Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Ал’ зашто идеш свакад у по ноћи? Зар није боље да дочекаш дан?“ Он ме погледа збуњено; а после се, ваљда, досетио, па ми скоро измењеним гласом стаде набрајати узроке зашто тако чини: „Видиш, Грлице“, вели, „има у нашој Кикинди
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У озбиљним формама као да се боја гласа тих песника губила, мелодија кидала и поништавала. Тек кад би се песник досетио да би се игра могла играти и без тих, исцрпљујућих обавеза, без предумишљаја, у опуштеном тону, тек тада је освајао
И у Шумадији се неко досетио да зечју љупкост искористи у комерцијалне сврхе; и поред привлачног назива, ја на тај лист нисам обраћао пажњу.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
загрејан за словенске језике и фолклор, чим је прочитао прве праве српске народне песме у Вуковом издању, одмах се досетио да у таквом народу мора бити и вредних приповедака.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. — Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље. Наравно да он није смео, кад тамо оде,
Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата. И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
дођем до врата и тако сам га гурнула да је лупио главом о кош, и ја сам се ухватила за кош, и тек тада се, глуваћ, досетио: под мене је подметнуо губерицу и празне вреће. Лука сасу у кош врећу жита и узе катран да подмазује точак.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Када би га, при повратку с посла, приметио да тамо седи, Младен би се одмах досетио шта је посреди, али тамо није улазио, госта није поздрављао, него се одмах пео на чардак (горњи спрат).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Утом с’ Турчин пушке досетио, преко себе пушку опалио, ал’ бог даде, не погоди Иве, већ дората међу очи чарне; паде дорат у зелену траву, а Иван се