Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
76 Јарац и бик и лав Бик упази из далека лава страховита, уплаши се, побегне и сакрије се у туђу појату. Домаћи јарац узме га терати, претећи му с рогови.
половина народа по неколико месеци гладује и с којекаквим корењем живи: кад му оно мало жита доспе, навале не само домаћи него и са страна калуђери и фратри, и с гувна разграбе му храну. Кад се вуна стуже, ето ти калуђера!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. За вечером се водио обичан, домаћи разговор. Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. — Богами, децо, пожурите.
Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... Али Станко стеже срце. Угуши те мисли и труђаше се да сасвим
Места склонитија нису ни ишла у збегове. Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Све, све се променило; само домаћи пет’о посред њих остао још онај лепи, стари, летошњи петао. Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би,
И све ће се то повешати у оџаку и по осталој кујни тако високо да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!
Њему се обраћа после насамо, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају. — Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала — вели му
И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по. Где ради, ту и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, — морају да је задрже на ручак. А она се баш много и не цифра.
Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот. Зато је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка
Црњански, Милош - Сеобе 2
Момчад је имала да буде упућена у руске хорове, да пева. Домаћи пук, у Кијеву, био је, тада, гренадирски, број 5. Био је основан године 1700, и један од најстаријих пукова стајаће
су били навикли, по сирмијском, хусарском, обичају, да пусте да им се сабље по калдрми вуку, па их је тај звек, домаћи, развеселио. Витковичи су имали лепу команду.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Показују више осећајности, која је раније била махом ограничена на домаћи живот. Такође се код њих запажа нека нарочита срдачност, топла и дирљива, која изгледа увек као збуњена и неука.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Кум надевањем имена даје легитимитет новорођенчету и свечано га уводи у домаћи култ, у породичну и племенску заједницу.
прописан и свечан начин, поред огњишта или на прагу, такође је сакрално значајан обред прелаза којим се дете уводи у домаћи култ.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ми теби хљеба и вина, а ти нама добра и мира! — Дај, боже! Амин, боже! — повикаше домаћи, крстећи се. Кнез прели унакрст бадњак, па сркну и даде чашу госту.
И да си ми здрав са цијелом породицом, са цијелијем својим јуначким браством! Домаћи бјеху се примакли и збили иза домаћина. Милица држаше братанића. Кнез, раздраган, обазрије се и гракну: — А-ну! А-ну!
Амин. Сви домаћи шапћући понављаху његове ријечи, а сви гласно рекоше „амин“, па посједаше на под, мушки обашка, женске с дјететом
Он је од дјетињства био несташан, непокоран крутој стези, коју је држао домаћи поп, надувен, немио човјек који вршаше службу духовника у њиховој домаћој црквици, а њему, старијем брату и млађој
вршаше службу духовника у њиховој домаћој црквици, а њему, старијем брату и млађој сестри бјеше учитељ, готово у свему домаћи старешина.
То га је, доиста, и увело у браство. Не чујући никаква шума, помисли да су домаћи у цркви. Тада му изиде пред очи поп Марко.
Збиља, ти си ускок по други пут!? Домаћи дочекаше Јанка с узвицима, и сви се мирбожаше с њим. Кнез му даде нафору, па је подијели и осталијема.
Јанко отиде к Мргуду. И дворишта и кућа бјеху мањи од кнежеве, иначе бјеше велика сличност у свему. Сви домаћи сјеђаху око огњишта кад он уђе.
нашао би отворена врата простране, поплочане и сведене мађупнице, на сред које гораше велика ватра, око које сјеђаху домаћи. Сјеђаху: владика Петар, ђакон Иво, архимандрит Јанићије и калуђер Јосиф.
То је друга здравица. Тек трећа почиње вином. Њу пије домаћи стари сват у здравље сватова. Четврту пије њеки од главнијех сватова, и онда износи домаћин мараме и дијели их.
