Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
па рече: — Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати има нико вриме!... — Хм! Та-а-ко!
„Жâ ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити.“ Ја је нисам тија послушати, знајући да је забрањено воће млого слађе, кад се до њега
Ћипико, Иво - Пауци
— Не ја; мислим зашто да арчим. — Па колико сте осуђени? — упита Иво нагло. — Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца... Ух, кад помислим на фамилију! — Пуно! — зачуди се Иво. — Липо кажи како је било!
Нико од чељади упита је: „Ча је учинио”? — Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео. А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио. Ма, присјешће му!