Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: — Немој се плашити... Не бој се!... Лазар заколута очима.
” И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... Гнев прекипео. Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.
Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. Крушка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. — Добро ми дошао! — рече. — Боље тебе нашао!
Онда изгуби свест и сурва се с дивана... Крушка му притрча. Прихвати га да га дигне. Чуо је како му нагло срце бије...
Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. Његова дрека узбуни све у кући. Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
о зими, Сад се, рекох, вије цв'јећа баши Дими, Кој' у теплој Грецији шиље дим дувана Мухамеду на небо с ђаурска дивана, Ружећи веја имена негда славних Греков, Мрачећи их славу бивших златних вјеков В којих сја славјаше јунак за
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
'' И сруши се Давид, цар државе свете, И гризући свилу шареног дивана Јецао је плачем разгневљене сете. С поља шуми песма са палмових грана.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Гос-Тоши није било добро, прилегао је и увукао главу у ћошак дивана. Јулица се забављала с двема младим мачкама и са својом дугом златноцрвеном витицом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тебе царе на диван зазива, да ти идеш цару на дивана“. Расрди се Краљевићу Марко, па довати ону кулу с вином, па удара царева чауша: прште купа а прште и глава, и проли се
Оде Марко цару на дивана, седе цару до десна колена; самур-калпак на очи намиче, а буздован уза се привлачи, бритку сабљу на крило намиче.