Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
каже му да ће сутра свадба бити у кући, да|ће се он тако нахранити да ће одебљати: „Дођи”, рече му — „после четири дна, пак ћеш барем имати шта изести”.
Ако је неразуман, ништа него: „Јао, леле, и помагај!” Ако ли је разуман, а он би употребио та два или три дна да најлепше, најблагородније и најславније своје вешти расположи и остави.
После не прођу два-три дна: јао и помагај! Вечне срамоте и покора шта то учинисмо? Дај, сазидајмо му храм, воздвигнимо му алтаре!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
у њиховој сенци, гола као из воде, гола на обе плећке, пробуђена сунцем из неба месечевог мужу сеновитом до дна перунике отвара, из долина, и с врхова брда, из градова и села, из столарских радњи, с дрварских пијаца, дуге
Устима ко је пре пола века (а жедно их разјапио) принео лонче млека сад га до дна искапио! Ко је пре столећа избрисо Сим... сад стиже и ...еун да избрише.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
„Треће године можеш до пола чаше пити. Тек четврте и пете године можеш до дна чашу попити, и опет сви ће нуријаши сећати се твоји̓ први̓ година и сви ће говорити: наш попа ништа не пије.
Тешко ономе који прву чашу сваке своје наклоности до дна испије! У то време (1793. године) био је парох стари мој учитељ попа Станоје и поп Никола из Кршне Главе, оба стари и
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Хајдемо, хоћемо ли? — упита један од њих испивши полић до дна. — Нека још, док оде. кмет — одговори други, а испод стола склонио руку и у њој пакло улепљених карата.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ох, Лазаре!... Лазаре!... Ваљда има жива бога!... Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: — Брате! И мени је неправда учињена!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И свуд по један пророк вапи. НОЋ Падају сутони први плави, И звезда већ зрачи с речног дна. Засипа с топола мир по трави... Анђели веслају барке сна. Нестаје и с даном део мене, Путима незнаним куд и све..
А када у тренут неки касни Све ствари зажеле задњег сна — Пред ким ће поћи да негде заспи Ледена звезда са речног дна? ПЕСМА Господ ме сеја цело време, И свуд сам нова реч и знамен — У белом хлебу прво семе, У тврђавама први камен.
СУМЊА Моја сумња страсна, и светла, и плодна, Моје друго биће и други вид; јетка, Брани коју чашу да испијем до дна, И да коју срећу познам до свршетка.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!
молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!... Али није, забога, не познајем га!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— вели задовољно поп Ћира, и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле: спаси бог! — На спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако? — Јесте; совершени клирик... с еминенцијом.
— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин. — У здравље родитеља заручницина! Куцају се. Поп Ћира искапи и сад до дна. — А и он, и он је красан... Сушта смерност! Да га види његова екселенција, — но, било би белаја.
у здравље примјерне супруге, ваше госпоја-Персе! Куцнуше се; поп Ћира наискап, а домаћин искапи ону осталу полу до дна.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А отуд изнутра, као из самог оног дна пробудио се онај исти паклени крик као на бојишту: јао шта сам ја то урадио, јао, шта сам урадио?
Африка
— То вас забавља, да их плешите? — Не, ништа ме овде не забавља, али покаткад презирем их из дна душе и желим им зла.
Пролазимо кроз она десно и одмах смо у новом ходничићу, са чијег дна прозор пропушта кроз решетке опојно плавило неба и Океана.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Биле су тако ледене, светле и мирне. Као да су хтеле да сагледају њено тело, њене мисли, њене осећаје, до дна. Као да је са леденим плавим погледом, стално, вребао тачку, где ће да је погоди, тако, да остане од сласти обезнањена.
Исакович је прелетео, једним погледом, царицу, али је био потресен, до дна свог бића, и знао да ће је памтити читавог свог живота, сто година да доживи, такву.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
на којима успевају све врсте жита, у областима црногорских племена нема другог земљишта за обрађивање осим уских дна вртача и увала, где се земља обрађује само мотиком и где су кромпир и кукуруз готово једине биљке за исхрану.
Виши делови личке површи просечени су многобројним вртачама и увалама, са чијег дна, уз кише и топљење снега, узме избијати вода и привремено их поплави.
Осим дна карсних поља и увала, остали су делови Лике под кршем и „гричем“ (голетима) и само овде-онде има мало земље црвенице,
Имају великих покрета душе: могу много опраштати и жртвовати се, а Могу се и светити до истраге. Могу се до дна душе узмутити и узрујати.
покоравали оним великим историјским струјама које у пуном сјају тежњи за независношћу потресају и заносе народе до дна душе. Јасно су увидели да нису били ништа друго до „пандури“.
Потолине су биле под језерима: услед тога у већини од њих има језерског наноса. Дна ових котлина и старе језерске терасе, које се ступњевито дижу по њиховим странама, особито су повољни за земљорадњу.
сточарском становништву је лакше било да пређе планину Рогозну него реку Лаб, чије је корито дубоко, глибовитог дна а баровитих обала, које су обрасле шеваром и врбљаком; на таквој су реци ретки газови и још ређи мостови.
Сва је област овога варијетета састављена од пространих котлина око којих су високе планине, махом од преко 2000 м. Дна ових котлина су виша него нигде на Балканском полуострву.
