Употреба речи дивотно у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ох сагни се у милости, Оком сузни па им прости! Мрак око њи, мрак и тмина, Мрак по дола, по висина, А и небо то дивотно Данаске је посиротно, Нема месец да засине, Да путника жеља мине — А звездице оне красне Нису данас кô пре јасне,

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У шуми овој, у чаробној, имаде чуда невиђен број. Одасвуд тајне вребају очи, за буквом старом дивотно лице; ту незнан човјек смије да крочи уз помоћ капе невидљивице.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И мени зора к'о да једном свану; По мрклој ноћи где северац реже Ослави јутро дивотно и свеже, И јасно сунце први пут ми грану.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Сећам се данас своје несреће. ГЛАВАШ: Онда си собом дете водила, Дивотно дете косе гараве. Сирото, слуша, блене, не знајућ’ Шта бива данас с мајком његовом, А ти га тешиш лепим начином:

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Пљусак се стропоштао на зидове, прегрејани камен је зацврчао. Било је дивотно гледати ту жестоку непогоду што се устремила около као обезглављени змај. Људи су се радовали као деца.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

О пролеће дивотно, све са тебе полуди! Да л' верујеш, драга моја, да је страшно умрети, И да ли ћу тако лако срећу поднети?

О пролеће дивотно, све са тебе полуди! Да л' верујеш, драга моја, да ћу смети умрети? Сву јесен ми у очи лишће падало, К'о по шанцу

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности