Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се: — Ето, донесох! Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!
Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш! Или, ако би која дошла да штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
дођох на пландиште, Ал’ га козе закопале Баш ногама у пландишту; И ја узех драго моје, Запрегох га у прегачу, Па донесох б’јелу двору. Ја га метнух на огњиште, Скочи жишка, ожеже га, Јао мене!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно. Не може човек да их се отресе. Једва донесох. Ево... И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ја донесох бојно седло, Да убије вранца коња. Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не
Ја донесох малог миша, Да преструже бојно седло. Не хте миш седло стругат’, Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити,
Ја донесох малу мацу, Да изеде малог миша. Не хте маца миша јести, Не хте миш седло стругат’, Не хте седло вранца бити, Не хт
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Хемфре је сав блистао од радости и задовољства. Мој презимењак ме својски дочекао; ја му донесох из нашег краја поздраве и поруке његових рођака и морадох му обећати да ћу га скоро опет посетити“.
„Ето видите, господине царски саветниче, кад дођох овамо, не донесох никаквих знања са собом, већ само пожртвовану љубав за науку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Што улових, то ми остаде, а што добих у шуми, то донесох и вама да видите. — Право је казала млада, — говорили су сви сватови, и свуда причали о њеној памети.
Ћипико, Иво - Пауци
—Не смијем узети га без Раде... Ђердан звекће... Раде се диже и пође женама. —Што дође, Машо? — упита. —Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам да је њезши... —У залоги је... —Знам.
Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца. — Донесох све што имам, — вели док господар сједа за сто.