Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Хитар си ти, али је ови још хитрији.” Добро се је мало у књизи и прошалити, јер би иначе моја дечица задремала читајући, а књизи мало атара над којом се дрема.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Куд ћеш, јаднице, пре? Да имаш сто руку, опет не би могла тако сама стићи да све урадиш... Што не дођеш барем док ти дечица стану на снагу?... — Не могу, дешо! — одговорила би му Миона уздахнувши. — Ама што не можеш, снахо? у нашој кући.
Вајдица је и од њега. Хвала богу, дечица су Мионина здрава и весела, разборита и вредна. Одевена су као из најбоље газдинске куће.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом
Он се диже и уђе у кућу... Петра и снахе стојаху код огњишта. Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији. дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.
И сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагала је Станка. А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица... Па Јелица... та храбра, лепа девојка!... Срце му је играло од радости!... — Помисли, бабо!...
Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... И љубише се и грлише се... Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: — Чијо!... Чико!... Он је љубио све... Срце му се разиграло у грудима...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Зар ти, забога, није жао да ја под старост чекам од другога кору хлеба, и да ова наша дечица служе туђину?... — Па онда поче јецати. — А шта си ти узела мене заклињати децом и плакати нада мном живим?
Узми га у трговину! — Уложићемо у жито! — Па зар смо ми неки престари људи? Здрави смо, хвала богу, а здрава су нам дечица. Молићемо се богу, па радити. — Као поштени људи! — Ниси ти неки туњез, као што има људи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена, а око ње дечица.
Црњански, Милош - Сеобе 2
За чудо, првих, заносних, година, тога брака, она није родила ни једно. Али, после, изненада, дечица почеше да се котрљају, по кући, као да су пилуле из апотеке митровачких фратара, којих је и у Руми, на вашару, било.
Нису видели ни пантомиме у којима дечица играју као анђелчићи. Нити живе слике, љубави Марса и Венере, на којима је све, и мушко, и женско, скоро сасвим голо.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Радуновић, М., 1988, с. 77) — Нека ти је жива женица и дечица, синови, ћере! (Ђорђевић, Д. М., 1958, с. 528) — На чукун унуци да оставиш! (колач) (Ђорђевић, Д. М., 1958, с.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Затим је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени јестаственицом, и отпоче са зоологијом: — Е, децо, сад ћемо да се разговарамо мало
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та времена другим мила, Њему проше кô страшила. Па од себе да стра тури, Кô дечица он зажмури, Па се одби у свет тамом, И ето га сад над јамом, Назад никуд, а напреда Куд ће јадан да погледа!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
се јако прославио емисијама типа „Мали предах“ и „Интермеззо“, знате већ, оним феноменалним стварчицама где, као, нека дечица фурају по Калемегдану око цвећа, а пензионери се сунчају и све, док се испод тога растолеже музика за „добро недељно
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сељаци се прибили са стране пута и чекају да возови прођу. Жене и старци стоје испред вочића, а дечица, пуна их кола, наслонила се на лотре и машу ручицама.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Извол’те, извол’те, говораше попа, идући уз њих. И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви. Па да се упознамо... Ко зна кад ћете нам опет доћи.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
свану од светлости неке — И, гле, под небом лети дечје јато Из отаџбине, из земље далеке: Као анђели све дечица сама, На њима крила и сјај око глава — Лете и машу на њих ручицама: Ком око врата трачица крвава Ком рана мала ко
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
По свим улицама и хотелима носе дечица ове слике и вичу у сав глас: „Нове слике! Државник Симон и лекар Мирон!...” Кад сам прочитао неколико листова (у
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Живко пусти чувара, скочи с пруге, па потрча поред насипа к станици. — — О Боже, учини чудо !... Моја мила дечица !... И он трчаше из све снаге, а за њим иђаше све ближе и ближе са грувањем и треском ноћни воз.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Како би се лекције свршиле, скупила би се на чопоре дечица око мене, како исти врапци на просо, ко ће пре са мном говорити; сви би ме учили и настављали.
Тада, већ, дечица нису ме питала као прежде: „Παπά, πоïες σέ εχαμε παπά εις χαιρоν, όπоν δεν ιξενρες γρμματα? Попо, ко те је запопио у
у неко време и моје врснике поизналазим, прве у вароши, једне с[а] синови на женидбу, а друге с кћер ˊма на удају. Дечица којима сам бабиње чувао и потом у наручи носио, сад су оци и матере.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу, и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува; И кад их изгњави добро, он
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Што јесте, јесте“, рекох, „бечке младе девојке су слатка створења, весела и одана, мила као дечица и безлобна као она“. „Имате право!“ „Скромна и благодарна за сваку пажњу“. „О, колико скромна!
“ „Дивно се играмо!“ - Ово је арапска пустиња! „Ово је пас Џуки!“ „Ја сам лопов Алија!“, гракнуше дечица. Дарвин помилова њихове румене обрашчиће, весело се насмеши, па рече: „А сада ћете ми, драги моји, дозволити да вам
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Отац стари, месец бледи Кроз облаке доле гледи, Гледајући кроз облаке Сребрне нам шаље зраке. Дечица му звезда јато: Он је сребро, оне злато: Он сребрним сјаје красом, Деца златним звоне гласом.
Воле те болни, воле те гладни, Срцу т’ и руци кликују: хвала! К теби се журе, ширећи руке, Гдегод те виде дечица мала.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
да фрљају пушке (пуцају) а село да се чури (гори, дими), народ си рипну да бега, ама све беше сањиво, брљиво, пудљиво, дечица набрала стра' па плачу, жене окају (вичу, кукају), нико не разбира што се прави, а Турци зашли па кољу.
Сећајте се да је Шуматовац капија од Србије. иза ове капије цтоје ваше куће, жене и дечица. Држите це! Непријатељ је већ двапут бежао пред вама. Ваш је шанац тврд, а ваши су бајонети још тврђи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он
Смућени, наги стреме, и дечица вриште мала, Кроз тавне одаје хори се њихов плач, Но заман! Свирепом руком изоштрен и хладни Над њима сева освете
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Пред растанак, настаде један писак око госпа Ноле. Као да су све ситна дечица око ње. Србу не може нико да откине од помајке његове. — Па вратићу се ја, Србо, сине, шта ти је!
мртва мајка; болестан отац кога је обожавала; маћеха, не-мати и кад је добра и кад је строга; обе другарице невољна дечица — Сока је боље чула оне правичности и истине које живот не прича него гракће.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Од то доби, тим млечним горе путем кроз капање од богородичиних сиса, многа крштена дечица од сиса помрла понајвише, туштена к небу врве тамо одлазећи мирно Од ваздушних оних црних кнезова.