Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Е, друже, треба и за њега да остане, видиш како се ужирио — добацује задњи. — А што си укрутио руке, пружи ближе да не просипам. — Е, баш и то ти тешко!
— А бре, што их потепасте? — добацује један. — Могасмо да их бацимо на комшију. — Их, ала би се потуцале наше и нине вашке!
— Ово неко као да ранжира кадрил — вели поручник Лука. — Биће теби кадрил, ако се на путу почукамо — добацује у шали потпоручник Војин. — Вала, какав си баксуз, може и то да нам се деси. — Ја баксуз!...
— Е, шта ћеш — вели јетко потпоручник Војин — дао ти Бог да си у позадини, па боље видиш. — Тако, тако ти њему! — добацује капетан Веља, командир Војинов. — Онда се окрете Луки. — А, дед му сада одговори.
— Јест, бато, али да те лупим петодинарком, ти би се претурио. А-ха!... Кипислцауф! — добацује Лука, употребљавајући ову узречицу као сигурну потврду.
— одобрава Војин. — Хвала богу, да се и вас двојица у нечему сложите! — добацује капетан Веља. — Ех, зорт их је сложио. Знају они да ће сутра мечка и пред њиховом кућом да заигра!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Енглеске новине кукају што наш барут добацује даље но њихов“. „Таквом хемичару, као што је господин Лавоазије, није било тешко да и на том пољу добаци даље но
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Само студент седи непомично, гледа ме подсмевачки и добацује ми сваки час, климајући обешењачки главом: „Сервус, бато, готов си.“ Крајња неучтивост, јер се нисмо лично упознали.
се да га последњи пут видимо како се усиљава да се не сруши и слушамо како му четни наредник гласом, који дрхти, добацује: до виђења господине, потпоручниче.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Уверавам те, добићеш температуру као да си седео на роштиљу. — Не пали то свакоме — добацује потпоручник Пера „Ђеврек“. — Ја те послушах једнога дана, па је из мене сукљао „дампф“ као да сам фабрична сирена...
— Како?... Зар ниси видео господина капетана, пре неколико вечери? — вели Пера. — Наравно! — добацује озбиљно капетан „Фикус“. — „Сами себе и друг друга“...
— Браво, браво! — вичемо, па чак и они околни пљескају. — Ако за ово дозна управник болнице — добацује му „Кица“ — ништа ти неће помоћи оно твоје: „Шприцан сам шездесет и четири пута.“ Оде ти сутра у команду.
Неки магарац, везан за дрво, поче да њаче. Брана притрча и подметну му коску под њушку. — Ала га разумеш! — добацује „Фикус“. Љубисав „Хусар“ залетео се да прескочи магарца, али овај поче да се рита.
„Жнаш“ ти... да је бољи закон и-инерције мира, него онај... кретања. — Зна з-нање... кад треба да падне — добацује Милан „Кица“. — Где су? — викну неко. Окретосмо се у правцу вароши...
— вели буновно Пера „Ђеврек“ и протегли се. „Фикус“ прекрстио ноге на кревету, пали цигарету и весело добацује. — Браћо, даље од жице не можемо. — На своје смо паре увек — додаје Сима „Јаребица“.
— А ви онако... без позива? — смеје се ветеринар Света. — У боб смо гледали, докторе. Као у своју кућу! — добацује Коста. — Зна се... „Ова је кућа богата“. Здраво докторе! — поздравља се капетан Бора.
— Ах, добро ме подсетисте. Видим ја да ме мучи нека изнутрица. Изишли су обојица. — Пазите на степенице! — добацује Радослав, па се обрати ветеринару: — Ћути, богати, нека иду! За вино не говори. — Таман посла!
А кад га узмеш, да га затвориш. Ако ли га само још који пут другоме даш, разбићу ти нос. — Кипислцауф! — добацује злурадо Војин. Лука се прави да га не чује, али још оштрије наређује Исајлу.
— Мене гувернанте нису васпитавале као некоје. — Шта ћеш!... Има их које змије нису уједале, па и не знају — добацује јетко Војин, који је већ два пута био рањен. Уместо одговора Војину, Лука позва свога посилнога. — Скувај ми каву.
Најзад, добро... смрт... И овде се гине... — На мртву смрт! — добацује Лука. — Е, то си добро казао. Али тамо очекујеш смрт, осећаш је, и најстрашнији су они часови ужаса кад си свестан да
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
”, добацује он — није много умесно: човек XВИИИ века, правио је Кант покашто и стихове, а било би чудно да није. Рајковићева злурад
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Било је и због тих стихова сте и наредили да се окрече она одељења. — Дабоме. — добацује катихета — а не због Росе удовице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Е није него!... Досад си се верао по гудурама, а сада ти је мало Пирот. Кажи хвала и на томе — добацује капетан Вела. — Ама, људи — ускликну весело Средоје, као да је тек сада схватио — ама, је ли могуће да је мир
— вели огорчено потпу ковник Петар. — Ама то је благо речено... То је „шинтерај“, господине потпуковниче! — добацује потпоручник Живадин. За њих не би требало да важе ратни зако— ни.
Потпоручник Топлица заценуо се од смеха на Живадиново знање француског језика. — Ала се „риташ“ француски! — добацује му Топлица. — Еxцуѕез — поче Драгиша. — Цоммент воуѕ аппелез воуѕ?
— С’іл воуѕ плаіт? — клања се Живадин пред Хили. Драгиша ухвати другу руку Енглескиње. — Држ’ десно! — добацује Топлица. Али у игри Енглескиња иде на једну страну, а Живадин на другу.
— Мало нам је жеравице споља, него још и ви дођосте да потпаљујете ватру изнутра! — добацује Војин. Они који се враћају из Солуна говоре да пристижу топови и коњи за нашу артиљерију.
Ја је одмах загрлих. Она откопча једно дугме на својој хаљини... — Тај твој коњ, Драгиша, нешто много каска — добацује Лука. — Узбуђује се, кад слуша овакве приче. Коста настави: — Смрче ми се пред очима.
Пастила му се растворила у устима, он осећа горчину и сав се нарогушио. — Ки покисо пацов! — добацује му неко од војника. Потпуковник Петар посматра и приђе. — Немој га терати на силу — вели Луки.
А накуде кемо, не знајеме!... — одговарају плачним гласом. — А, ете, нећеш ваљда да ти још и „квартиљ“ нађем! — добацује један од пешака, који треба да их спроведу до првог села. Навикли су војници на такве збегове.
Ту су такозване Чегањске планине... — Јаој, запамтио сам их добро — добацује са суседног кревета потпоручник Влајко. — Хтедосмо ту да помремо од жеђи.
— А мени из четничког одреда ногу — добацује Светислав. — Требало је некоме онда да каже како је заузео Кајмакчалан. Укази...