром. Ради воденице и оних пустих ливада... — о томе нећу да чујем!

Аћим се не би двоумио да ли да напише тестамент. Требало је да је пре пет, пре десет година истера и другом се ожени. Девојку је могао да узме. Може и сада. Већ би имао велику децу.

То му је презиме остало до смрти. И мене су све до војске звали Аћим Дошљак. Мати се љутила и дала је капетану десет талира и ужирену свињу да ме у војни списак запишу — Катић.

Откуд ти знаш даја нисам... фаличан човек? — Јер сам трудна. — Истрже руку. — А што ниси пре десет година,- пре петнаест, а? Толико смо годила мешали ноге у овом гробу и ништа није никло. Чик сад нешто да кажеш!

— Веран сам ти десет година. Служим тебе И твоју кућу, ни гроша нисам украо, песму сам ти спевао, гласам те, хоћу да погинем за тебе и нашу

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Он је у 3емљи Плавих Ветрова, а мене је послао да те тамо одведем. Затвори очи и број до десет... — Баш си смешан! — девојчица се закикота, али ипак затвори очи, осећајући како је захвата лагани дремеж.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Није му био од помоћи ни онај хајдук у њему, ни дипломата, најмање местозаступник. Имао је десет хиљада људи, а био је сам.

Практичан и имућан, Павле Нешић је послао сина на трговачку академију, у Беч. Свако преподне, око десет сати, Сима терџуман стоји на углу Симине и Капетан-Мишине улице, где је у његово време, по прилици, пролазио сокак што

Будио се, најзад, из те паклене море, страва се разбистравала, препознавање трајало: имао је десет или једанаест година, измицала је седма деценија осамнаестог столећа, сва тескобна, над селима у Босни и Србији

Када се Змај, 1833, родио, Кнегиња Љубица је била готово млада жена и ауторитативна српска кнегиња. Кад му је било десет година, она је умрла: тада више није била ни ауторитативна, ни српска, само кнегиња у изгнанству.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

А сада, десет дана доцније, видех пред собом рушевину зграде под којом је лежало моје довршено дело, сахрањено у гробу.

Ту седох на лађу која ме довезе овамо“. „Колико си дана тако пешачио?“, упита га Питагора. „Десет дана“. „Е па лепо!“, рече Питагора својим ученицима.

„Изишао сам на обалу пред храмом богова Амона, Муте и Хона. Кроз стубове тог храма, више од десет људских стасова, видело се плаветнило неба, а цео огромни храм, са својим обојеним релијефима и хијероглифима, огледао

У десет сати пре подне изби на више места обезглављене вароши велики пожар који, потпаљен по наређењу Фалкенбергову, а разбукта

„Но то беше ипак лакши посао но само писање дела“. „Разуме се! Њутн је на том делу радио преко десет година, али главни посао пао је у последње две године пред довршење дела.

Ево овде стоји, црно на бело: субота, од осам до десет, а овде - за име Бога! - среда: цела ноћ“. Сви се слатко смејасмо и забављасмо у лакомисленом тону рококоа.

Намотао сам на једну дрвену облицу два изолована калема жице, један поред другог. Један од тих калемова спојио сам са десет Волтиних елемената, а други са осетљивим галванометром.

Посумњао сам да је струја коју сам слао кроз први калем сувише слаба да произведе очекивани ефекат. Зато сам оних десет Волтиних елемената заменио јаком батеријом од стодвадесет елемената. Па ипак добих исти негативан резултат.

Ту проведе десет последњих година свог живота и премину, седећи у наслоњачи, 25 августа 1867. Према његовој изричној жељи, сахрањен је,

Али то ново чинило је на мене, младог, јачи упечатак него на неког којем оно не беше изненађење“. „Десет дана после поласка, када проједрисмо између Канарских Острва, а сунце, при своме излазу, изванредно обасја Пик

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

па је умолих да изађе у варош и накупује неколико скромних поклона: за жену од 28 година, човека 37, троје деце до десет година, једно женско, двоје мушко, свега једно предратно. Не знам зашто сам ово последње напоменуо.

— Хвала. Прикупих ствари па изађох, а мало после воз заиста прође постају не заустављајући се. Могло је бити десет сати. Месечина. Поред пруге у честим барама иза кише огледају се звезде а поцепани облици чине се огромне црне авети.

А то што ти рекох, побратиме, чућеш. Има само двоје: не живети или побећи у свет. А ја још имам снаге. И десет ноката биће ми доста да зарадим мир кога немам и кога овде никад нећу имати.

То можеш само ти, и нико други; теби само може бити свеједно да се још десет година потуцамо по туђем свету. — Па добро, оца му, и ја нисам камен, мислим и ја на све то, и шта би ти могао да

своју рођену фигуру н своју до ужаса тужну, очајну главу на сивом и замагљеном окну оног истог прозора кроз који је, десет жалосних јесени, мртво гледала у блатне коловозе иа широкој и пустој улици паланке, и гдекад покисле коње који су се

или створење, или назовите како хоћете, са којом сте се везали јер је волите зато што вам је одана (а не можете волети десет, јер је немогуће да вам две, у исто време, буду одане), да ту жену излажете незаслуженим и неоправданим

Тада, истога дана кад му помиловање, које га остави равнодушним, стиже, он остави кућу у којој је провео десет година испуњених кајањем и мрачних као бескрајни јесењи дан.

— Је л’ доста десет динара? — прекиде ме. — Петнаест... право је — промуцах дрхтећи. Мој клијенат без речи извади из свог великог

и сви други знали су да испричају какву епизоду било с Мердара, било с Приштине. Потпуковник Васић је за десет дана рата стекао славу, за коју другима требају године и ратови.

— Коштаће — вели — најниже, пет динара. А кад би дала још пет, могао бих и да га видим. И даје му она десет динара, те он иде да разговара, па се после опет враћа, а она га нестрпљиво пита како је.

све те трице и кучине — бестрага у ваздух, да сврше с тим Швабама; и да они те проклете арсенале и објекте траже равно десет дана, и никако не могу да пронађу, а сав се истрошио и он и његов колега комита, па га лепо, као Србина, моли да га у

Бога ми, јесте: њена прса. А глава? Глава — ужас, глава — чудовиште, глава, не умем да ти кажем! И тих сто и десет кила прети, сикће, псује раднице. У руци огромне маказе, под пазухом дрвени метар.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Али сутрадан се опет враћао. И, једнога дана – скочио је. У пријеподневне сате, око десет и по. И то баш на улицу а не у двориште. Никоме на главу, али опет међу пролазнике.

А онда бих му опет за даљих пет или десет поглавља бајао што ми само од себе навире на уста. (Како ли одахнем кад у мојој лектири набасам на истомишљеника!

Акцелерација успјеха, како то називају људи наше руке. Десет добивених битака и за нас чини већ унапријед добивеном ону једанаесту пред нама. Закон серије.

Падало је по пет, по десет, по педесет здравих глава — да би се спасла једна самртничка. А понајчешће, послије толике борбе, у злочином плаћеној

Дочекивале су вас иза угла дјевојчице црних зуба, од дванаест, од десет, од осам година, и одвлачиле вас за рукав ружно намигујући. Повели су велику хајку на те штакоре из подземља.

А камоли Малтхус! А гдје бисмо се тек нашли за пет, за шест, за десет деценија? Калифова шаховска табла с почетним улогом од зрна пшенице!... — И онда? — Што „и онда”?

Другим ријечима, то значи да је свакоме дана могућност да мјесто једног проживи два, три, десет или више живота. А како се живљење не мјери безбројном врпцом трајања већ бројем и садржајношћу животâ, криво и

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Мислио је о оној увреди. Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици. Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.

Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. — Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. — Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце!

Вују не би право, али одговори обичним гласом: — Је ли доста два дуката? Баби не треба више. — Дај ми, засад, десет. — Хм... да ли ће бити... Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао. Мало је што и остало од оних двеста...

— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката. Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.

За то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. — Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију. После нам не поможе ништа.

Ђурица још иђаше као у грозници. Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.

Кажи сам, колико је теби досад давао ? — Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало.

Шта је то робија, ништа!... Слушам ја тамо све старешине... као светац:... А после, пет, шест, па и десет година пусте ме. Дођем кући... слободан!... Идем, дођем, радим, све како ја хоћу... Па онда...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

АГА И КАДИЈА 263 СЕЉАНИН КОД КАДИЈЕ У СУДУ 264 СЕЉАК И КАДИЈА 265 ЗАКОВРЧИТИ И ОТКОВРЧИТИ 266 ПЕЦИ, БАБА, ДЕВЕТ-ДЕСЕТ ЈАЈА 267 КРШЋАНИН И ТУРЧИН 268 ХАЏИЈА С ЋАБЕ ЧУВА ПРАВЕ РАЈЕ 269 ЧИПЧИЈА И АГИНСКИ КОЊ 270 РАЈА И ТУРЦИ 271 ДОБРО ЈЕ

Него, чу ли ме, хајде ти донеси они његов прстен да ја у њему нешто проучим, па ће те десет пута више миловати него досада.

Виноград понесе диван род. Све се село чудило роду. Кад је било по Светом Илији на десет дана, а небо се над виноградом страшно наоблачи.

Цар му допусти и рече: — Три дана ти је слободно виђети је: први дан шест часа, други десет, а трећи тринаест. Први дан само ју је виђео; други дан су се спознали; а трећи дан договоре се како ће побјећи.

Имам, хвала богу, оклен платити. — Добро, добро, кад је тако. Даћеш ми десет дуката, па ћеш ову сву воду попити одједанпут, па ћеш видјети баба. — Ево на!

— Ево на! — проговори везировић, те му даде десет дуката, а примаче ћасу устима: куц, куц, цвркну јој у дно дна. Нема ту више. Заборави и на баба и на пејгамбера.

Али ко гођ хоће да прође испред ње кроз њезину собу, треба да плати сваки пут на вратима десет ћеса. Кад то чу везировић, оде одмах, плати десет ћеса и прође испред царске кћери; ли му она ни мукајет, а не да би

Кад то чу везировић, оде одмах, плати десет ћеса и прође испред царске кћери; ли му она ни мукајет, а не да би му се насмијала.

Опазивши то везировић, поврати се, плати још једном десет ћеса, али прође као и први пут. Он се поврати још једанпут и уљегне пред цареву кћер по трећи пут.

Није, штоно рекну, сасвијем ни прождро, а два рога изникоше наврх главе, и што би избројио до десет узрастоше колик̓ аршин дугачки.

Онда Грбо рече: — Немој ме, краљу, сад клати, јер ти не ваљам, смршô сам од велика пута, него ме затвори у собу десет-петнаест дана, да мало опретљам. — Таман ћемо тако, хранићу те петнаест дана.

— Господе, — одговори магарац — кад ћу бити на таким мукама, много ми је тридесет година. Може ли бити да живим десет? — Може, нека ти буде по жељи твојој! — рече му бог.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

1916. НЕДОВРШЕНЕ ПЕСМЕ И Не јавља ми се. А има кад. Сем ако спава, ако не дише, Десет месеци равно је сад Од растанка нам, откако не пише. Још ћу чекати, иако сам дуго чек'о.

Још ћу чекати, иако сам дуго чек'о. Десет месеци од мене моји су далеко. Пре тол'ко ја сам оставио њу, Завичај, децу и дом свој лепи.

ИИ Не јавља ми се. А има кад. А можда не сме! Ко ли јој пречи? Десет месеци равно је сад Од растанка нам, а од ње ни речи. Све ми се чини узалуд сам чек'о.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

ИИИ. Моји каснији подухвати ОТКРИЋЕ ОБРТНОГ МАГНЕТНОГ ПОЉА Кад ми је било десет година, пошао сам у Реалну гимназију, нову и сасвим пристојно опремљену.

Са оваквом станицом било би изводљиво достићи електричне активности до око десет милиона коњских снага и она је тако пројектована да без посебних трошкова може обављати огроман број техничких радњи.

Ово је прави час да се о овој теми нешто каже. У току последњих десет година велики број људи је дрско тврдио да је успео да елиминише ту сметњу.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Овај човек желео је да у његовом хотелу будем на комплетном пансиону, али је моја уштеђевина од само десет долара, била тако мала да сам морао бити веома опрезан.

године.20 Грицрцао сам парче хлеба и мислио шта ће се десити кад потрошим и последња три долара од оних десет које сам донео са делавер фарме. У том часу пришао ми је један крупан фармер и упитао да ли тражим посао.

На једном међушколском атлетском такмичењу пријавио сам се добровољно за трку на десет миља и без икаквог претходног тренинга успео сам да победим.

Међу младићима и девојкама са Аделфија почеле су да круже легенде о српском момку који је победио у трци на десет миља без претходног тренинга.

Прихватио сам њене услове, али захтевајући да ми дозволи да тестеришем дрва од десет до дванаест часова пре подне и од четири до шест поподне.

у своје родно место Идвор и да због тога немам времена да се и сам попнем на Алпе, он ме је уверавао да би за само десет дана проведених у Луцерну могао да се припремим за пењање на неки мањи врх, на пример, Титлис који је у близини

То би било лако да нисам прво веслао око десет миља до Вегиса па се онда пењао на Риги, па онда поново веслао десет миља до Луцерна, и све то за једно кратко поподне.

То би било лако да нисам прво веслао око десет миља до Вегиса па се онда пењао на Риги, па онда поново веслао десет миља до Луцерна, и све то за једно кратко поподне.

у своје родно место Идвор и да због тога немам времена да се и сам попнем на Алпе, он ме је уверавао да би за само десет дана проведених у Луцерну могао да се припремим за пењање на неки мањи врх, на пример, Титлис који је у близини

То би било лако да нисам прво веслао око десет миља до Вегиса па се онда пењао на Риги, па онда поново веслао десет миља до Луцерна, и све то за једно кратко поподне.

То би било лако да нисам прво веслао око десет миља до Вегиса па се онда пењао на Риги, па онда поново веслао десет миља до Луцерна, и све то за једно кратко поподне.

И сада сам жалио, као и пре десет година у Кортланд улици што се у раном детињству нисам привикао на неки мануелни рад.

Ћипико, Иво - Приповетке

Мирно га слуша, но не одговара, а и остала би ту цијелу ноћ, јер слути да је поочим неће у кућу пустити, али око десет часова крчма остаде празна.

— Шест је година што га нијесам видјела, а десет је пуних што није у село долазио, — слушам у олуји меки звук старичина гласа.

Има два дана што ту коначе, јер их је споља киша отерала. Није било друге, ваљало је откинути од наднице десет новчића за конак. У кући нађоше још два старија радника уконачена, домаћина и троје му деце.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Судећи по српском, има сто, јер се зове стонога. А у старогрчком има чак десет хиљада ногу. Превод српске досетке отежан је зато што се на руском језику не може помињати седамдесет седма нога пошто

изузетак: песма „Самоћа“ испевана је у асиметричном десетерцу, у коме је, наравно, тешко препознати усмени десетерац. Десет година касније, од 1918, Дучић је почео да објављује песме краћег стиха: од десетерца, преко деветерца и осмерца, до

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ДАРА: Није била код куће. ЧЕДА: Била је, шта није била! Девојка се десет минута унутра домунђавала, па тек онда излази и каже нам да роцпођа није код куЋе. ЖИВКА: Па зар сам ја томе крива?

Зашто, 'ајде кажи ми зашто? РАКА: Па кад она мене тера да изговорим десет пута реч: „решонс лајзејшн”! ЖИВКА: Па изговори!... РАКА: Јест', изговори. Мислиш ти лако је то.

ЖИВКА: Па изговори!... РАКА: Јест', изговори. Мислиш ти лако је то. 'Ајд нека она каже десет пута: „Туре буре ваља, була Туре гура; нити Туре буре ваља, нити була Туре тура!

” 'Ајд' нека изговори то десет пута, па ево ја пристајем нека ми опсује и оца и мајку. УЧИТЕЉИЦА: Пфуј! ЖИВКА: Марш, стоко једна!

Сви се жале како су ти долазили па нећеш да их примиш. ЖИВКА: Ама, зар цео тај списак да примим? Па то ми треба десет дана само на то, а имам толико посла да немам кад ни честито да ручам. ВАСА: А требало би да их примиш.

НИНКОВИЋ: Молим. Чим стигнем у канцеларију. За десет минута имате љубавно писмо. (Хоће да пође.) А сад, вашу ручицу, драга пријатељице! (Пољуби јој руку.) Ма шер ами!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Темпорално преокретање није толико занимљиво само по себи, нити зато што открива недоумице које је писац у размаку од десет година решавао настојећи ваљано да компонује роман - а Станковићу се то није лако давало - већ је занимљиво и зато што

Метар његов поставља следећа ограничења: стих има дужину од десет слогова, дели се на полустихове од четири и шест слогова; границе стиха обавезно се подударају са

и ако рачунамо време самог романа, изузетно дугог: последњи део четврте главе и с краја на крај осма, а роман има десет глава.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

се тргнуо од ових речи и заустио нешто да одговори, али ончас мало сагао главу као застиђен и пошао кроз сабор са десет сејмена, Арнаута и Колашинаца. Обучен бејаше у турску заптијску одору са знаком чауша на левој руци.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Е, то била небеска мода, Тад’ бих ти писô још десет ода, А сад ће доста и ова бити, Још и ту морам од тебе крити. Ал’ тамо кад већ Фебруар мине, Тад је прочитај ради

јубилеј (јевр.), свечаност у спомен некога догађаја који се збио пре десет, двадесет и пет, педесет итд. година. кавити, откавити, издржати, подносити. каматник (тур.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: А, то ми фали; научио сам и српски, тек нисам француски. ФЕМА: Жан, то мора бити; барем десет речи. ЈОВАН: Гди ћу ја сад под старост да научим, то је тешко за мене. ФЕМА: Сапр тудер фо. Видиш како није тешко...

ЈОВАН: Знате шта, мајсторице, донећу вам ја за пет форинти од мога бабе псето што више вреди него десет такови ламура. ФЕМА: Како изгледа, Жан?

То сам славјански казао. Би ли могао овај сат и бурмутицу гдегод заложити за десет форинти? ЈОВАН: Ако ми штогод дате, могу. РУЖИЧИЋ: Не старај сја, даћу ти форинту. ЈОВАН: То је лепо.

МИТАР: Поклонила, несрећо, а јеси ли стекла? Шта траже ове ствари код мене за десет форинти? ФЕМА: То није истина. МИТАР: Није истина? (Виче.) Јоване, Јоване! ПОЗОРИЈЕ 10.

Краков, Станислав - КРИЛА

Скочио би, отргао би се, да га десет руку није приковало за сто. Хуктао је, стењао је док му једна сонда продираше рану, и једне пинцете чупаху куршум из

Петровић, Растко - АФРИКА

Свако племе има своју епопеју од по десет и више хиљада стихова, што прелази са оца на сина, и које сви ратници знају напамет.

велика зграда у близини, даље од мора, је „Гранд Хотел“, за чијим су столовима искупљени сви белци Конакрија, Има их десет–петнаест за двадесет до тридесет столова.

„Ви право, ви право, али сад не може, сутра!“ И шалупа се све више удаљује од брода Остаје још десет минута до поласка брода. Потпун мрак. Ту је и момак који спрема моју кабину. Моли ме за дозволу да баци црнца у воду.

Издалека ови купасти врхови увијени у мека испарења, као у облаке, изгледају као вулкани. Око десет часова почињемо пловити сасвим близу дугих благих острва, одвојених ваљда само тракама воде од главног копна.

Неколико белаца који живе у Табуу ретко се поверавају вештини урођеника. Има само десет година да се цела бела власт Табуа утопила на очиглед све публике једног брода коме је дошла на аперитив.

шефа Монге који је потегао пешице из свог села да би ми донео на дар три бела птичија јајета; ја му за уздарје дајем десет франака. Очајан сам да не успевам пронаћи младиће који су ми синоћ нудили маске.

“ Грди ме што сам за три поклоњена јајета дао десет франака. „То је такође удешено; јаја су мућкови. Требало је да пробате, да ли тону или не у воду.

Молим Вуијеа да ми каже када буде десет минута пре но што морадне сићи, пошто још имам масу ствари да га питам о своме даљем путовању и да му саопштим, па да

После мало нећкања, човек пристаје да прода маску, али се ограђује одмах да је исувише скупа. — Пошто? — Десет франака! Ја му дајем још пет за поклон, а он ми враћа десетицу тражећи новији папир.

Начиним само десет корачаји и не чујем као да их никада није било ни гласове црнаца—слугу, ни пријатеља. У висини се ломи грана од скока

Апстрактно он не мора да броји као ми. Није ли чак и за нас, већ после броја десет или петнаест, појам количине: доста или много?

“ Нисам приметио да црнца нарочито жалосте батине, а нарочито не црначког дерана коме је тек десет година. Мармитон је међутим добијао одмах кратак дах јецања без суза и дрхтавицу, чим би га Н. позвао. Да ли га је Н.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Главаш и Радак. ГЛАВАШ: Па, Раде?... Има ли гдегод што? По гори мирно?... А по селима?... РАДАК: Несрећа! Десет је дана како путујем Кô сенка нека горе зелене.

ИСАК: Добро, богами! А трунић наде једва остаде Да ћу те икад више видети. ЈАЊА (у себи): Десет вампира да вас гледају — Нека им на част очи испадну! — Ја само да вас нисам видео!...

ЈАЊА: О, боже мој! (У себи.) Три су се смрти грозно сложиле: Једно су Турци, хајдуци друго. А десет лета чека Дунаво Да ми са ветром страшну кончину Обали немој хучно открије...

Па где је кћи?... СТАНА: А где је син?... Ја сина тражим, пашо несрећни!... Та десет кћери да сам родила, А свака да је много дивнија Од саме кћери бога великог Што свако јутро рађа зорица, Па да

Ја не знам, честити муселиме, како си га могао сама и опремити?... ХАСАН: Слушај, Ћериме! Десет је људи сила малена; А сам кад иде један Колебан, Ту Главаш нема на шта сумњати, Него ће лепо, и не слутећи, За

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

« Ево шта сам нашао. Наше нападне операције свршене су још крајем месеца јуна, дакле на десет дана по објави рата, и ми смо после десетодневне офанзиве прешли у дефанзиву.

Како сам синоћ поручио, то ме је напољу чекао готов оседлан коњ. За десет минута крене се цео штаб. Било је још мрачно.

С бојнога поља изретка се чује тек по која пушка. Топови такође слабо раде. Један турски топ с виса сваких десет минута шаље по једну гранату која увек прелети високо нада мном и удари тамо негде доле у поток.

Пошто се јутрос с пуковником Комаровом одвојисмо од ђенерала, и у пратњи десет коњаника пођемо друмом уз село, станемо наилазити на одељења војске. Што даље уз друм, то све гушћа и већа одељења.

Затим не прође ни десет минута, па се тек одједаред врло близу до нас просу јака пушчана ватра, и ми зачусмо где наши вичу: ура! ура!

До десет часова долазила су с обадва крила честа и неповољна извешћа. Око десет часова заметну це борба и на центру: Турци почеш

До десет часова долазила су с обадва крила честа и неповољна извешћа. Око десет часова заметну це борба и на центру: Турци почеше с буимирскога виса да бацају гранате у сам Алексинац.

Република можда још није потпуно утврђена, али је монархија потпуно пропала. Ма она још и десет пута долазила до тренутних успеха и понављала се — у Француској њој нема више трајног опстанка, и победа је републици

— Полажем толико да би ономе који би ми ујединио све српске земље драговољно дао десет година најкруће диктатуре у земљи; али прво да изврши уједињење, па да добије диктатуру. — А што не обратно?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Пробају вам глас — вели Мишић. — Знам ја ту њихову тактику. — Не потраја ни десет минута, док се од стране њихових ровова зачу неко шушкање, ломатање... Као да неко обори камен.

— А знате ли како смо се били утврдили у старим положајима. Дивота!... Могли смо да ратујемо још десет година. Али шта ћете. Сила Бога не моли, нити ко нас пита. Кренули смо узбрдо.

