Употреба речи добродушна у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Оба духовника бјеху под камилавкама. Архимандрит, наочит старац, добродушна лица, једини пушаше из дугачка чибука. Онај други, отац Јосиф, млад човјек, јак, кратке, црне брадице, лица необично

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И то је оно што се допадало у његовим путописима: лака филозофија живота, добродушна и ведра шала, љубав према људима, према слободи и правди.

Милићевић, Вук - Беспуће

Није било у томе дану ничега злог, ничега рђавог, није у њему било никакве срџбе ни злобе, али није то била она добродушна, бујна и густа киша која се слијевала с уживањем и кликом, у пуним звуцима, послије сушних, изгорјелих дана, у њедра

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Тек сад су ми се одсјекле ноге од онога страха од малоприје. — Дај руку, ја ћу те повести — протепа добродушна Луња. Мачак фркну као прави мачор: — Зар мене женско да води! Нећу, па макар ишао на глави.

Био је то здрав округао дјевојчурак, плаве косе и модрих очију, насмијана и добродушна. Читала је бабама из календара кад је који празник, бранила пролазнике од паса, помагала чобанима да савладају

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности