Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
љуто се препаде, Заборави ту десницу чилу, Бедевију обрте претилу, Плећи даде и побећи ћаше, Ал' Милета 'вако дозиваше: „Стан', Турчине, а тако ти Бога, Та један ће само на једнога!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Па Пријезда љубу дозиваше: „Иди, љубо, у пивнице доње, те донеси вина и ракије“. Узе Јела два кондира златна па отиде у пивнице доње.
су коња опковали, златни рати бију по копити, а на прси дивна силембета) и на руци сивога сокола, те Максима зета дозиваше: „На поклон ти коњиц и ђевојка, и на коњу и сребро и злато, и на поклон сива тица соко, кад си тако виђен међу браћом“.
калпак и челенку (у челенци алем, камен драги, који сјаји како јарко сунце, погледати не да у јунака), те Максима зета дозиваше: „На поклон ти калпак и челенка“. Милош дара дивно приваташе. А да видиш злосретне пунице!
камен драги: каде иде момак са ђевојком у ложницу, да не носи св̓јеће, нек свијетли алем, камен драги; те Максима зета дозиваше: „На поклон ти од злата кошуља“. Но се чуде кићени сватови, но се чуде дару латинскоме. Но да видиш дара изненада!
Неко чудо беше сагучио и турио под пазухо своје, а кад дође к браћи сватовима, по имену зета дозиваше, дозиваше, па га огрташе, огрну га коластом аздијом, саврх главе до зелене траве покри зета и коња дората (ја каква
Неко чудо беше сагучио и турио под пазухо своје, а кад дође к браћи сватовима, по имену зета дозиваше, дозиваше, па га огрташе, огрну га коластом аздијом, саврх главе до зелене траве покри зета и коња дората (ја каква је, — јада
Светога Ђурђа, с војском оде уз ту воду Дрину; каде дође Јадру, води ладној, у Добрићу селу освануо, Добрићане Србље дозиваше: „Од’те, море, коње приватајте! Праву рају нигда робит нећу, а с хајдуци како начинимо“.