Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И док би човек оком тренуо, на брду горе остаде сам Живан. Оставише га његови. Он застаде мало, па довикну: — А нека те, куме, нека! Наћи ћу ја тебе и сутра! То рече па нестаде и њега. Зарожани брже опучише наниже у село.
— викну Пурко. — Врата су му отворена! — Шта велиш? — упита чича озго. — Дођите, браћо, слободно! — довикну му Пурко што игда може. Чича Средоје махну руком онамо за брдо.
Испаде пред кућу Бошко и одазва се: — Ко виче, море, ко? — Сиђиде амо доле, сиђи! — довикну му поп отежући. Бошко похита наниже, па кад угледа попа, притрча радосно вратницама и отвори их.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турци се беху сасвим повукли... Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: — Врати се у шарампов!...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Не толико да се здрави, колико да га виде, чују пролазници и ако је испред њега какав камен, јаруга, довикну му, опомену га, те да он то обиђе, не спотакне се, упадне. И тако, свако јутро изиђе више вароши до раскрснице.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Али, ви, тамо, на Двору, увек сте били велика дупета.“ Затим, нагнувши се над балустраду павиљона, старац се испрси и довикну Исаковичима, који су стајали око застава. „Данас ћу делити дупли профунт, и, за сваки швадрон, буре вина.
да мртве износе у отвореном сандуку, и, да мора, отсад, да их сахрањују у закованом сандуку, неко му нешто, из гомиле, довикну. Гроф се био збунио.
Кирасир је затим са профозом потписао неколико папира, а затим је пошао вратима. Павле му онда довикну да жели да се тужи због аришта и да тражи да га изведу пред Гарсулија, а ако то неће, онда пред Енгелсхофена.
збуњени Исакович, у колима, чу још само како им Трандафил жели да пријатно и мирно путују, или како им немецки довикну: „Еине ангенехме унд ереигнислосе Реисе!
„Мнила сам да смо истих година“, рече, тихо, скоро нечујно, Павлу. Божич је то, ипак, чуо, и довикну: „Оће шева да се похвали, да је тек прешла тридесету!
Исакович, који је био навикао на коња, и није волео да се пење, узбрдо, пође за њом, али јој довикну, и то, да треба да се врате. Чинило му се да је далеко, у пролеће, у неки лепи пролетни дан, отрчала. Била је лепа.
То му омогућује да, увече, у флауту, свира. Требала би му само млада жена. Божич му онда довикну, да је то бар лако. Ето му Францл, домаћинова собарица.
Смејали су му се обојица Божич му довикну: „Алал оном, кога је ова мала, ноћаске, у кревету имала!“ За тренут се чинило као да Исакович хоће да скочи из
Био се окренуо ка Павлу, али са троношца није силазио. Гледао је Павла, са наочарима на носу. Довикну му, да му каже, ко је и шта жели, у ово позно доба.
Павле је посматрао и младића, у црном оделу, неповерљиво. Копша му тад довикну, да је он Копша, а да је тај млади човек његов драгоман, пред којим нема тајне.
Агагијанијан тој жени довикну: Анастас Велики! Анастасиус дер Гросе! Врата се, после тога, отворише, као сама. Она су се отварала, са трећег спрата,
Узе оружје, па нагнуше бежати. А кад пси у Црној Бари залајаше и стража јој довикну: Ко је? – она, газећи воду са мојом мајком, каза: Робиња! Побегоше Турци ка Ужицу! Гут Јаwохл? А деда Теодор?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Цикнуше уплашено, кад видеше да се он забатрга, и тек им онда одлакну, кад им он тихо довикну да тамо ничег нема. Док је он грабио узбрдицом, оне су ишле за њим, на извесном одстојању, шапућући забринуто и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Наврати, болан, Савка, та нисмо се потукли око печених кромпира — довикну јој командир. Опљачкани коњокрадица обори главу, погледа у своје мамузе и замишљено рече: — Сваком је бог дао неку
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Трчи магаре, трчи он, док му дотужи те он стави и себи комад креча, па потеци уз магаре... Кад су били уз кућу, довикну он жени: — Придрж' жено то магаре, а мени ваља још летити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Можда је пожар — помислих и лагано се подигох, да не бих пробудио оне поред себе. — Чувај се паса, господине! — довикну чобанин, па се и он диже те изиђосмо заједно.