По стијенама кретаху се сјенке, у углу, на пријебоју повјешане хаљине као да се љуљаху. Домаћи мачак Шарко сједио је чело ногу Јанкових на кревету и „прео“.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је несталан, без сигурних средстава за живот, и цео век проводи у лутању од места до места. Бивао је и домаћи учитељ, налазио је уточиште и у фрушкогорским манастирима, одлазио је у Млетке, где је штампао своја дела и где је,
Преко Цариграда оде у Јаш, у Молдавију, као домаћи учитељ једног молдавског бојара. Са заштеђеним новцем, 1782. године, оде на студије у Немачку.
Он је цео свој живот провео као васпитач: као народни учитељ у Далмацији, као домаћи учитељ и васпитач у Молдавији, Угарској, Бечу, Лајпцигу и Трсту, као просветни организатор и »попечитељ
После кнежеве смрти био је при српској шампарији И бавио се народним пословима. Као домаћи учитељи руског протојереја у Бечу, оде 1796. у Русију. 180З.
у Србију, где у оскудици умире 8. новембра 1847. Јоаким Вујић је по својим идејама човек из XВИИИ века. Наставник и домаћи учитељ, »дјетоваспитатељ«, он ће увек писати »в ползу јуности«, да је поучи и просвети.
Школовао се у Новом Саду, Темишвару, Сегедину и Кежмарку. Био је прво домаћи учитељ, потом професор у српској гимназији у Новом Саду. 1824.
грађу за опис народног живота с намером, како је сам говорио, да изнесе српске »обичаје, сујеверје, митологију и домаћи живот«. Он бележи не само народне обредне песме но хоће да опише целокупан народни живот у свим његовим појавама.
У њој су се јавили и развили домаћи таленти: Јован Дучић, Алекса Шантић, Светозар Ћоровић. Под уредништвом Николе Кашиковића и др Владимира Ћоровића, са
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Наравно, у те флашијановиће — неме доказе срећнијих времена, сипа се домаћи коњак и домаћи виски с благим окусом фалсификата, али вештице ништа не примећују, јер су чисте аматерке у погледу пића.
Наравно, у те флашијановиће — неме доказе срећнијих времена, сипа се домаћи коњак и домаћи виски с благим окусом фалсификата, али вештице ништа не примећују, јер су чисте аматерке у погледу пића.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У дворишту ломача се пали, букте свеске попут сува грања, бурно пламте домаћи задаци, огледала нашега незнања. Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Љутили су се само неожењени што им је, доласком жена и кћери старијих официра, поремећен њихов домаћи живот. Морали су зато да упућују фуражна кола чак на суседну станицу, да приме „живу фураж“ — како се већ одомаћио
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и правилном току живота: кад ја имам све што ми је потребно за живот (јело, пиће и одело) и кад ми нико не ремети домаћи мир, онда је то права срећа. — Ах — прекидох је — ми смо то називали свињским животом.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Само, црним друштвом, као танак влâт На ветру, задрхти слутња што се крије, Монотоно, кобно, к’о домаћи сат У зиду, док једна опомена бије. Слућеног гласника савести још нема.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Из свакога би дјеца понијела веселости и знања, што им је обично надокнађало домаћи мамурлук и глупост. Павле је умио да их забавља и поучава у исто вријеме. Он је размјерио то према њихову добу и ћуди.
и које доликоваше, можда, времену у које се заметнуше, али никако новијим временима; смијешан им бјеше поп-учитељ, домаћи „свјетилник“, који је жље расвијетљивао густи мрак под очевим кровом; смијешно им је било скучено знање и олако
И у много другијех прилика, дјеца не могоше преподабљати се увијек, ни мучити. Срећом, домаћи им бјеху кратковиди. Тако проведоше зиму, а кад прољеће грану, кад се први пут након толико, опет састаше са стриком,
Успио бјеше средње, али би одликован у „фехтовању“. О школским празницима, дома затече све по староме начину, али му домаћи имаху нешто обзира према царскоме мундиру.
