Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сутрадан одем са Арсом на један доксат, одакле смо гледали врло много свакојаки’ официра у манастирској порти. И ја се зачудим — прича ми мој отац — кад ме
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ово се не зна ни ко пије ни ко плаћа. — Пијеш, ето ти! — рече му Видак испевши се горе на доксат и показавши руком на кафу пред Милуном.
Оно момче једва се докотрља до једног амбара, па спусти бубањ и прући се поред њега на траву. Среја се попе горе на доксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да спава.
Често се попне горе на доксат, види. Среја још спава; њега не дира, само се тек искашља и често погледи у гуњац Среји под главом, онде где је џеп.
— Пробај још, па ако се баш никако не може, онда ћемо гледати!... — рече Видак кад се испеше већ горе на доксат. Мало-помало утиша он Милуна, те пристаде да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири ока каза да га може
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То га освести... Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. — Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! И пресече оком... Страшан поглед сену испод седих веђа...
Велимо ли? — Велимо! — Онда, Иване, ево! И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом. Попа рече: — Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Дрвени доксат опкољавао је двориште, на спрату, пун цвећа у ћуповима, који су личили на плетене котарице. Насред дворишта био је
га онда одведе до једног ормана, и показа му вратанца, која су из те собе – која није имала прозора – водила на доксат, изнад оближњих кровова.
Кад изиђоше на мали доксат, у гвожђу, и лонцима цвећа, под њима је била, светлуцава, мрачна, цела Вијена, са својим крововима, улицама, црквама,
На доксат је излазио цео тек кад паде мрак, да се надише ваздуха. Прекодан је, тако, гледао, неку жену, или човека, у теме, како
Виде булке! А пошто је био оставио ноћу отворена вратанца, која су водила, иза ормана у соби, на доксат, био се освежио.
Из тог сна се пробудио, као окупан, чист, у души, и весео. Кад се Сунце рађало изишао је на доксат, кријући се, иза зида, а загледан изнад кровова у далека брда, иза којих је, негде, остао Цер, на ком је опадало жуто
А кад је неко некога тражио у Енгелбирти, вирио би кроз чипкане завесе на вратима, док га није нашао. Доксат је био сав у ладолежу, а са његових стубова висили су лонци са цвећем, са црвеним смрдљевком, у цвату.
Она, међутим, настави да се дере и вришти. Ко зна шта би било, да Сеп није дотрчао и зграбио Резу и понео је, низ доксат, као што се пијани избацују, или као што се џакови износе.
Његова соба била је над улазом трактира, над сводом, али је имала доксат, изнад авлије, око које је била башта. Башта је, после кише, са својим позним ружама, још мирисала.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Све те куће имају пред главним вратима сувоту или доксат, на коме се у јесен суше поцрвенели низови паприка, а гдешто су и зидови покривени њима, ређе и дуваном.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Риста бојаџија већ се побио и затворио у кућу. Сео на доксат, пуца из пушке, силом нагнао жену да му пева, а он иза свег гласа грди и псује господу „стопарце“.
Спроћу ове била је мала соба у којој су седели, спавали. Од те собе пружао се дрвен, сув доксат, кревет, по коме је свагда било гомилице купуса, црна лука.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А пред Тапуровом механом слеже се народ све више и више, придолази као поводањ после плахе кише. Столови, доксат, степенице, — све је то начичкано народом, који се утајао, па, не дишући, слуша учитељево читање.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео. Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
И У дну двоспратна кућа, с тремом и од пола с доксатом на стубовима, под широком стрејом. Лево, од трема на доксат воде дрвене степенице.
Лево и десно око куће лиснате воћке. Уза стубове, и уз доксат, чак до крова, пењу се лозе, чардаклије. Летње јутро. МАРИЈА (на доксату намешта по миндерлуку јастуке, иде
МАРИЈА (прстом на устима даје јој знак да не виче): Дошао! МАГДА (скинула нануле, у чарапама пење се на доксат тихо, љубећи се са снахом): Када? МАРИЈА Синоћ.
НАЦА (отрчи иза куће десно). СЛУГА (долази с лева и стаје под доксат): Да отворим капију? Коње и кола да изводим? МАРИЈА Не, не смеш, не смеш.
ВЛАДИКА (улази, благосиља Велу која га љуби у руку, погледа на доксат, полази степеницама). ВЕЛА (отрчи брзо горе Јовчи): Тато, ево владика иде! ЈОВЧА Ако је. Сигурно први пут долази.
Аферим, Јовче! па тиха, мека, чежњива свадбарска свирка. ЈОВЧА (излази из собе на доксат; љут што се његови не појављују; с почецима већ сумње и слутње неке тешке тајне јер види да Васкини прозори још нису
ЈОВЧА (освешћује се, диже се у вратима; пипа се по силаву, гледа је ли му револвер пун, браћа га, нагне се на доксат, бесно, пригушеним гласом): Коња! (Силази тешким корацима, предишући.
Ћипико, Иво - Пауци
познајем те. Уто гостионичарка донесе вечеру. Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде. Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.
Судац је ипак... — То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. — Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат. Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава.
— Сада! Камо?... Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чиновник диже се и пође на доксат. Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ноћу, кад мјесец топи се по грању, Она ми дође на доксат кô неки Шум тајни. Мирно, у чудном трептању, Уза ме сједне, и њен вео меки Шушти уз моје бокоре доксатне, Кô
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Волео је да га песмом и буде и успављују. Кад лети после ручка прилегне на доксат да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале: Славеј-пиле,
А кад би устао, потрчале би одмах на доксат да га послуже. једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга —