Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. Турчин брзо дође себи и поче узмицати. — Овамо, да дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заигравају. Станко пружи пушку на њ. — Стој!... Да се ниси макнуо!...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ко нам на вјеру долази, они час наш је! Кога невоља прићера у ове литице, с њим, ваистину, дијелимо кору хљеба и чувамо му главу колико и своју! Кад те добра срећа на мене намјерила, мој си гост.
Живимо и гинемо један за другога, дијелимо добро и зло, па се свакоме чини да има девет живота, а не један! — Дакле, ти збиља мислиш да би то могло бити, то, да
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Нијесмо ли браћа и без тога, у бојеве јесмо ли заједно? Зло и добро братски дијелимо. Коса млада на гробље јуначко сипље ли се булах кâ Српкињах? СЕРДАР ВУКОТА О проклета земљо, пропала се!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
навлаштито нас је сатворио да правило бићу сачинимо и гордости метнемо границу, да с гордијем влацем небеснијем дијелимо владу и могућство, да имамо сви једнака права.
зајми и нас страшнијем крицима из небесног блаженог жилишта трагом нашег злога превласника, злу побједу да с њим дијелимо. Свето слово премилосна оца нас с границе вјечне погибије свемогућом вољом заустави.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто се освијести и мало поврати, рећи ће опет слуга: — Држи, господару, ја никако друкчије не пристајем него да је дијелимо, — па опет распреже ножем. — Немој, забога! Ето ти све трговине, само мени остави дјевојку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вели њему Милош Војиновић: „Устан' море, бијело Латинче, да јуначки мајдан дијелимо!“ Ал' говори бијело Латинче: „Ид' одатле, црни Бугарине! Немам о што сабље поганити, кад на тебе ни хаљина нема“.
Кад то зачу Краљевићу Марко, он им онда другу проговара: „Чујете ли, до два побратима! А ви ход'те да их дијелимо: ил' волите на сама Богдана, ил' његових дванаест војвода?“ Вели њему и Милош и Реља: „Ми волимо на сама Богдана“.
од свијех градова и хараче од седам година; ако ли ми то послати нећеш, а ти хајде у поље Косово — да сабљама земљу дијелимо“. Кад Лазару ситна књига дође, књигу гледа, грозне сузе рони...
Ал' говори болани Дојчине: „Изиђ', курво, црни Арапине! Изиђи ми на мејдан јуначки, да јуначки мејдан дијелимо, а ласно је лити рујно вино и љубити солунске ђевојке“.
Ласно ј’ с ђецом мејдан дијелити, но причекај дели-Радивоја, да јуначки мејдан дијелимо! Рече њему Грчићу Манојло: „Ближе к мене, чича Радивоје! Ближе к мене, да се ударимо!