Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тек на неком видиш врану или парче репа од дечјег змаја, који је бог те пита с које стране пао и заллео се у грање са којега је лишће давно отпало, а реп ост’о ту да
Црњански, Милош - Сеобе 2
Било му је тешко кад је улазио у кућу Трифунову, у којој сад није било дечјег смеха, а која му се цела учини празна. Пошао је био погнуте главе, до кућерка Трифуновог слуге, Ананија.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
али још нигде у литератури они нису одређени као систем, као посебна класа табуа који важе само до истека прве године дечјег живота.
³³ Традицијске дечје игре су битан део дечјег фолклора у којем су деца активни учесници и градитељи народне културе.³⁴ И овај део нашег народног блага, дечје
Док етнографски подаци и лексичко-психолошка анализа показују једну чврсту, добро уобличену периодизацију дечјег развоја (јасно издвојене и временски фиксиране узрасне категорије као што су: „новорођенче“, „беба“, „дете“, „дечак“,
НАРОДНИ И НАУЧНИ МОДЕЛИ РАЗВОЈА ДЕТЕТА Будући да је народно схватање дечјег развоја далеко од разрађене теорије (оно је блиско грубој скици или представи детета и његовог одрастања),
)¹⁵ и дечјег развоја („модел органске светиљке“, „модел механичког огледала“ итд.)¹⁶ која су условљена теоријским опредељењем и
Овакво схватање природе детета може се, као што је то већ показано, наћи и у описаним народним моделима детета. Пут дечјег психо-сексуалног развоја јесте неизвестан, испуњен унутрашњим сукобима, кризама, опасностима претеране фиксације и
у социјализацији деце придаје породици, односно родитељима, што је у складу са народним свакодневним схватањем процеса дечјег одрастања. (2) Бихејвиористички модел (Скинер, Бандура).
детињства (4 тврдње), као и значај родитеља за развој и обликовање личности детета (3 тврдње) и схватање периодизације дечјег развоја (6 тврдњи).
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(О књижевној вредности дечјег писања не може се озбиљно говорити; од свих вундеркинда није остала ни страница која би се могла мерити са једном
корисније ће бити ако неки дванаестогодишњак чита Одисеју или Рат и мир него детињасте песмице специјализованог дечјег писца које му школа, друштво, лоши педагози, необразовани родитељи и трговци, удруженим снагама, намећу.
Друштвена мерила и навике у вредновању ту су врло видљиви. Али тиме се, ипак, не постиже равноправност између дечјег и озбиљног тока, то јест усмерења у уметности.
Мерила У сусрету са сваком новом дечјом књигом ваљало би, најпре, утврдити постојање специфичног дара дечјег писца, који се одликује изузетном прочишћеношћу израза, и заокруженим, сведеним виђењем света, које није затровано
Има поступака које деца не могу да прихвате — а то су баш они поступци који су несагласни са основном замисли изворног дечјег писца.
Механичко поједностављивање неизбежно води осиромашењу, упрошћавању, заглупљивању и ачењу. У визији правог дечјег писца, као у капи росе, огледа се својеврсна целовитост света.
Несрећни сусрет дечјег песника Змаја и критичара Недића поновио се касније безброј пута, с том разликом што су Змајеви и Недићеви потомци
Својеврсност поступка дечјег песника је у томе што он одустаје од путева на којима би се изгубио, а пажљиво чува и у припросто рухо заодева оно што
изворни доживљај природе, љубав према животињама —јесте оно због чега волимо овог врсног лиричара, осећајући га и као дечјег песника. Песме о керуши и крави заправо су дечје песме; у Русији оне се већ објављују у дечјим књигама.
Додуше, и сами надреалисти су својатали једног великог дечјег писца, Луиса Керола, као свог претходника: утицање, дакле, није текло једним смером.
Даровита деца, она која показују неке знаке књижевног умећа, не пишу дечје песме. Оцењивати дечјег песника према томе колико је успео у настојању да уђе у „дечји свет“, да продре у „дечју психу“ , значи не схватити
„Дечја психа“ само је посебан случај дечјег уопште. Продори у дечју психу не морају да одушеве најмлађе читаоце онако како усхићују одрасле .
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
песником у европском смислу речи, али он се још мање даје свести на способног стихотворца, вештог сатиричара и доброг дечјег песника, као што су хтели да учине његови противници, који му нису праштали његове слободњачке идеје и борбе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); из дечјег говора (шарена лажа, прича о црвеном врапцу итд.); из писане књижевности (Кир-Јања, Ивкова слава итд.); из хазардних
које се као какве формуле казују или пенушаво скандирају одојчету, обично уз показивање или покретање каквог дела дечјег тела, или и уз какву радњу, увек са забављачким или васпитним смером.
Такве појаве нарочито налазимо код говорних игара не само одраслих, него и код деце, и то како код дечјег народног, тако и код ђачког говора.
Дечје игре свих врста — као саставни део дечјег живота и припреме за онај реални, познији — у ствари су психофизичка едукативна гимнастика, помоћу које дете отпочиње
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
То је, разуме се, једна врста варљивог виђења. Наравно да је наивна, да нам из дечјег света долази игра чулним обманама, коју је иначе Растко Петровић радо уводио у прозу као и у поезију, али и у есеје,
лингвист, Лав Јакубински, близак формализму и футуризму, порекло поезије извео из чистог инфантилног језгра – из дечјег тепања.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
”100 Разуме се, не само што слика људи који целу боговетну ноћ немо седе потиче из дубоког, из дечјег сећања (неми су људи једна од типичних стилизација дечјег сећања), него отуда потиче и страх да ће се кућа изгубити,
људи који целу боговетну ноћ немо седе потиче из дубоког, из дечјег сећања (неми су људи једна од типичних стилизација дечјег сећања), него отуда потиче и страх да ће се кућа изгубити, некоме „продати”.
мрака и унутра, у соби, осветљеног простора, са раскомоћеним, међусобно блиским људима, свакако долази из раног дечјег доживљаја.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
прича и песама, уопште поучних текстова за децу састављени од превода (Мојсеј Игњатовић издаје Библиотеку образовања дечјег у приповедкама, баснама, позоришним играма ради продубљивања добродетељи и отвраћања од порока...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Увек примакнуте једна уз другу у истој клупи, изгледале су као лецедерске лутке од непрекинутог теста. Дечјег живота је мало било у тој деци.
је дана дошао Мија у школу, па и у четврти разред, без маншета; чист и уљудан некако као питомац из сиротињског дечјег завода. Лепо је изгледао: уредан, паметан, миран. Деца се одмах окупила око њега.