Изнад дна су густе шуме чија је граница јасно обележена, а још више је пространа суватска зона планине Бистре. Мада су ове високе
Развође код Лабљана је од серпентина. Иако са стрмим странама и местимице врло уска, ова долина је свуда равнога дна. Њоме вијуга врло бистра Грачаница, на чијим плодним и добро обрађеним обалама има доста воденица.
На њима успева и воће. Супротне су стране под шумом која се спушта до дна долине. У овој је области индустрија слабије развијена него око Цеља и Љубљане.
развијају под владом притиска: вештина да се прикрију интимна осећања, претварање да се одобравају дела која се из дна душе осуђују и нека извештачена, отужна углађеност, која је често прелазила у одсутност достојанства.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ту се продаје лањски снијег, вук у јагњећој кожи, седла за краве, коњски нокти, рогови умјесто свијећа, бурад без дна и слична чуда. Ту се, наравно, увијек налази и онај грлати човјек с кутијом срећака и бијелим мишем.
прорекнем — рече миш и умири се, а то је био знак да дубоко мисли, толико дубоко да би таквим размишљањем досегао до дна каквог бунара. — Дедер, брзо прореци! — узе да се врпољи мачак.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Бори се.) Па ипак, мучи ме, мучиће ме, мучило би ме кроз живот. Зашто не бих испио до дна чашу горчине која ми је намењена? (Отвара писмо и загледа потпис. Нов наступ узбуђења.) Јесте, он је!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Осетих како ми се нешто топло и сурово подиже са дна утробе и насмеших се, јер сам знао да је то тренутак превазилажења: сада сам био спреман да све почнем и победим и све
Водени цветови су се рађали изнад набрекле и запаљене Тисе, а из реке, са дна, долазила је вечерња тишина. Са банатске стране враћао се последњи брод, а горе на мосту тутњао је Тауерн-експрес.
Ипак је, из дна душе, мрзео филм: копродукције посебно, јер је за неку идиотску копродукцијску лимунаду било потребно двадесетак риђих
Узмите тако неко дупе које се стално чује и биће вам јасно да је набијено ђубретом од врха до дна. Због тога никад нисам имао много поверења у оне који причају о врлинама. Моја мајка је ту јединствена.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Траве бескрајне, што су по брдима и падинама, до дна видика, расле ту ноћ, поплавиле су логор неким шумом што је био нечујан, али присутан свуд, око сваког шатора, око
Са друге стране разливала се вода у море блата, које се простирало бескрајно, са тамноплавим небом на себи, до дна света.
Ништа није постигао, ни у овом рату, као ни остали, и све то његово ходање и сељакање само се једнако настављало. До дна међутим, у себи, осећао је да је немогуће да све то тако прође, и како га вуче глас неки, у њему, обећавајући му нешто
страшнију патњу, него што је икад могао очекивати, то га је највише потресло, раздражило, скрхало, а, после, до дна душе ражалостило.
све по својој вољи, и да зађе, за својим уживањима, у све његове кутке, варао је људе, мучио их и, церекајући се, до дна душе их презирао. У том животу међутим трчкао је и он као будала, мољакајући у несрећи и презрен од других.
Ништа није постигао ни у овом рату, као ни остали, и све то његово ходање и сељакање само се једнако настављало. До дна, међутим, у себи, осећао је да је немогуће да све то тако прође и како га вуче глас неки, обећавајући му нешто
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
да учини и неко други, али нека женска из рода његова мора тај штап вуном, највише брочастом, да извезе свуд около, од дна до врха, да дрво нигде, ни у чакљама, не провирује.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Заболе их свака огреботина по новој црвеној каросерији, а стругање аутомобилског дна по излоканом путу у који су усечене две дубоке бразде — путање колских точкова стругало им је дно утробе.
Међутим, пошто је био глуп и полупијан, а опкорачивање наслона столице и пијење до дна боце пива исцрпљујуће, морао је ускоро нешто да предузме.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанко је с уживањем посматрао како тај поносити одговор годи свима, како им је из дна душе, те је увјерен био да би и они онога истога часа тако одговорили силнику!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
заборавит нете, Ње с' сећајте увек и свакада, Мене млада само кадикада, Само онда кад чашу узмете, Па весели до дна испијете, Тада само, тада веселога Сетите се, браћо, друга свога, Каж'те само макар у памети: Млогу л' с нама он
страни, Е ту бездан страхотан зинуо, Право легло смука и змајева, — Често над њим сунце јарко сјало, Али још му дна не сагледало.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Са дна кофера, изненада изронила из тамног заборава, мирно га је гледала с јефтине слике ексцарица Зита, ни крива ни дужна.
— Де, де, немој ти ту сад ...Ђурајица, уточиде му једну. Ђуро, као и сваки пјесник, испија до дна, стреса се, онда се широко осмјехује и гледа по читавој дружини блажено, као да је међу анђелима.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Шта ти је? — пита га она враголасто. — Ти си, ти — моја! — Ех! — нехотице, изненада полети јој усклик из дна груди. И брзо се сагиње да сакрије радост и као крв румене образе. — Немој, Стојане! Хајде да се ради. — Не, не...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
фазоне, стил, па сада мислите да ту жицу можете да вучете без везе; а као што знате, нема ни једног бунара без дна, оћу да кажем, свако се клупко на крају ипак одмота, па сам вам због тога и пришла на улици, кад већ хоћете да знате
Не, није било никаквих журки! Ни поклона. Ничега! Ронила сам кроз своју сопствену депресију, све до дна, све до дна. Шта сам радила? Села на аутобус број тридесет и три и сишла с њега преко пута Аде Циганлије.
