Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ништа! — муца она. — Како ништа? Не бој се. Ништа нема. — Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу, досећајући се за њене ноћне снове и привиђења.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА Не! МИРОН Па? ТАШАНА (решено): Страх, дедо! МИРОН (уплашено): Од кога? (Досећајући се): Ама да те ко не плаши?
РЕШИД БЕГ Доћи ће моји момци и даћеш им двадесет-тридесет ока. КАФЕЏИЈА Хоћу, хоћу. САРОШ (Нази узбуђено и досећајући се): Шта је? Шта је? Да ниси нешто? Цигани свирају: »Мекам«. СВИ БЕГОВИ скупљају се око њих.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА То! Зар да ми на овај благи дан, када се и гора и вода весели, моја кућа плаче! АРСА (досећајући се): А, за то, немој за то толико! Зашто? ТОМА Зато, што ме расплакао мој син — несин!