— Стараћемо се, дедо! — одговори Петар нишанџија. — Ни коске да им нисте оставили! — довикну стари и, већ немоћан, застаде наслоњен на штап. Скренусмо и ми у ону ораницу. Зачудо, топове нисмо равнали.
Официри поседали око стола за расклапање на коме је бео чаршав и ручају. Потпоручник Александар познаде неке, те им довикну с коња: — Ручајте брже, док није наишла пешадија! — онда се окрете мени: — Знаш...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Опет се неки засмејаше, а један довикну: — Бијеш ли ти ђаке? — Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.
Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну: — Станите, куд бежите!... Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате ?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Домаћини! Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласком. — Софке, удара неко! — довикну одоздо мати. Софка остави чишћење и поче силазити. — Па што ти, нано, не отвориш?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Није крочио сто пута а мећава завија. Како напријед она све то јача. Сердар довикну неколико пута, својима да хитају е ће их он стићи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Јесу ли мушки? — Оба мушка! Тола отрча низ пут. — Еј, ти, трапавко! Сутра пре зоре да си дошао! — мазним гласом довикну Симка уводећи волове у двориште.
Држећи печат у испруженој и подигнутој руци, Аћим га загледа. И остали га окитише очима. А онај исти довикну: — Аћиме, ако бога знаш, покажи нешто веће, мало крупније даје! — Па судница је већа. Ми не дамо у њу да уђу!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Никада ти ово нећу заборавити! Али момак је чврсто држао мрежу. — Не иде то тако! — довикну јој. — Целог се живота мучим да бих се обогатио, па ништа! Ставићу те у кавез и водити по свету.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад га Калимахос, враћајући се касно у ноћ из вароши, једном онде опази, довикну му: „Шта радиш овде, срећни човече?“ Аристархос му не одговори ни речи, али кад се песник изгуби у мраку, рече он
Све три дворске даме, које су пажљиво слушале овај разговор, почеше да се кикоћу. „Нисам нимало нестрпељив!“, довикну црнојка Архимеду. „Нисам нимало љубопитљив!“, додаде риђокоса.
“ Коперника спопаде бес, осети потребу да се са тим подругљивим разметљивцем обрачуна, па му довикну: „Мислиш ли, брајко, да сам пијан, па да смеш са мном да тераш шегу. Вараш се!
Бујна коса падала му је на груди и потиљак. И оба друга њена детета беху укусно и свечано одевена. Она им довикну: „Ходите брзо овамо у кујну да се огрејете!“ Деца дођоше и окунише се око огњишта.
„Па причајте нам о том Вашем храбром првом кораку!“, довикну ми ратнички госпођа Лавоазије“. Причам даље. „Сва је срећа да се проблем о којем сам говорио може рашчланити у два
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И св. Петар сиђе, па се још брже неголи први пут поврати и још са самих рајских врата довикну Господу: — Господе, опет Срби! А са својим добрим изразом Господ га упита благо: — Но? А сад шта хоће?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ни теби, попе, оно што ја теби рекох! — довикну му дијете, а поп се угризе за губицу. СЛИПАЦ И ХАЏИЈА Ухвате хајдуци некаква слијепца, те му све што је код себе и
Ћипико, Иво - Пауци
—Ала, дицо, лећ'! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит'?... — Но они попосташе још неко вријеме. Иво посматра Маријино лице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Марррш! Марррш!“ — размахујући бичевима. — Друм је заузет! Одсечени смо! Налево круг! — довикну нам потпуковник Благојевић и крвавих очију пролете покрај нас.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал̓ не слуша злосретна ђевојка. Викну једном, па га не довикну; другом викну, доке га довикну. Максим врана коња поврнуо, ослушкује шта ће бесједити, а ђевојка грдно проговори: „О
Ал̓ не слуша злосретна ђевојка. Викну једном, па га не довикну; другом викну, доке га довикну. Максим врана коња поврнуо, ослушкује шта ће бесједити, а ђевојка грдно проговори: „О Максиме, немала те мајка!