Не, није било никаквих журки! Ни поклона. Ничега! Ронила сам кроз своју сопствену депресију, све до дна, све до дна. Шта сам радила? Села на аутобус број тридесет и три и сишла с њега преко пута Аде Циганлије. После сам форсирала реку.
Отпрате тако Лулета од вечног пребивалишта по најдубљем снегу, који се баш тог дана просипао као из вреће без дна. Православни поп, наравски, тео човек да што брже отаља своју дужност, па је поизбацивао читава поглавља из јектанија
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
За вечеру седоше јунаци без глава, а неман се хранила с морског дна. Рекоше књиге: потоње је време, ето се погуби кнез, а васкрсава убог Лазар, и оба иста: расте им моћ да сами себе
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онако с ногу, а на празан стомак, натегосмо флашу, те је исписмо до дна. А када Александар замаче, ја се вратих, те баби затрпам буре и онда изиђем на пут.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А кад разгрнем долине, рукама обема, и, откријем дна бездана, сребрна и бела, на дну је, опет, жалост, нејасна и лака, ваздухом купаних воћака и тела.
То значи да је много муља и да нам се мрежа сад провлачи кроз морске траве и гмизави живот морског дна. Мрежу над водом држи неколико флаша што плове по површини. Море је прешло у боју дубоког ултрамарина.
Страшан је то посао. Бродови се љуљају, чекрци шкрипе, а муљ, ужасно блато са дна морског, пуно мртвих, ситних риба, разлива се по палуби, тако да се људи лепе.
Сви су они долазили са такозваног дна народа. Политичком акцијом наших студената у Бечу, тада, управљало је студентско удружење Зора.
Шест дана живим и ћутим у овом мраку. Око мене огромне сенке, које немају краја, и провалије, које немају дна. Све је од камена. Облаци никад да одмекшају, а из мора се диже огромно стење.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ево нас у њиви. Кола стадоше под велики брест. Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...
другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
XXИВ ЖАНДАРМ, ПРЕЂАШЊИ ЖАНДАРМ (улази са дна): Послао ме, газда-Јевреме, господин начелник да дођеш до њега, има господин начелник важан разговор с тобом.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
из тога што дно Црног Мора нема услова за опстанак животињског света, па изузимајући нешто мало ретке флоре, у близини дна не може ни бити живота.
Главни фактори од којих зависе те прилике су: природа морског дна, хемиски састав воде, водени притисак, температура воде, осветљење у дубинама и храна живих створова која се у њима
У понеким морима, а близу дна, има још и сумпор-водоника; у дубинама Црног мора има толико тога гаса, да у њима не може опстати, бар у близини дна,
дна, има још и сумпор-водоника; у дубинама Црног мора има толико тога гаса, да у њима не може опстати, бар у близини дна, никакво живо биће.
ту идеју и створило поетску легенду о бродоломцу који вечито плива по океанским дубинама, негде између површине и дна мора, не могући никуд, док траје света и века, стићи на дно.
, при силажењу у дубину термометар показује поступно опадање температуре, и у близини дна показујте температуру блиску 00. Опадање је с почетка доста брзо, а све је спорије што је ближе дну.
Остаци угинулих организама зграбљени су још док падају на дно и врло мало такве хране допре до дубоког дна. Тако је запажена ова интересантна чињеница: кад се рибарска мрежа вуче по дну испод какве јаке океанске струје пуне
и њихови меци, расуто злато негдашњих потопљених шпанских галиона, све то плива на разним висинама изнад морског дна.« »Водени притисак у дубини океана одиста је огроман.
извукли један примерак Сцробуларіа нітіда, које има доста у свима морским слојевима, почевши од морске површине па до дна, а тако исто и један примерак врсте Фуѕуѕ, који обитава осредње дубине.
Како се практички врше дубинска испитивања Кад се оставе на страну хемиске анализе воде и материјала са морског дна, одредба густине, салинитета и др.
испитивања ови поглавити задаци који захтевају специјалне за то начине и нарочите инструменте: 1˚ сондирање морског дна, да би се одредиле његове особености и облик; 2˚ прибављање материјала са морског дна; 3˚ мерење температуре воде у
1˚ сондирање морског дна, да би се одредиле његове особености и облик; 2˚ прибављање материјала са морског дна; 3˚ мерење температуре воде у разним дубинама; 4˚ хватање ситних и крупних морских организама по морском дну и у
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Разбиј предрасуде и калупе старе! О размахни руком крепком, нек се крха Стара трошна зграда од дна па до врха! Гони бедну браћу ко бура матрозе! Нек застрепе, бедни!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И онда њега уводе. Он прилази. Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго... Зато је она ту самоћу увек волела.
А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино. Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама јер,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
утиском својих тамних веђа, Кад умукну даљна завијања пасја И жагор, мисао за мишљу се ређа; И гомилу жеља са дна душе крене, И поворку страсти романтичних мами, И буди младост, успомене њене, И шарену игру утисака дâ ми.