па се у тили час зацрвење пред тим испитујућим погледом, те као да га забашури, наже се и стаде да га цјелива. Домаћи мачак Шарко, који дотле лежаше под креветом, зачуђен, ваљда, што наста та необична тишина, измиље, погледа по чељади,
У селу огласише се први кокоти. Домаћи пјевци разјеђени, ваљда, што се опознише, те што ће их сјутрадан дружина моћи прекорити, одазиваху се учестано
То је потврдио својом поштеном ријечи, а мој господин, ништа му више на то одговорио није!“ Домаћи се згледаше и „поразговорише очима“, па сердар гракну: „Ај’ да се лијеже, по ноћи је превалило, ја мним ...
“ рече Јока. „Ама јесам. Чудна ствар. Понекада ноге те саме носе ђе ћеш насјести!“ „А што би?“ рекоше му домаћи у глас. „На помол Коложуна, видим човјека ђе сједи под дрвом.
„Нико други, до Спасоје Цуца!“ „Ха!“ гракнуше у глас домаћи, и наперише уши. „И ја, богме, рекох: ’ха’, кад га виђех, а и он тако исто. — Што ћу!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Мој добри тетак то осетивши, узјаше на коња, пак ето ти га око поноћи у манастир; два игумна, домаћи и странски — јоште при чашами.
на најлепшем месту предградија при мору преизрјадно устројени [х]оспитал с широким садом за 50 болни[х], страни[х] или домаћи[х], подаље од града велика зданија за лазарет и око по миља даље други [х]оспитал, зовоми Светога Лазара, за прокажене.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— рече Дувало ђацима. — Ово није могло бити без домаће издаје! Ово се види да је домаћи прст! — поче гвардијан хучући. — И ја сам то одма помислија! И ја сам одма посумњâ, а знате на кога? — На кога?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
То? Боле би било да смо рибе! До њих не допиру ни мачке ни домаћи задаци! — не верујући самоме себи Плачко опази како се ваздух око њега згушњава и претвара у воду.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Као они мали домаћи мишеви што вас, кад вам се највише спава, неумољиво узнемиравају ситно грицкај ући хартије иза полице са књигама где
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А кад се даћа сврши и страни разиђу, и кад домаћи остану сами међу собом, неко ће се, најприје овлашно и наоко равнодушно, дотаћи питања оставштине.
Посебно меден угођај гласа имао је за кућну послугу; по кући се кретао слободно, као домаћи, и одлазио дискретно у кухињу на изванредне оброке.
Ћипико, Иво - Приповетке
Неко је дете задоцнило; са скленицом у руци поскакује и жури се кући; сигурно га домаћи ишчекују, па заборавио на своје. И дућани се затворише. Напокон и из читаонице изиђе их неколико.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Но ипак, дубина промене, готово преокрета, када се туђи стих узима да би се на домаћи сасвим заборавило, говори о извесном дисконтинуитету у нашој поезији, свеједно што је иначе књижевна еволуција дељива,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И пошто се опис редовно даје са места које тренутно заузима јунакиња, а њој се кретање очигледно ограничава на кућни, домаћи простор (не напушта га), кад год треба приказати шта се на улици дешава, она се пење горе да би са прозора могла
Као што се лако дȃ видети, чудесно је Станковић искористио кућни (домаћи) простор да с њиме саобрази или чак да помоћу њега организује јунакињино опажање.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У тој поезији тако се споро и бојажљиво помаља и оцртава домаћи пејзаж: једва да га, живот, и има. Треба само упоредити песму Никанора Грујића Постанак Стражилова из год. 1842.
песма била је популарна и у Србији средином XИX века: њу пева једна личност у непотписаном кратком драмском тексту Домаћи театр (који је вероватно писао сам Љуб. П. Ненадовић) у Шумадинци ИВ, 25. фебруара 1855, бр. 17, стр. 66а.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Утоку целе своје књижевне каријере он је прикупљао грађу с намером а опише "обичаје, сујеверје, митологију и домаћи живот српског народа".
размера Његош је приказао читаву црногорску историју, опевао славне догађаје из прошлости, насликао свакодневни домаћи живот, приказао суседне народе Турке и Млечане, тако да у њему имамо три света, три цивилизације, европски запад,
Поред ових интернационалних, појавили су се и домаћи покрети као што су зенитизам и хипнизам. Оснивач првог Љубомир Мицић (1895-1971), мање значајан као песник, покренуо
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
жртву (домаћем) извору или бунару [свакако: душама предака које се ту замишљају], који је код Срба важан центар за домаћи култ, имамо приликом свадбе.
је углавном дошао на место пшенице, или се јавља с њом заједно. У западној Славонији, кад се о Божићу врате домаћи из цркве, посипају их п. или пшеницом (Беговић, 86). Деци која су умрла не окусивши још хлеба, кува се за душу п.
Ћипико, Иво - Пауци
и господар; и помало увуче се у друштва и породице, а откад по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и нашавши у њему имена дароватеља што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој
Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита. * Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор
Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит' да су је домаћи од невоље на то нагнали.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
кућом, оца поздравља с „љубим руке” и додаје му столицу и воду и лек, улази да види матер, и онда одлази на остали домаћи посао као да никад друкчије није ни било.
Оно трзање уста се поправља и губи; добро је казао онај мој доктор, ваља му памет. Али ето, школу, није волела, а и домаћи посао не ради с радошћу. Нешто је распиње. Не воли сад ни друштво. — Шта радиш Јулице? Је ли ко долазио?
„велику собу”, пределио је од куће ходником и прикућком у коме је стојало све што је потребно да се прослави понеки домаћи празник религиозног карактера. Преноћити је могао у „великој соби” само мртвац.
Ната је сасвим слабо видела, и само домаћи посао могла вршити. Мирка су мучили болови од подагре. Кад нешто закрпи и заради, и кад одмину болови, то је за њих
Био је то углавном средњи свет, цивилизован скоројевић: ни феудали у држави, ни домаћи набоби, него луталице-богаташи који стално за нешто стрепе. Жене њихове на улицама увек журе.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Уједанпут, и сасвим изненада, појави се с бока нашем развијеном фронту домаћи пас, који је дотле спавао негде у кујни.
бих њега у апсу, у школски подрум, па да се потпуно увери о помрачењу сунца, јер такве су песме кадре да баце угарак у домаћи живот И онда није никакво чудо што код нас има толико бракоразводних парница.
“ — узвикивали су они. Почеше понова да ме куцају, пипају, ослушкују и онда се поделише у два табора; мој домаћи лекар био је мишљења да ја морам у року од двадесет и четири сата умрети, док је други, његов колега и иначе мој добар
Најзад почеше да сецују на мене: мој домаћи лекар положи нову новцату хиљадарку, тврдећи да ћу ја умрети за двадесет и четири сата; онај други положио је на то
Опкладили су се, пружили једно другом руке и замолили ме да ја пресечем. Сутрадан изјутра дође ми домаћи лекар сам и већ из првих речи које је изменио са мном увиде да сам ја присталица онога другога.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
сазнати, ни то какве су изгледале епске песме које су се певале у доба пропадања старе државе, у XИВ и XВ веку, док су домаћи феудалци још били у животу, и да ли су те песме и у којој мери носиле печат њиховог утицаја.
, и упоредо са испољавањем нивелизаторске улоге турског феудализма, са његовом тежњом да претвори у рају и домаћи привилеговани слој.
Тај домаћи слој (кнезови, слободни сењаци, Власи-сточари, који су били и турски војници) у очима раје морао је представљати мрског
отпочели стални покрети против турске власти и кад су се против турског феудализма због његове тежње да привилеговани домаћи слој претвори у рају почели борити и сами кнезови, већ створени лик издајника служио је као моћно оружје у борби
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Посахнуше заперци, — добра лоза не увену! ПОХВАЛА ЖЕНИ Кано воћка доброродна и домаћи сâд господски; корен је она девојачки и стабло, деца су гране; радилство живо, живу и беседљиву роду гранасту; светско
То мнедијаху: свакад је њихов град, кад им је воља узети га. Него ка своје домаћи господари, делаху села, куће; милкове себи за седиште припраљаху.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!
Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!). Спазиле су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринути — и тада им је све јасно, јасно као дан било... А тако је некако баш и било.