Да вас мука спопадне. Било је лешева од пре десет дана. Повремено дуне ветар са врха и нанесе кужан задах. Тек сада, из рова, могао сам да погледам лево и десно.

Па сад извол’те!... Ни помена да сечемо. Најзад смо решили да их разнесемо бомбама. Одабрао сам десет војника, дао сваком по три бомбе и наредио им да се по мраку привуку и највећом брзином сруче бомбе у ону гужву од

“ Онда су се ређала латинска имена рана на његовом телу. Имало их је десет. Гледа једнога дана ту листу потпоручник Пера, звани „Ђеврек“, и насмеја се. — Бре, бре...

— Пали! — командовао сам. Поизврташе се за трен ока. Двојица су покушали да умакну, али падоше после десет корака. Моји војници су били подељени у две групе, и окренути леђима једни другима.

Кад пођу одавде, направе ми још већи скандал. А кад их отерам, они ми се после десет дана враћају са температуром. Најзад, на савет виших официра, решио се управник болнице да у павиљону где су

Лешкаримо раскомоћени на креветима и гласно разговарамо. Неки почели да дремају, а други заспали. Око десет часова павиљон се умири.

Били су одлични пријатељи. И каква случајност да се сретну сада, после десет година, у Водени. Уговорили су да Серјожа Николајевич дође сутра са једним од својих командира, поручником Фјодором

Нека деца окупила се около, поседала на траву и прате сваки наш покрет. Око десет часова зачу се топот коњских копита.

Командир успори ход, говорећи ми: — Оваквих лагума на моме одсеку има десет. Унеколико смо заштићени... Сада још само да вам покажем земуницу мога водног наредника. Ту ћете и ви становати.

— Бароне, реците ми, колико има прстију? — Пет. Рајко пружи и другу руку и рашири такође прсте. — А сад? — Десет. — А колико ће имати десет руку? — Сто. Рајко скочи и плесну рукама. — Ето ти твоје математике!... Не знаш!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ветар му је плодотворни прашак Распирио широм по воздуху; Што тежаку место триест зрна Једним класом једва десет плаћаш: Киша га је убила у цвету; Што семена плугом заорана И чокоће челиком скресано Ни до нежног не подижеш

десетог часа ноћи свирани су на велико задовољство свију присуствујућих разни прекрасни комади из опера, а кад се око десет сати све друштво искупи, развесељена младеж не може жељи срца противстати и започне прави бал.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Да пишу: „За пет хиљада“ — реци, Да је: „За десет тисућ’ цекина, Ту и ту, на том и томе месту, Народа српског избор синова Хиљаду пало — дана тог и тог!...

Ја крив?... А ти уз њега пристаде! Ја издајник?... А ви сте примили За крв народа ропску наплату! Три пута десет новца сребрног. — И ја сам крив?... Ви, јуде безбожне! ВЛ.

И опет, кнеже, морам питати: Где су ти оних десет стотина Што си на начин ’нако свечани Пред главарима ових планина Венецијанцима као припомоћ За љубав моју...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

је, и расло је, и напредовало је: жене се близниле, овце се близниле, козе се близниле, а улчек сјемена бацао по десет рода. Торови прекрили пола поља, а стаје се окупиле око једног заравњака као мала касаба. Глас се Рељин ширио.

— Нађосте ли пара при њему? — упитах ја Дулу. — Нашли смо двадесет и пет воринти. Десет узе поп себи за опијело, а петн'ест однесе кнез суду и сасу у царску касу. — А ко му подиже биљег?

— Шта није, шта?! Е, е,! — стаде се пакосно кесерити. — Да је ово отров, налио би' Му и десет вилџана, ане један — нек цркне пашче!. . .

Учи, 'оџа, и ја сам учио! Наредио сам био да се и ручак спреми, ама кесеџијски ручак: погача на копрен, печен крмак и десет ока вина. Кад се врати' — а оно све стоји готово на 'ној равни пред џамијом.

Кажем ти, ако још само једна кап кане — слободно мореш цијелу пинту пролити: не ваља! Управ ти је сад под мјеру: десет гради. Симеун се нешто присјети, па нагну још једанпут. — Није! Нијесам добро погодио. Чекај, чекај!

— Није! Нијесам добро погодио. Чекај, чекај! — забрза, изврну до дна, па се стресе. — Десет и пô! Управ под мјеру. Толико ти је. Ако ми почем не вјерујеш, ено ти Бање Луке и царске мјере... Свачем ја знам верак.

Ја ти кажем, Мићане, ено ти царске мјере, па вали ли, штоно кажу, један драм од десет и по гради, горио ти ја кô ова што ће сад планути!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

То вам је, господо моја, као на пример на патарицама: скупе се жене, десет, двадесет, тридесет жена: е, 'ајд' сад ти, ако можеш, познај која је међу њима непоштена?

” А ти му даш, је ли? МИЛАДИН: Па оно је еспап. ЖИКА: А наука није еспап, је ли? Ко ће да плати мени моје школовање? Десет година сам ја провео у школи. Да сам на робији толико година провео, ја бих научио какав занат.

Још како! Седао сам ја и на плави плајваз, али ми је подметнуо секретар, па ми је било мило, иако ме сврбило десет и више дана. ТАСА: Па не марим ја, кад се ти нашалиш са мном, господин-Жико!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

ренесансно интониране љубавне лирике, коју откривамо у његовом песничком трактату о љубави Слово љубве, и други. Десет списа за двадесет година.

века. Виталан и делотворан све до нашег времена, живи и десетерачки стих, састављен од десет слогова, најраспрострањенији - епски, са цезуром после четвртог слога, и лирски, симетрични десетерац са цезуром после

сами себи у дубини поробљене земље, после турске окупације Србије и Босне и Херцеговине, хајдуци организују чете од по десет до четрдесет герилаца.

Оне иду и међу боље књиге међуратне поезије уопште. Њима је блиска каснија Вишња за зидом (1950). Затим је Давичо десет обимних романа посветио животу револуционара и градитеља новог друштвеног поретка.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ПОБЕДНА ПЕСМА Да живи Давид, Филистина гром, Избра га вечни Бог, вечни га штити Бог. Саул тисућ, ал’ Давид десет поби тисућа.

Ћипико, Иво - Пауци

— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу, — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућански банак

сијено, откле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг бог зна пошто, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ.

Газда Јово пије кафу у писарници. Десет је сати. У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.

Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји. Ево десет десетица! — вели. — Ево их, гледајте како су модре... Ко ће их? Стаоац се диже са столице, а и жене се примакоше.

Газда Јово, око десет сати ујутро, сишао је из куће у дућанску писарницу. Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.

Момак се насмија, вели: — Гле ти мога господина, не може да чека! ... Ко смије господара звати? И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба, по навици, господар силази.

Ово задњих дана долази неколико пута и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.

Откада је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера. Неколико пута био је на суду да приупита, и не стиди се што га са суда чиновници и послужници гоне док га

Не измичи, брате, поштено ти их дадох... Поврати ми их... — Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера? —Није баш то... али ..... —Пусти! — пресјече Раде... Божице, донеси твој ђердан!

Бог би га знао! — А ми мишљасмо да се кућа гради за школу, — опази ковач. — Какова школа? Има десет година да траже кућу. Нијесу лацмани будале, болан... Не даду они нама да знамо што и они... Пропали би...

изнесе торбу према пламену од ватре и позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара. — Ево, дај Марку новац, и фала ти! Узми!

Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде. Исто тако некима је и Рого позајмио.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Клео се у најпрече да је она, Јања, подмирила три села, да јој десет људи нису могли ништа, толико је била незасита. Наравно, то је све било претеривање.

Млада је била танушна прозирна девојчица са великим уплашеним смеђим очима. Није имала више од десет година. Док сам гледала тај раскошни призор, гиздаву господу што је стајала у црквеној лађи, док су епископи појали

Читавих десет дана по Прохоровој смрти ја сам претраживао ливаду, тражећи у трави његово чувено распеће јер сам видео да га на

На западном бедему, на којем је и капија с две куле, поставио је главне снаге: двадесет копљаника, десет стрелаца и седам каната са облуцима.

Прошло је седам или осам дана, највише десет, откако лежи доле и већ је успео да се томе потпуно прилагоди. Мито каже да се смејао (раздрагано, задовољно) мрдању

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Сатурна обигравају, сем његова прстена, који није ништа друго него рој ситних пратилаца, још десет самосталних месеца; Уранус има четири трабанта, а Нептун један.

То беше особита једна направа. Квадрант круга, сазидан из глачаног тесаника, а са полупречником од десет стопа. На горњој његовој површини, која је ограничавала шупљину круга, урезана је била лучна мера на којој се могло

Онда је расуђивао овако: Сунце стоји - у то не сумњам - на миру. У доба ових десет тренутака које сам сад израчунао, нашао се Марс увек на једном те истом месту своје путање.

Када је завршио своје рачуне, он нацрта са највећом тачношћу оних десет троуглова са њиховом заједничком страницом Сунце Марс на једном листу хартије.

Тих десет тачака лежале су, како му се учинило, на једном кругу. Заиста, кад узе шестар у руке, он успе да кроз све те тачке поло

На сваком од тих цртежа добио је опет за путању Земље кружну линију, али тих десет кругова не беху један другом једнаки. - „Јохане!

Он поче да говори са самим собом: „Моји цртежи ми говоре да је отстојање Марса од Сунца, за његових десет опозиција, било различито.

“ Он промени у својих десет цртежа то подједнако претпостављено отстојање толико док, у свим тим цртежима, не доби један те исти пречник за

Тиме је добио десет тачака Марсове путање. Оне су лежале на једној затвореној кривој која је веома личила на круг, али није то била.

четрдесетогодишњи господин што је баш ушао, то је Џон Фламстед, први управник звездарнице у Гриничу; и њу је, пре десет година, сазидао Врен. Поред Фламстеда стоји и учтиво се са њиме разговара његов бивши помоћник Едмонд Халеј.

Успркос својих тридесет година, он је већ славан човек. То је био, у осталом, већ пре десет година, када се вратио са острва Свете Јелене, где је посматрао јужно небо и начинио каталог његових звезда.

часова - стари пуковник држао се војничког, а моја баба домаћинског реда - а трајао, у угодном разговору, до после десет часова, када сам се ја, као последњи, онде појавио. Остали део доподна проведен је у башти или на Дунаву.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

” Шнајдерница се запрепастила. Мајстор је променио десет израза лица, а први калфа и двадесет. „Па добро, а где си ти видео те маказе што саме кроје?

Сети се онда један од свирача да опроба Срећку глас. Певао је Срећко, као да је само тај позив чекао, ваљда десет песама.

Не знам шта ће му Бог дати...” Једне облачне октобарске вечери, око десет сати ноћу, одјекну пуцањ из грубе, тешке пушке. Чуло се, наравно, у свој варошици, али нико није испао на улицу.

— Хја, тако је то било и биће код трулих газда: једна беба, десет вампира. Чуће се с оног света и Петар, и мати Петрова и Тошина. Она је поквасила сермију, њено је оно што је најбоље.

У њој је кувало; снаге њене су радиле како би је што боље спремиле за све тежи задатак. Око десет сати, кад су већ пошли да легну, чуло се одједаред, кроз густ ваздух, сасвим добро, да се на друму зауставила кола.

— Госпа Нола премести хладну крпу на слепе очи. И с канабета у мојој соби наједаред нема десет круна... хтела сам да платим вешерку. — Доста, Јулице! — Па тренутак затим: — То не може бити! Тражи, наћи ћеш новац.

Јулици: „Е, још два, три дана, па ћемо скинути ову кошуљу с два реда шлингераја, и престаћемо јести танак доручак из десет ћасица и заклопаца. Доста шеге и параде с Нолом Перчиновом!...

забелела се била лепо окречена кућица, и у њој млад пар почео да живи, и ради, и јагми да откупи малу њивицу са десет гранатих ораха на међи, и са ђермом. Зачас, нестало све.

А ветеринар, кад је попио и клавир, напола је облесавио. А кад је он облесавио, салашар је напустио „фрајлу”. Још десет година, и све је то било на гробљу.

С друге стране прихвати ствар госпа Лепосава, и две жене поправише, као често, што десет људи покваре. Господин Тома опет иде у кућу Чајновићевих, и то баш на картање, само се сад картају и фрау Роза и госпа

стичу, имају, добро једу и пију и кад на синове своје троше, онда имају десет пута више још за себе... Што ниси фрау Розу узео за докторску тезу, испала би тема много краћа, и некоме би можда и

— Елегантан свет то облачи за бал, а зна се шта се носи у кући . — У десет сати није продрло ама баш ништа. Изгубили ваљда сви главу, како ће Енглезима скувати ручак. Ко ти зна шта једу.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

у исто време у том селу живио, знам да ни једна богиња не би остала с којом је не би сравнио, и јамачно би нокте сви десет прстију изгризао док би њену красоту спевао. Да би со тим мени посао одлакшан био, мислим да не треба спомињати.

Тако, на пример, кад младић који је десет година у раскоштву живећи здравље проарчио, тврдо представи убудуште умерено живити и своје већ порушено тело мало

— Кад девојка, која је десет и више година момка пробирала, најпосле, кад сирјеч просиоци престану, закључи каквом удовцу руку дати, нису ли то

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Па онда, има ферије; десет месеци не брине ништа, не мисли ништа и два месеца се одмара. Шта ћеш лепше! Мајка је моја била за то да будем или

му језик, наплати ти три динара; завуче ти дршку од кашике у уста, узме ти пет динара; пипне те за руку, узме ти десет динара, и то гледа на сат да не би дуже држао руку но колико треба за десет динара; ако ти наслони уво на леђа, узме

ти пет динара; пипне те за руку, узме ти десет динара, и то гледа на сат да не би дуже држао руку но колико треба за десет динара; ако ти наслони уво на леђа, узме ти петнаест динара; а ако напише две-три речи, које нико под богом не може

То су ситна посла; кило пиринча четири гроша, закинеш муштерији на мери неколико грама, па шта, једва му закинеш десет и двадесет пара. А тако ти је и шећер и брашно и све остало.

Вукића два пара гусака, пет пари пилића и 140 јаја; Миленка Пурића 100 главица купуса, седамнаест венаца црнога лука и десет пари телећих ногу за пиктије; Јанка Поповића 294 пари кобасица, четири шунке, четири шваргле, две сланине и једанаест

Кад је сама, није ништа, не вреди ни пола луле дувана, а кад је метнеш уз један, онда је десет, а кад је метнеш уз два, онда је двадесет. Зашто, бог ће свети знати, али тако је! Није то лако ни објаснити!

за Христа сам још рекао да је четрдесет дана провео у китовој утроби, припремајући се за своју божанску науку; за десет заповеди божјих сам рекао да их је Јуда продао на гори Арарату, и најзад сам целу ствар завршио тиме што сам, на

се извуче из тешке ситуације а и да одговори захтеву командантову, он преви један чист табак хартије и на њему исписа десет тачака и петнаест запета, придружи то своме рапорту и врати га команданту с молбом да командант, својом наредбом,

зато се у петак ујутру увучем у шифоњер и поодсецам са очевих зимских хаљина двадесет дугмета те их продам у школи за десет пара, колико ми је требало за кифлу.

— Не, не за те трошкове имам већ предрачун. Но рад сам да знам шта ћете ме ви коштати. Ваше посете? — Па, имао сам десет посета по педесет динара и један конзилијум, свега шест стотина динара. — Јефтино, одиста јефтино.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Маршовали смо цео дан... Другога дана кренули смо зором. Са нама иду и пешаци. Увече смо посели положаје, али око десет часова стигло је наређење да хитно одступамо.

Моја је команда у року од двадесет минута била: по десет, разорном гранатом, по десет... по десет. Са људи је лио зној.

Моја је команда у року од двадесет минута била: по десет, разорном гранатом, по десет... по десет. Са људи је лио зној. Цеви су буктале, а ровови бугарски су пламтели и пурњали. Пешадија је подилазила.

Моја је команда у року од двадесет минута била: по десет, разорном гранатом, по десет... по десет. Са људи је лио зној. Цеви су буктале, а ровови бугарски су пламтели и пурњали. Пешадија је подилазила.

Из даљине, однекуд са планине, допиру неки гласови, а мало затим чујемо: — Десет минута застанак. Пренеси даље! глас се губи према равници. Војници седају на снег, бришући знојаво лице.

Ја одох по храну. Повео је собом десет војника са пушкама. Увече се вратио са два џака купуса. Прича нам Коста да је лутајући наишао на једно арнаутско село

На обали не беше ни чамца, ни моста. Командант нареди да десет ордонанса повежу коње, и да наиђу на воду све један до другога, да би се испитала дубина.

Дежурни официр рапортирао је команданту да су у току ноћи четири војника умрла и десет коња липсало... Говоре да у пешачким пуковима има много више умрлих. Људи су се са великим напором дизали.

— Молим те, немој други пут то да заборавиш. — Није, молим те... као да је то преко пута, још десет дана марша и онда има да нас нестане. — Кип... — заусти Душан. — Јест, кипислцауф!...

Потом су везивали по десет. Сада је вукло Преко четрдесет људи на смену. Једном приликом одвезаше се она два последња и вода их онако везане

Они из чамаца нудили су своју робу, лимуне, поморанџе, десет, двадесет за динар, пуне котарице за багателу. Грци су се свађали међу собом, потискивали једни друге и добацивали нам

Али на првој завојици угледали смо жалостан и мучан призор. Око десет мртвих наших војника лежало је поред пута. Поређали су лешеве један поред другог.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Гоним триста оваца. Говорим ови језик, и многи су наши ође у брдима, Ил су у Бруси дућанџије. Од Ливна сам. Десет годишта да пољану нијесам видио, Ни гору око Гламоча. И тамо сам чувао овце стричева.

моја приморска буђења, Лакши од плуте играх на плећима од валова Котрљачима што их зову вечним, жртава и топљења, Десет ноћи, не жалећи блесасто око фарова.

Најлепша рука каткад најцрњи занат деље, Најсветије беху руке дрводеље. Руке су ваша деца и две близнаке сестре; Десет прстију су им синови, исто их прати надање; Бдите над њиним играма, припазите да се не жестре, И до најкрајнијих

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

3везде године не броје: тек што пребаци Лепотица шал преко рамена — десет година мину. Не окрете се добро — а син у момка израстао, мужу седина чело покрила.

Ој, каквих је ту чуда било! Каквих лица! Једва је прошло десет година, а изгледало је да су векови протекли. А онда у крчму уђе један сликар и ускликну: — Гле, лепотана!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

И доведоше је! Сад, шта ћу? ТОМА (плане): Па убиј! Зар за њих, Цигане, јоште мука? Па ја, у турско време, по десет од њих да на један куршум нанижем, па још тада око да ми не мрдне, а камо ли сада... АРСА Ех, немој то!

Татко могу да ву биднем. Тики — Мило ми! Душа ми још, бре, иска. (Болно Салче* На раф има десет јабука, пет за мен, пет за теб. ту): Салче, ти ме знајеш? Знајеш ли, Салче, »моје« какво беше? Ти бар кажи! А, Салче?.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Па он скочи на ноге лагуне, а докопа пушку по средини, оде право уз Црвене ст’јене. Обазре се Котарац Јоване, ал’ се десет повратило друга. Вели Јован Сењанин-Тадији: „Јер, Тадија, уплаши дружину? десет нам је друга побјегнуло“.

Обазре се Котарац Јоване, ал’ се десет повратило друга. Вели Јован Сењанин-Тадији: „Јер, Тадија, уплаши дружину? десет нам је друга побјегнуло“. Вели њему Сењанин Тадија: „Нека бјеже, драги побратиме!

“ Кад изишли под Црвене ст’јене, обазре се Котарац Јоване, ал’ још десет побјегнуло друга. Опет вели Котарац Јоване: „Јер, Тадија, нашој чети главо, јер уплаши тридест наших друга?

Опет вели Котарац Јоване: „Јер, Тадија, нашој чети главо, јер уплаши тридест наших друга? Још нам десет друга побјегнуло“. Вели њему Сењанин Тадија: „Нека бјеже, Котарац Јоване!

камена драга, — вања сабља три царева града; у крилу му лежи павталија, на њојзи је тридесет карика, свака павта од десет дуката, код нишана од тридест дуката, више злата него љута гвожђа.

Пуче, пашо, мене срце живо, па повиках десет павуновах, потрчасмо на друм пред Турцима, посјекосмо тридест сератлијах, и отесмо тридест јагањацах, те дадосмо

“ Устало је тридесет момака, на три места све по десет стало. Кад на први десет наишао, нитко не сме пред њег да изиђе, да изиђе да коња привати, већ га сташе стрелом

“ Устало је тридесет момака, на три места све по десет стало. Кад на први десет наишао, нитко не сме пред њег да изиђе, да изиђе да коња привати, већ га сташе стрелом стријељати.

“ Ови њега пропустише с миром. Кад на други десет наишао, и они га стрелом стријељаше. И њима је Ненад беседио: „Не стрељајте, браћо из горице, не била вас вашег брата

“ И они га пропустише с миром. Кад на трећи десет наишао, и они га стрелом стријељаше. Расрди се млађани Ненаде, пак удари на триест јунака: први десет сабљом

Кад на трећи десет наишао, и они га стрелом стријељаше. Расрди се млађани Ненаде, пак удари на триест јунака: први десет сабљом посекао, други десет коњем погазио, трећи с’ десет по гори разбеже, које к гори, које к води ладној.

Расрди се млађани Ненаде, пак удари на триест јунака: први десет сабљом посекао, други десет коњем погазио, трећи с’ десет по гори разбеже, које к гори, које к води ладној.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Појавише се неки дивови високи десет метара, замахаше дугим рукама аветињске бабе, уместо трнова жбуна чучао је црн медвјед. Лазара Мачка подиђе језа.

— Драги мој, рођени, паметни! Баш ми је мило што си то ти, а није вук! Волим те више него десет вукова! Кад га мину први талас раздраганости, тек тада се сјети да погледа шта је са Стрицем.

— Ја их само одозго избројим и дојурим: „Ево их четворица!“ — А кад пола сата иза оне четворице наиђе још десет, шта ћемо онда? Ко ће нас онда обавијестити? — упита Јованче. — Тако се прекјуче десило у Кобјем Долу. — Хм, па овај..

Са једном једином сјекирицом и малом тестером, ја ћу за три дана начинити десет кориснијих и бољих ствари. Ђоко Потрк нешто се замисли, поче да се смјешка и неочекивано рече: „Лазар Мачак, вешти

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

СРП КАЗНЕ Видим срп где лети преко света дваист лаката дужином и десет ширином! ... То је клетва што силази на земљу и со тиме сатире и мори се свака лажа и хрсузин до смрти му!

Доведе и тога. Каза се да је од царице донео вина и десет дуката; послала је — рече — за сутрашњи гостима што ће бити трошак. А и рибе доста донесе.

Потрчах за тим момком к мору. Видех код мора на крају где још стајаше — има до десет младих момака — врло се о том порадовах гледећи их бујне и несташне лицем и с беседом.

изврши се оно Мојсеово проречено што но се вели »Један ће потерати хиљаду, а двојица ће кренути таму« — што но је десет хиљада. Такву ето пречиста дева наша владичица Богородица нејачи јакост и нелагодних снагу што дарива.

И то ти је боља задужбина него ли десет цркви изнова да од камена подигнеш. О ЛАЖНОМ ПОСТУ Видиш ли сиромашна и невољна помилуј га, са злотвором се помири,

Тако и воће и виноград сади, а оно се не прихвата нити му што роди. Штоно пророк каже: где се оре на десет пари волова, родиће му меров један.

слободно и разбијали су их терајући тако да је по један Израиљтенин по стотина оних гонио пред собом а де сеторица по десет хиљада, како се у фторој Мојсеовици пише, те су их изпокарали подасе и владали су над њими.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.