Храниће, кажу, к’о и наша крв, Нов живот нечег другог, знам ја то! Да ми је само сагледати дна Још једној тајни, и видети пут Великог, тужног и шареног сна Младости наше, и видети кут Где ће нам душе вечни
И да младост наша долази са дна Заборава нашег, свога влажног гроба, И да ће нам доћи, у злокобно доба, За освету свог осрамоћеног сна.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Момче извади из вреће неколико леденица и јатагана, па све то метну у гомилу преда се. Затим извади са дна неки замотуљак у сукненој крпи и тресну њом о ледину, да чују другови како унутри звечи. Готово сви се насмијаше томе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
убио вука, куницу и лисицу, а ножем посјеко од прве главицу купуса по најдебљем кочању, и пресјекао лубеницу с врха до дна, и мало земље приватио, а још нешто да вам приповидим (а чисто знам да ми нећете вјеровати), једанпут сам четири јаја
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад | шта је та длака? Цар је расцијепи уздуж с врха до дна, и у њој нађе записано много знатнијех ствари кад се шта догађало у стара времена од постања свијета.
Лисица видећи то обесели се врло и рече вуку: „Мичи, Вујо, мичи, сад ћеш саћи.” А вук мичући доћера до дна стожине; онда га она остави светећи му се: „Одавно ја око тебе дерем опанке; јер си ти моје ждријебе ујио.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Од онога незаборављенога дна и до данас, како гди видим дете при сиси, споменем се моје милостиве и предраге матере, која ме је на исти начин при
Мислим, слатка мати, пресвето души мојеј име, гди си да целујем стопе ногу твоји[х]! Од оног блаженог дна, велим, не могу видити мало дете при сиси, да у исто време не размислим неисказано благодејаније, милост и промисал
Силио сам се не би[х] ли и ја како могао до седмог дна дотерати, но залуду; нисам могао више него до три дни, јер у четврти дрктала би ми колена, чувствовао би[х] јаки бол у
свакојаки[х] образа и виденија од камена, као да су од воска изрезана, и од њи[х] сва црква као град некакав од дна до вр[х]а сазидата. Чудо да су је и за толико докнадили и завршили.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
њих да их благосиља, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог погледа, који би могао продријети до дна душе Бакоњине, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њу.
Бутре је већ био у води. Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која беше нарочито одсјечена до дна да јој пливачи с пања скачу. Бујас се у тренутку свуче и отплива уз матицу. Срдар пушаше лулу.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У густи снег? У пусти врт? Пасти у меки болесни сан Као на смет, под лед, у смрт? Куда побећи са овог дна? Високо негде? Још дубље? Где? Ево већ тешке руке сна Прибијају те коцем за тле.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И она, Симка, једва чека да га мртвог нагази дна метра у смоницу, па после да се вуцара са слугама, да газдује, живи као кнегиња, јер је и она ради дуката пошла за
Знам да сте у великом послу. У послу?... За шта Ми служе нове санке и коњи — але? А Мијат дна јутра упрезао коње. — Право збориш, Вукашине. Обојици би непријатно кад Симка унесе лампу.
Ви сте ништа! Ико, дај им ракије док не поцркају! Видиш ли да чуче око мене као кучићи? — Ђорђе испи чашу До дна. Грч му нагрди лице. Он затури главу као да хоће да је збаци и ослободи се њеног терета. Само му шубара паде.
— Али га је село и мртвог осудило да дна дана виси на бресту. Оном код суднице. Онде где је твој отац, кад је кметовао под кнезом Милошем, ударао сељацима по
„Нисам.“ „Тебе је отац најурио из куће?“ „Што да ме најури?“ смејала се. ,,Дао ме у службу. Има нас... један, дна, три... шест, седам, и... Љуба је осми. Било му је жао што није сироче.
А оно у Београду наставило се овако: Зора је пришла, узела дна дуката, загледала се у њих стиснутих усана, па их брзо испустила као што се жар из руке испушта, хтела да пође, али је
Питао је и зато што се, кријући наду од себе самог, наду са дна свести, тренутак-два, ипак, понадао да ће неко дете изговорити његово име.
“ И Андра ти као млад шегрт сагиње главу и вуче брезовачу. Ћорђе Катић... Сељаци му љубе колена, на дукатима спава, дна вранца му вуку фијакер, слуге као керови обигравају око њега.
су само њена, топла и влажна, а њему је зима, брада му подрхтава, тупо и гњецаво сударају се вилице, први пут он хвата дна бледа месеца што никад нису престала да се грле, и јурну руком у дојке, да згрне у себе сву топлоту и нежност коже
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Твоја је грозна, и грозно је бити риба, глупа риба у глупом мору! — прогунђа Плачко. Свет морског дна био му је одвратан. Гадио му се морски краставац, мрзео је рибе, јежеве, самога себе. — Бар да сам лав, цар животиња!
— Златна краба поче, наједном, да се смањује и тоне у воду. Кад стиже до дна, дечак виде да песком хода тек мркозелена крабица, и нигде ни румених корала, ни риба златоперки.
Нигде никога. Напреже Бела жаба слух. Гле, па то локва уздише, тешко, претешко. Загледа се у локву. Са дна, из муља, дизали су се мехурићи заједно с нечијим тихим гласом.
Локвањ! — Од додира сунчевих прстију Бела жаба осети како почиње да се мења, а жабљи народ у чуду побеже до дна локве, и завуче се у муљ. Ко зна колико је тамо остао?
Је ли чудо што је једва чекао ноћ? ТАЛАС И СТЕНА У часу кад велика јутарња светлост дотаче море, са дна се подиже талас и пође у висину. — Гле, ја путујем!
