Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, Масровиотика Хуфеландова и Собрание вещей од Доситеја, а Совѣте здраваго разума од истога држао је Аверкије у руци.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
(Сима Милутиновић наводи још причање Доситеја Обрадовића како су, поред Качићеве песмарице, и Рељковићев Сатир и Дошенова Аждая седмоглава побудили га »свој исти
књига, црквене и световне садржине, међу осталим и поједина дела Захарије Орфелина, Јована Рајића, Павла Ђулинца, Доситеја Обрадовића и Павла Соларића.
штампале су се српске књиге, међу осталима и најважнија дела Доситеја Обрадовића Животъ и приключенія (1783) и Басне (1788).
Орфелин је човек нових идеја, он је обожавалац Петра Великог, и, пре Доситеја Обрадовића, истиче се као противник калуђера и злоупотреба у цркви.
То је први проповедник рационализма код Срба. У погледу идеја он је претеча Доситеја Обрадовића; у погледу народнога језика он је претеча Вука Караџића.
ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ Све до Доситеја Обрадовића српска књижевност нема књжевног, правога писца. Он је главна. и средишна личност српске књижевности свога
17. фебруара 1758. буде закалуђерен, и добије име Доситеја, једног од својих светих узора, старог хришћанског свеца који је као младић из богате куће оставио свет и побегао у
Умро је, после кратке болести, крајем марта 1811. године, у Београду.32 БИБЛИОГРАФИЈА. — Главни књижевни рад Доситеја Обрадовића пада у доба од 1783. до 1790, дакле за доба владе цара Јосифа ИИ.
После смрти Доситеја Обрадовића штампани су још ови његови списи: Мезимацъ, други део Собранïя, у Будиму 1818; ХриСЛИКА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА
смрти Доситеја Обрадовића штампани су још ови његови списи: Мезимацъ, други део Собранïя, у Будиму 1818; ХриСЛИКА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА У Мезимцу (РАД СРПСКОГ СЛИКАРА АРСЕ ТЕОДОРОВИЋА) стоиΘïя сиръчь благи обычай и Вънаць отъ алфавита, у
старинске нежности и осетљивости, а с друге стране ведар и крепак дух, јака вера у »богодану свободу ума«, чине Доситеја Обрадовића једном од најсрећнијих и најуједначенијих природа.
Бављење у Бечу и у Немачкој било је од одсудног значаја у духовној формацији Доситеја Обрадовића. У Бечу је провео више од двадесет година, готово трећину свога живота, и то у доба јозефинизма, духовног
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Један је био Королија, топао, који је као Јадран шумео, а други, Митриновић, који је у стиху мислио. На прослави Доситеја, у Чакову, први и последњи пут, срео сам и Скерлића, кога је свет тада јако поштовао, Био сам са њим у истом возу, у
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мирно леже кости старог Доситеја. ГРОБНИЦА ФАРАОНА Кад непокретног и вечног сна крила Приме наша тела хладна, трошна, бôна, Испишите да је судбина
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Обрадовић ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА Садржај ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ДИМИТРИЈА ОБРАДОВИЧА НАРЕЧНОГ У КАЛУЂЕРСТВУ ДОСИТЕЈА ЊИМ ИСТИМ СПИСАТ И ИЗДАТ 2 ПРЕДИСЛОВИЈЕ 3 ОБЗНАЊЕНИЈЕ 9 ПОЧЕТАК ГРЕЧЕСКЕ КЊИГЕ 16 КАКО САМ ПОСТАО КАПАМАЏИЈА И
ТРАЖИО, ТО САМ И НАШАО 36 ЗАКЉУЧЕНИЈЕ ПРВЕ ЧАСТИ 47 ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ДИМИТРИЈА ОБРАДОВИЧА НАРЕЧНОГ У КАЛУЂЕРСТВУ ДОСИТЕЈА ЊИМ ИСТИМ СПИСАТ И ИЗДАТ ИИ 53 ПРЕДУВЕДОМЛЕНИЈЕ 54 И ПРЕЧЕСТЊЕЈШИ ГОСПОДИНЕ! ЉУБИМЕЈШИ И ДРАЖАЈШИ МОЈ!
РЕЧИ 119 ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ДИМИТРИЈА ОБРАДОВИЧА НАРЕЧНОГ У КАЛУЂЕРСТВУ ДОСИТЕЈА ЊИМ ИСТИМ СПИСАТ И ИЗДАТ ПРЕДИСЛОВИЈЕ Слатка је ствар, и пуна безлобне забаве и утешенија, спомињати се своји[х]
” Конац прве части | ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ДИМИТРИЈА ОБРАДОВИЧА НАРЕЧНОГ У КАЛУЂЕРСТВУ ДОСИТЕЈА ЊИМ ИСТИМ СПИСАТ И ИЗДАТ ИИ ПРЕДУВЕДОМЛЕНИЈЕ Бас[а]на да сам хотео више преводити, нашао би[х] три и четири крат
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ту, на раскрсници светлости, Господар Јеврем дуго чека Вука, а нарочито Доситеја: узалуд, јер никада не дођу, ни један ни други.
А њега, Доситеја, као да је привлачило да склад види и тамо где је изгледало да несклад узимаха маха. У олујним небесима и бесном мору,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ВИТКОВИЋ 148 ЉУБОВИ 149 СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА 151 МОТО 152 НЕПОЗНАТОЈ 153 РАЗВРАТ 154 ЛУКИЈАН МУШИЦКИ 156 СЕНИ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА 157 СОЧИЊЕНИЈА ДЕРЖАВИНА У ШИШАТОВЦУ 160 ВУКУ СТЕФАНОВИЋУ, СЕРБЉИНУ ОД СЕРБЉИНА 163 К САМОМ СЕБИ 169 НА
Што је занимљиво, Србија је за Орфелина и Доситеја очевидно судбоноснији доживљај и егзалтација него за Суботића и Боројевића, иако је Доситеј, у своме бечкоме респекту
1817. Сима Милутиновић Сарајлија ЛУКИЈАН МУШИЦКИ СЕНИ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА Сеине Ноцхацхтунг солл једес Волк ден Мäннерн wихен дурцх діе еѕ ерлеуцхтет унд гебеѕѕерт wард; іхре Білдер
То Велизара, Трајана, Вељка, Доситеја диже; Кратак је живот к’о сан, дела су вечита тек. 1843. Јован Ст. Поповић НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ
(Тих. Остојић, Српска књижевност од Велике сеобе до Доситеја Обрадовића, Срем. Карловци 1905, 80). Тако је ова песма Козачинскога заправо химна Вићентију Јовановићу: у
То је лепо показао Павле Поповић, О „Собранију” Доситеја Обрадовића, Глас 176, 1938, 63—4: „Мармонтелова приповетка... нема (песама); она је сва у прози.
Поднаслов Боројевићеве песме и гласи: Глосе на песму Доситеја Обрадовића: Све што мене окружава, све то са мном тужи, а Боројевић је певао: Шта ли ћемо без новаца код трулог
— Драго Теодоровић (заправо Јован) и његова жена Софија су познати пријатељи и мецене Доситеја Обрадовића, Павла Соларића, Атанасија Стојковића и других савремених српских писаца.
108, стр. 40, забележен је и други наслов песми: Соблазн (може бити да јој он боље одговара). СЕНИ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА (стр. 124).
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Литература се везивала за традицију 18. в., за Доситеја, Видаковића, Мушицког. Доситеј је деловао као учитељ разума, "српски Сократ", Европејац.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића, нареченога у калуђерству Доситеја: њим истим списат и издат (прва част) 1784. Рођен Лука Миловановић Георгијевић 1787.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
без наравоученија прича не може проћи, и да нам је то леп аманет од нашег Димитрија Обрадовића у калуђерству нареченог Доситеја.