Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Вука Стефановича« и на његов »неслано-мастни-арнаут-турско-херо-шијачки-Ћор-Дилбер-Ђиди чауша Рјечник«. Павле Кенђелац је са пуно презирања говорио о том »славено-сербо-немецко-мађаро-турско-циганском«
Сремац, Стеван - ПРОЗА
се, почиње се овако: У хиљаду и осмој стотини, Деведесет деветој години, Књигу пише јенглеска краљица, Главом млада дилбер-Викторија, Па дозива младе џентлимане. ГЛАВА ДРУГА Рекосмо да је газда Радисав имао повише деце, деветоро на броју.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
па се докраде, под јаглуком јој лепирак паде занесен славом од врта свог: була му крила резати стаде на шарен-гаће за дилбер каде меког сараја падишиног.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 155. Извор вода извирала бистра студена, Изметала струк босиљка зими зелена, Чувала га дилбер Мара б’јела румена, Ту налази млад на коњу, млада делија: “Божја помоћ, дилбер Маро, б’јела румена!
струк босиљка зими зелена, Чувала га дилбер Мара б’јела румена, Ту налази млад на коњу, млада делија: “Божја помоћ, дилбер Маро, б’јела румена! Пије ли се ладна вода бистра студена? Бере ли се струк босиљка зими зелена?
Пије ли се ладна вода бистра студена? Бере ли се струк босиљка зими зелена? Љуби ли се дилбер Мара б’јела румена?“ Ал’ говори дилбер Мара б’јела румена: “Ах Бога ми, млад на коњу, млада делијо!
Бере ли се струк босиљка зими зелена? Љуби ли се дилбер Мара б’јела румена?“ Ал’ говори дилбер Мара б’јела румена: “Ах Бога ми, млад на коњу, млада делијо!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
МУСТАЈ-КАДИЈА Не плач', мајко, дилбер-Фатиму: удата је, не укопата; ружа с струка није пала свог, но у бостан пренешена свој.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дивно коло, а у томе колу најдивнија вила бјеше Стана Пејова! Заиста за њу се могло рећи, што оно пјесма каже за дилбер-ђевојку: „висином је коло надвисила, љепотом је коло зачинила.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
итд. Али највећу пажњу заслужује тзв. »деветоро биље«. У истоименој песми народној (Вук, Пјесме, 1, 645) објашњава дилбер Анђелија како је (служећи се и етимолошком магијом) приволела мужа да је не отера иако му није родила дете: »Како би
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Краљ похара дворе Момчилове, па он узе сестру Момчилову, по имену дилбер-Јевросиму, одведе је Скадру на Бојану, и вјенча је себи за љубовцу.
је њојзи био говорио: „Снахо моја, танка Анђелија, зар је мене побро преминуо, те ти водиш дора на продају“ Ја говори дилбер Анђелија: „Мој ђевере, налбантине Перо, није тебе побро преминуо, но се тебе побро поздравио да му кујеш вересијом
тридесет одаја а на мојих тридесет делија; мене простри на бијелој кули, ту нек буде твоја мила ћерка, мила ћерка дилбер Иконија, да је љуби паша са 3агорја“.
— те је учиш а сузе прољеваш? Што л' ти тако жалостиво пише?“ Ал' говори кнеже Милутине: „Ћери моја, дилбер-Иконија, књига јесте од Загорја равна, од проклетог паше са Загорја, — хоће паша нама на конака, па ми иште тридесет
Али вели дилбер Иконија: „О мој бабо, Милутине кнеже, ти очисти тридесет одаја, и готови господску вечеру; не брини се за моје ђевојке,
По акшаму стиже у Грахово, а пред кулу Милутина кнеза. Дочека га дилбер Иконија, руке шири, те г' у лице љуби, а дружину у бијелу руку; одведе их на бијелу кулу, па отвори попете сепете, те
Одведе их дилбер Иконија, растури их у тридест одаја, па се врати на бијелу кулу, те извади своје рухо дивно, па облачи дијете Грујицу:
“ Тек што они у ријечи бјеху, стаде звека мермерли-калдрме, ето иде паша са Загорја! Кад опази дилбер Иконија, затвори се млада у ризницу; Грујо оста на бијелој кули чекајући пашу брђанина.
намештат душеке; кад се паша с рухом одлакшао, а он паде на меке душеке, па говори Новаковић-Грују: „Сједи доње, дилбер-Иконија, да преноћиш са мном у душеку, па ћеш бити млада пашиница“.
Није ово дилбер Иконија, већ је ово Новаковић Грујо!“ Па потрже пињал од појаса, закла пашу на бијелој кули, па истрча кули на пенџере,
је њима с пашом учинио; али Грујо пашу погубио, па он сједи на бијелој кули те он пије црвенику вино, а служи му дилбер Иконија.
Пола тебе, а пола дружини, што сте мене у невољи били!“ За њим иде дилбер Иконија, она носи тридесет кошуља, те дарива тридесет хајдука; побратиму Новаковић-Грују, њему даде златна
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А и сам епитет, управо епитети, сведоче то. У чаршији је имао неколико епитета: челеби-Ђорђија, дилбер-Ђорђија, ашик-Ђорђија.
гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму „Кад ја имам“, песму коју је дилбер-дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и