А онда су се таласи поново растворили и они су опет постали рибе до следеће године, кад су се са дна реке изнова дигли и, претворени у сребрнасте водене цветове, залепршали над реком, славећи годишњицу свог рођења.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Све је тако чисто у благости јунског ваздуха, и опрано од сваке слутње. Изненада као да се са дна тог зеленила подиже узвик: гласови јачају, уобличавају се, долазе до њега и не доносе ништа добро.
календару, које су им протицале у спокојству), а за хришћане, потопљене у таму оштру до несна, без звезда и без дна, 30. новембар, дан Св. Андрије, требало је да осване са њиховом победом.
људску трунку, а и њега већ нема, ту је само неко који оцећа како зарања у неизвесност, уобличену и обезобличену, без дна а замамну: тад замре мисао и замире свест, остаје само кожа, сува и нестрпљива под жмарцима, остану и запети мишићи, у
јер више није било оне разлике између дана и ноћи по којој се време обично рачуна: пузао је, сам, кроз црни лагум без дна. Али и у том пузању као да се зачињао бољитак: све је мање зазирао од тамних зидова који су га опкољавали.
Мук се згуснуо. Неко је, бесомучан, надирао са дна просторије и, у ходу, пробијао зидове туђе устрашености. Вишњић га је брзо осетио над собом, неки силник, мук је
1796, снег је као луд вејао над Букурештом, развучени италијански самогласници меко су падали у белину дана без дна а дугокоси је Грк, чудног имена, кнежев секретар и миљеник, писао брзо и, знао је Маврогени, у тој брзини непогрешно
Када по подне дође у своју улицу, Змај се појављује са дна падине, од дунавске обале, као да стиже из Панчева у којем је некада, пре више од једног века, провео драматичне
Око подне, прво су се узнемириле пчеле, затим птице па се над Рудником, са дна ведрог неба, појавио црн облачак који је с лудом брзином растао у облак а тај облак у облачину.
небо: уравњено безмерје које се примиче одасвуд а засуто је прахом меких светлости испод којих је дан провидан а без дна. Светлости су биле отворене и Анастасијевић је одједном осетио да га можда баш овде чека искуство којем се нада.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
и нигде светле тачке у визији, - од врха До дна гранчице, нигде да руком је обгрлиш. Па ипак, Роде, ми смо ту - и на све спремни Воља нам наша расте с бројем невоља
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
наслаждење у горди стас кедра небеснога, би бездушни великаш садовах полетио по небесној сфери ал' се с врха до дна растопио од преслатке духовне насладе; ал' завишћу душе следењене благост творца јесу пренебрегле, лишиле се
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
учинио први корак на путу научничке каријере, увидео сам да се свака појединачна наука може схватити и прозрети до дна само онда, ако се упозна и њен постанак и постепени развитак до њеног савременог стања.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
тајанствени и нестварни, од најчудније испреплетених кристалнобелих корала, невидљивих у бескрајним дубинама морскога дна, посути тако ињем, бљештали су нарочито, расути на све стране и јарки, мали и раскошни шумарци, као у самим
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Добивале су нешто проницаво, нешто што продире до дна и разголићава, а оне саме остајале непроницљиве, правећи нам знану и вољену особу изненадно далеком и загонетно туђом.
Безначајних смрти нема. Свака је смрт свеопћи догађај, свачији догађај. Један мали катаклизам. Једна црна рупа без дна у тијелу козмоса. Смрт искупљује сваки живот. Живјети се може и неозбиљно, и неодговорно.
Вративши се кући подерао сам и бацио у кош ону моју. Чудно како неки такав, сасвим искрени, са дна нас потекли вапај може да под дјеловањем једног каснијег запажања или помисли накнадно постане баналан, неискрен,
није прошао ни један једини дан а да ми није исплутао у свијест Цонцерт цхампêтре; стално сам чуо из једне ћелије са дна себе, с неотупљеном оштрицом и прецизношћу интонације, онај дједов немоћни „...
Доба распаљеног осјећања себе, доба кад и астенички типови имају свој час разигране виталности. Из дна младе звијери проваљују набоји самосвијести у стравичним облицима еготизма.
вањски и декоративан, од кога се лако откупљујемо разгледницом из свијета или писмом о годовима, испуњеним од врха до дна драгоцјеним подацима о себи. Сухо врело љето, посљедње које сам провео код куће.
Надајмо се!... Само, у последњи час подилази ме једна мала зебња: негдје из дна меморије исплутава ми ријеч по којој је држава једнако народ. Дефиниција, како се чини, опћенито прихваћена.
— Поново бих јој пограбио и изљубио до лаката руке, свесрдно, из дна душе. И нисам знао шта бих друго да рекнем, што бих више да учиним. Она се трудила да се насмијеши.
жене, која, погођена са своје стране неком таквом болешћу што се поклапа с амнезијом као лонац с поклопцем, из дна искрене душе присеже да је то управ њен, и ничији него њен човјек, одувијек, још из првих дјевојачких снова!...
био присутан још прије него што сам га почео разабирати; да је он и био оно што ме износило, полако, као на рукама, са дна моје бесвјести на површину. Обриси тог лица нада мном нагло се расплињују и вјеђе се саме од себе уморно склапају.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ево на! — проговори везировић, те му даде десет дуката, а примаче ћасу устима: куц, куц, цвркну јој у дно дна. Нема ту више. Заборави и на баба и на пејгамбера. За тили се часак натроља.
Кад, шта је та длака? Цар је расцијепи уздуж с врха до дна, и у њој нађе записано много знатнијех ствари кад се шта догађало у стара времена од постања свијета.
Лисица, видећи то, обесели се врло и рече вуку: — Мичи, вујо, мичи, сад ћеш саћи. — А вук мичући доћера до дна стожине. Онда га она остави светећи му се: — Одавно ја око тебе дерем опанке; јер си ти моје ждријебе ујио.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
У игри, у пољупцима тражимо бесно Израза, сна; Плачемо, мртвима што је у паклу тесно, Кад нема дна. Јер свак живи у гробу свом, само што неће Да види гроб. Ни своје дане, што горе, к'о мртвом свеће, Ни своју коб.
Гле његовог дома! Глад израсла свуда. Ту се чаша жучи испија до дна. Мру гробови светли, мре и света груда, Деца мру с осмехом крај мајки без сна. Све што год је им'о све је Србин дао.
Ћипико, Иво - Приповетке
Пара се са дна силом подизала и клокотала, врхом продирала и прскала. Друштво заметну разговор и брзо се упознаше, као да су давни
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и наметнутих прописа, тај се или распамећује или бива прогнан дуж социокултурне лествице вредности све до њенога дна. Добар пример за то садржи кратка прича Парапута.
да би се тек овде употребило као покретач противречности која ће некад лепу колико и горду јунакињу спустити до самога дна.
је прешао целу хијерархијску лествицу у Станковићевој књижевној вароши, од врха на почетку приповетке спустио се до дна на њеноме крају: од неприкосновеног големаша, пред којим варош стрепи, постаје суманути, божји човек што по махалама
Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго . . . ; „Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и
„као текунице” између стражара, разбежали се из бивака под Печујем: „Траве бескрајне, што су по брдима и падинама, до дна видика, расле ту ноћ, поплавиле су логор неким шумом што је био нечујан, али присутан свуд, око сваког шатора, око
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
То ја кличем са дна срца, Исред душе задрхтане, И те речи страха мога Ја на обе шаљем стране. Кад већ мора бити борбе...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Опора ноћи мртва тела, мртво је срце ал остају дубине. Ноћас би вода саму себе хтела да испије до дна и да отпочине. Путуј док још има света и сазнања: бићеш леп од прашине, спознаћеш прах и сјај.
Петровић, Растко - АФРИКА
— То вас забавља, да их плешите? — Не, ништа ме овде не забавља, али покаткад презирем их из дна душе и желим им зла.
Пролазимо кроз она десно и одмах смо у новом ходничићу, са чијег дна прозор пропушта кроз решетке опојно плавило неба и Океана.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ако желиш праве среће Себи, мени, чеду своме, Из дна душе кратко реци: Помоз’, Боже, роду моме! ЛXІІІ МАТИ СИНУ КОД КОЛЕВКЕ.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Нека спусте пушке. — Кад видим дно чаше — одговара Бора. И преко воље испили су вино из великих чаша до дна. — Тако... Али пошто смо ми мало одмакли, вас двојица има да попијете још по две чаше.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
свакоме правом писцу и та једна потпуно довољна, а до те мере да она сама може богато издовољити и најдужи живот, до дна исцрпсти и најрадније стварање, а потпуно заситити и најсуптилније потребе.
Смјех на лицу и пријазан свега струка твога Нетљена је, до дна серца, пажит ока мога; Гледећи те, ја утапам у пламено море, К'о што трепте када сунце оолистава боре.
Сву тишину изгна, прогна, И веселост моју попра до дна. Немам места, немам стана, Ходим, бродим по свих страна: Сам сам, нит ме когод дира, Ал' ја опет не находим мира.
У светлости и у тами Радивој пред двором чами. Болови му груди стисли, На спасење брата мисли. Заман чека три дна бела, И три заман ноћи Он проведе — без помоћи, Виловскога с’ плашећ тела; Кад четврта зора рујна Свану откад
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
О-о! Ама како су могли ући?! — чуди се и, узбуђен, узнемирен, потресен до дна душе, хода по авлији, носећи у руци задимљену пушку. — Неко ми и звоно скинô с авлискије' врата!
Симеун се нешто присјети, па нагну још једанпут. — Није! Нијесам добро погодио. Чекај, чекај! — забрза, изврну до дна, па се стресе. — Десет и пô! Управ под мјеру. Толико ти је. Ако ми почем не вјерујеш, ено ти Бање Луке и царске мјере..
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тај пољубац душе пио нам је до дна, И хиљаде шара, врелих кô страст лавља, Играху кô очи два пантера сродна, Док небеса сива биваху све плавља.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Пакао мени, оче, бољезан, драчу на пут. Расточи о расточи раба. Дубље дно души но страдáњу, без дна реч ова смерна у вечерњу. Корен је ово, црва ми, оче, у нагризáње, расточи о расточи раба.
Јер и пепео ће ветри разнети, а нема разрешења. Тону без потонућа, без дна у налажењу, без дна се изгубе створења. И трагом куда сагорели све болнија су обнажења.
Јер и пепео ће ветри разнети, а нема разрешења. Тону без потонућа, без дна у налажењу, без дна се изгубе створења. И трагом куда сагорели све болнија су обнажења.
Ох, то је, то. БРАТУ Ослушни, запојем, прени тајном. Тешко ми срце, превире тишина у вино, до дна искапи. Јер није ово сетва, кукољ ни клас. Пјани ћув само прôђе и зашумело. Ослушни, дозивам, спи рођени пој.
Прснув занемела смрћу дâ гласа струна. 2 И меда или жучи чаша ли ово пуна, бол ме — до дна искапим, мрем неизречјем у реч. 3 Не мене, не мене, брата то у незнању мог муклије тим потаја ова мучи.
МИСАО 1 Тишином чудно све ми засветли — крилата походи ме она. Нерођених зора запоју ми петли; са дна искон-мора потонула, чујем, брује звона. 2 Радуј се, свему си спона, покоји у теби сви живе.
7 Тишином чудно све ми засветли — крилата походи ме она. Нерођених зора запоју ми петли; са дна искон-мора потонула, чујем, брује звона.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
У дућану топло. Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да
Ћипико, Иво - Пауци
Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца. Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао.
се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.
С њиме је пошао и стари Грле. Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
не знам како да заволим оне који ме презиру, како да се претварам пред тобом у недужно јагње, кад ме ти прозиреш до дна сржи?
Када се увече враћам кући с пленом, нехајно пребаченим преко рамена, осећам се испуњен од дна до врха гордошћу. Ја сам јак и моћан, шапућем себи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Да, и сад често у немој тишини, Кад месец светли у плавој даљини Царица вила са дна се извија, На таласима санано се нија. А ветрић пирка и жуборе вали, И тихо трепте колутови мали.
Преда мном пространство пукло... Сведоци векова славни. Са дна се подижу морског Олимпа висови тавни. Миртове шумице тамо свештене обале крију, И сањалачки шумно таласи подножја
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Њега је конструисао још Аристарх, а изгледао је као издубљена чинија чија је шупљина образовала тачну полукуглу. Са дна те чиније, па до центра полукугле, уздизао се вертикално увис мали штапић; на унутарњој површини чиније били су
домове, да не сачекају друго освојење Цариграда, али је Мелетиус ИВ одлучио да овде остане и испије горку чашу до дна.
Када стигосмо онамо, берачи су већ испунили двориште, а из подрума је изваљано буре вина да се испразни до дна. Гајдаш је засвирао, а коло поведено. Иза бербе разиђоше се, и гости и синови дома, на све четири стране.
Једна мисао кресну ми кроз главу. Скочих на ноге, отворих кофер и извукох са његова дна један жути портфеј. У њему су стојале моје већ штампане или тек започете радње о моме космичком проблему.
би се површина наше Земље брзо даље хладила, а праморе које ју је покрило, смрзло би се за неколико векова до свог дна.
Ова је имала облик бубња. Из њеног дна вирила је цев ракетле, одакле ће шикнути млаз који ће отискивати воз на његовом путу по васиони.
Они су пуни поуздања у успех своје мисије. Један једини поглед кроз лупу на минерал кратеровог дна и његовог обода може, тако мисле они, да дадне одговор на ону загонетку. А Месец их има још неколико, и не мање важних.
За кратко време покриће се млади Јупитрови континенти снегом и ледом, а његова мора смрзнуће се до свога дна. Живот се неће на овој планети никада развити; њено велико отстојање од Сунца осудило ју је на судбину мртворођенчета.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Ево, сине, мени је сад куцнуо најлепши час, и сат мени више не треба. — Ура, ура! Другови се куцају, испијају до дна, певају. — Госпа Лепосава, мајка Бранкова, пева с ђацима; господин Тома плаче.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Математика нам је свима изгледала некако као море без хоризонта и без дна, у које су нас бацили те се давимо или очајним и безумним напорима спасавамо; личила нам је на замршени лавиринт, у
Нарочито су исписани стиховима од врха до дна зидови у интимнијим одељењима ове зграде и ти су стихови често безобзирни.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Па бар да нису голи... Ужаси дана и смртне глади огледају се на свакој кости. Као да су живе лобање изишле из морског дна на светлост дана. — Ох-ла-ла... Qуелле тгагéдіе. Паувреѕ хоммеѕ, раувреѕ хоммеѕ!1 — Клима тужно главом вођа тендера.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
да лук затеже; Трулу му кожу спирају таласи пристижућ' из далека, Као мека длака ил' руно, алга по њему леже; Са дна језера ловцу дижу се испарења: Отрован њима ловац малаксава, усамљен, без лека; Кроз душу отичу ми песме у поља
Но у овој ноћи сви су чанкови без дна: где исцедити то врење! У јутро су опет чанкови празни; никакво оснажење. То притицала је брига из матере Кроз дубину
Ничега Празног, ко негда што је сна; Дечји лик што материне руке мију Но, ноћас тако бол смеши му се ево са дна. Хтео бих умити га свежом водом још једном, Ал залуд (не могу више помоћи ни покретом, ни сном).
Сањати, сањати, о, слушати да се из самог дна смрти пење Тај већ давно заостали пољубац за усне њине румене. Прећи и ова расветљења, прећи и ово горење...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Седефна ружа слушала ју је отворених уста. У њеној глави ројиле су се слике Горњега света. Шта је искрење морскога дна према његовом сјају? Шта цветови корала према цветовима јасмина?
Одласци? Путовања? Којешта! Баш је неозбиљна Седефна ружа у својој чежњи да се одвоји од дна и крене ка сунцу и облацима. Мора се знати своје место и не одлазити с њега!
