Црњански, Милош - Сеобе 2
Она је, преко чардака, довикивала свом мужу: „Ајме, Петре, што кукате? Није сиромах Павле дите! Па да не зна шта ради! Он је добио апшит од Енгелсхофена и не може то проминит, ни царевина, оли тај Гарсули.
Осрамоћена и љута, поцрвенела, жена му само довикну: „Ти си, Петре, дите! Дитетина!“ У општем грљењу и љубљењу све је то прошло, као да је било па прошло, али је Павле приметио да га Петар
Да су имућни, и Трифун би био веселији у браку. Овако, треба да, као Цигани под чергом, крену у Росију. „Дите, улепшава жену, оли ружња жену!“ говорила је Варвара, окренута мужу.
Кад јој муж изиђе на врата, а њена јетрва приђе, плачући, да је загрли, она рече мирно: „Ето сад се показао. Дите је то. Лудо. Дите је то! Дитетина!“ Међутим, Павле то није слушао.
Дите је то. Лудо. Дите је то! Дитетина!“ Међутим, Павле то није слушао. Павла је био обузео гнев, који се у њега ретко јављао, али који га је
После ће се, каже, опет вратити, као да ништа није било. Дите је то! Дитетина! Ако је он дите, међутим, она није. Она је решена, као и Кумрија, да оде од мужа и да се врати оцу.
После ће се, каже, опет вратити, као да ништа није било. Дите је то! Дитетина! Ако је он дите, међутим, она није. Она је решена, као и Кумрија, да оде од мужа и да се врати оцу.
То је дите – вели. Петар њу мрзи, јер није родила. А истина је да и она њега, због тог, више не воли. Он јој постаје досадан, као
То је дите, вели. Лежи као неко дите у њеном крилу. Она је жељна неког озбиљног, старијег мушкарца, који дубоко, истински, воли.
То је дите, вели. Лежи као неко дите у њеном крилу. Она је жељна неког озбиљног, старијег мушкарца, који дубоко, истински, воли. Петар није такав.
Убиће је, вели, ако је буде видео да се још једном том дугоњи, о врат, обеси. Дите је то. Дитетина. А рекао јој је да је јаловица, још неколико пута, кад су одавде истрчали, а она то више неће да трпи.
Петар је, заиста, био онакав каквог га је жена видела у браку: дите! Иако је то био човек зашао у тридесету, иако је био јунак, кад се гађао, при повлачењу Францеза из Прага, из пиштоља,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„Кад се роди дите 1. дан по мини, пуно ће живит, а често се разбољат, 2. дан биће сритно, али море лако умрит кроз мало дана, 3.
зло опако, и лако да облазари, 4. дан у којему се родија Абел, добро дите, али мало ће живит“ итд. У Прапутнику верују да дете које се роди у последњој четвртини месеца може да постане, када
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Затијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесједио овако: — Бакоња, Бакоња, несритно дите! Ти би све могâ што Чмањак не може, могâ и тер како да те враг није обрнуја на своју!...
Ти си приличнији за ајдука неголи за редовника, ти кâ да си по сто пута од ришћанске крви!... Несритно дите! Несритно дите, убија те гром!...
Ти си приличнији за ајдука неголи за редовника, ти кâ да си по сто пута од ришћанске крви!... Несритно дите! Несритно дите, убија те гром!...
Колико и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пилад.
— Ја ћу те слушати и бићу добар! — одговори Бакоња гледајући стрица отворено у очи. — Не говори тако, дивље дите, него реци: Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! — поправи Стипан.
— Тако, мој липи Стипане — рече Осињача — здрављица се наносија, а тако ти твоје срићице поучи неуко дите, јер ми, смо кâ говеда... — Таа-ко! Доста сад! — прекиде дујо.
) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију! — Таа-ко! А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то. — Зло је и да пође! — рече Рора.
За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте да се крв пролива... Ајме! ајме! у-ју! јо!... Стипане, Стипане, немој дите!... — Не бојте се, вратре, ништа бит неће — рече Кљако пропирујући главњу.
Ја би теби по годинама мога бити отац... А шта се смијете, безобразници? — викну на ђаке. — Чудна ми чуда што ме дите пољубило у руку! Метни капицу, дите, метни! Мени је име Грго, зваћеш ме шјор-Грго.
А шта се смијете, безобразници? — викну на ђаке. — Чудна ми чуда што ме дите пољубило у руку! Метни капицу, дите, метни! Мени је име Грго, зваћеш ме шјор-Грго. Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити.
— Молија бих вас, шјор-Грго, за једну рич — рече Бакоња, па се и нехотице облизну, погледавши на печење. — Шта ћеш, дите? — Како се зове она тица златна репа? Ено је у вртлу. — Оно је пајун. Ајде, сад. — А оне друге кусасте?
— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан — рече кувар дирнут. — Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дошô он у један лип велики салаш, а Ту ти прид воларицом газда и син, мало даље опет једна млâда купа дите у свињском алову. Газда се не стара с младом, већ пцује сина, а овај само тира: — Та ожените, баћо, и мене!
— још се газда чеше. — А је л̓ ти, газда, је л̓ ти је оно снаја? — запита он за младу што дите купа. — Јесте, — каже. — Дакле, жена твог паметног сина? — Јесте, — каже.
— Како то, сине? — онај још не разуми. — Та тако липо! Ето, човик има памети да види како му липо жито ђика и дите расте, ал̓ има памет и да види да ће умрити. — Е па добро, ал̓ шта ћемо онда радити? — сад се опет поплашио отац.
Ћипико, Иво - Пауци
А могу и код куће учити... — Пусти га' — јави се умиљато мајка му. — Зна и он,није већ дите. — Знам ја најбоље! Не,гре посао у реду. Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му.
— Ништа; одмах ћа! А да, реци шјори мами да ће платит' мулту; дошло је ради скуле... Добро си ти дите? А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? Дијете се уплаши и обори очи. — Кажи, ди се скиташ? — понови главар.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Побјеже му Велимир дијете, ћера њега на Шарину Марко, достиже га у пољу широку, довати га мало топузином, паде дите у зелену траву.
Одја Марко од коња Шарина, савеза му и ноге и руке, па г' објеси Шарцу о ункашу; па он оде својој тулумини, баци дите у зелену траву, а он опет сједе пити вино.
Јекавац певач, због стиха, често употребљава икавске облике: дите м. дијете, била м. бијела, итд.; а екавац — са истог разлога — употребљава одговарајуће јекавске облике.