Толико је о томе мислила да се једнога дана откинула од дна и с таласима кренула у висину. Шта је с њом даље било ни рак-самац не зна да каже, иако сваке вечери излази на обалу.
Зашто да чека? Докле? У нестрпљењу да што пре крене у чуда Горњег света, Седефној ружи постаде мрзак свет морског дна. Одвратним јој се учини чак и слатки шум мора. Шта су таласи према ветру? Шта шум мора према песми трава и птица?
Сада је и њу све више привлачила сеновитост морског дна. Чежња Седефне руже за Горњим светом изгледала јој је као сигуран знак некаквог малог лудила.
и заборави на приче о цвећу и облацима, кад сенка нечијег тамног тела суну кроз воду, нечија је рука зграби, отрже с дна и поносе у висине. Је ли прошао тренутак? Или је читаву вечност путовала?
Море је било далеко и тихо. Само су се у увалици становници морскога дна комешали питајући се где је Седефна ружа, док је у излогу најскупље продавнице града блистало зрно бисера.
Стаде. Стаде и жбун. Прижмирише се гневне очи и дечак виде: нису то трњинице, већ купине црне као да су стигле са дна пакла. »Дошла купина да се свети, значи?
Задрхта Цвет, од стрепње, али не рече ни речи. Немир путовања потресао је Капљицу од врха до дна и жудња за одласком ускоро постаде јача од привржености Цвету. Кроз саму срчику Цвета прође језа: сам!
— Ако се у њега добро загледаш и из дна душе нешто пожелиш, огледало ће се разбити, али жеља ће ти бити испуњена! — старица се осмехну, а Лепотица узе
Кроз густе подводне шуме, као бели јелен, пробијала се Сребренка, док нису стигли до дна обраслог коралима и морским криновима, посутог звездама и шкољкама свих могућих облика и боја.
А онда је свануо дан девети. — Ево га, светли! — викнуо је са дна јаме и повукао конопац да га извуку напоље. — Ој, исклизнуо је! — додао је разочарано.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Горе је високо, а доле — тврдо! КОШТАНА (хвата се за главу): Ох!... МИТКА (из дна груди): То је, Коштана! Писано! Суђенице ти досудиле. (Показује на кола, сватове.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја знам: ти само до дна пијеш чашу И крвљу појиш ову груду нашу, Хранећи срце витештвима старим. Ја знам: ти само напајаш се небом, И
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Но ти с̓ молим, драги господару, поклони ми двије војеводе: Бијелића и Златокосића, те их пусти са дна из тавнице“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
На једноме мјесту пред њима се у неравној стијени указа велика пукотина од врха до дна подземне просторије. При земљи она се ширила стварајући неку врсту укривена улаза у некакву одају, тунел или бог те
— Или ће ово село предати све сакривено оружје или ћемо ми с војском доћи да га од врха до дна испретурамо и претворимо у прах и пепео. X Усташка пуцњава узбунила је читаво село.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тога дна, каде издигну се те оду кућне страже; пресуше очи, нос и уста, одлети свест и свако овде осећање из тела, и засекну
Години пуност часова, проход и настануће, мену месечну и уштап, дна и ноћи равно служење, земљано клијање и растење, ветрова разилазење, ширине и дубине морске стојеће, и по њему ходећи
ДУБОКЕ ВОДЕ Ка неке што су дубоке воде те им се дна не види; а друге што опет тесно и помало извиру, а не зна се откуд им је глава; и неким чује се хука испод земље с
мору и фараон с потером сустижући их страга, — прекрсти са штапом отоку ону морску и таки разступи се море на двоје до дна: од воде отуд и отуд с леве и с десне руке окамени се вода и ка високи дуварови стајаше, а дно се пресуши.
Даде га до дна раскопати, пак сô по њему посеја кано да се већ к тому не спомене, ни се више сагради. (А где то да буде?
И заради оваквога посла то се је пронашло онда, каде су Римљани свим овим светом владали; то месеца септемврија првога дна почетак новом лету узаконише и његов број у петнајст година доконање положише. На троје учинише ово число.
Преко света свакад душе ветар тако да доста пут и стрехе с кућа разноси и воде клати сас дна, ал’ кад с главе стане откуд му је започетак, онда тим часом свуд се потиша. Еда ли и мешини надухатој што чини квар?
Ако ли је подуга ноћ, пак једва чека да би брзо свануло и нагледа се дна, те што за видела упослује. Зато Бог видећи му нашу нелагодност двоструко нам доби даде: лето за старање своје хране
И полегаше сви док оздраве. Кад се напољу дочу да они сви болестни леже, трећега дна двојица — Симеон и Левија (једноматеричићи с Дином) — Јаковљеви синови, латише мачеве онако назубни ка лавови,
Ако пак да не бијаше нафришко к Христу згледнуо и намолио га помоћи, то би и до дна мора допро. Ама кад се у злу виде (узе га талас преметати) стаде онда препредати на танко и ситно мрвити, забуни се и
ако би и који понајвештији згодио се бити думенџија у корабу на ширини морској, на велику ветру и таласу силовиту до дна близу гњурајући се с преметањем, а друштво је у корабу њеједносложно и врло преплашено.
духну јаки ветар, удари холуј силовит с божијим трепнућем, диже се море с таласом и једнако с брдима високим и до дна се раздељива. А што су чунице? Мало им таласа и вала — све широм се потопише и с војиштани одоше у џомбос на дно мора.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као без дна погледом... Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџијска ћерка.