Црњански, Милош - Сеобе 2
Колико је дрвећа, тундри, трава, проклијало, и у Росији, па и на Кавказу, па и на Уралу, све до Камчатке Доситејеве! После дуге зиме.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Фенелонов (Фéнелон, 1651—1715) Телемах у Француза, Доситејеве (Доситеј Обрадовић, 1742—1811) адаптације Езопових бајки код нас, Пушкинове (А. С.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
да ли је тај конак био, како се данас мисли, у једној од најстаријих улица на падини, Господар-Јевремовој, близу Доситејеве Велике школе, или ипак ближе турском гробљу, према заравни на којој је сада Студентски трг.
Испод садашње Јевремове улице, испод раскрснице светлости код Доситејеве Велике школе, није ни било улица, само куће, углавном турске а безаз– лене у зеленилу.
Не, неће да уђе. Господар Јован убрзава корак дуж тихих, сивих зграда (његова улица је ту, између Доситејеве и Змај-Јовине, ћудљива и невесела) до куће у којој је становао Јован Скерлић.
у себи, Сима је гледао зеленило башта на падини, пре ма Дунаву: извирују чардаци турских кућа и, ту близу, кров Доситејеве Велике школе, издигнут над раскрсницом светлости, и дишу, над падином, већ недохватне, магле Дунава.
Све је отишло до ђавола: пред улазак Турака у Бе оград, поред Доситејеве Велике школе и зграде Правитељствујушчег совјета хода, кроз пусте сокаке, под јесењим прозрачним небом пуним
се може представити његов боравак у Београду, онда би требало да пође десно, Улицом Браће Југовића, све до своје, Доситејеве улице и до места где је, у тој улици, била његова кућа.
Почињао је месец јул 1808. године. Његова кућа била је, дакле, четврта тачка. Подигнута на углу данашњих улица Доситејеве и Браће Југовића, оном углу преко пута Народног позоришта, на којем је сад Сарајевска кредитна банка, била је изложена
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тирол је наравно знао да је песма Доситејева, иако ју је, као и још неке друге песме, узео не из Доситејеве књиге него из савремених рукописних песмарица (поуздано сведочанство о њеној раширености већ у то доба; сама околност
нема (песама); она је сва у прози.” Уместо Доситејеве песме, код Мармонтела има, само оволико: „Ил сембле, дисаит ла цхансон, qуе тоут се qуи м’енвіронне партаге мес еннуис.
О њој в. белешку: Доситеј Обрадовић, Сабрана дела, ИИИ, Бгд, Просвета 1961, 395. — Ако се прво издање Доситејеве песме и није сачувало, на жалост, има вест, не знам колико поуздана, као да је аутограф ове Доситејеве песме постојао
се прво издање Доситејеве песме и није сачувало, на жалост, има вест, не знам колико поуздана, као да је аутограф ове Доситејеве песме постојао још год. 1883, у збирци проф.
Стихотворенија, Пешта 1838, И, 15—8; Мушицки је означио да је песму написао у манастиру Раковцу, пет месеци после Доситејеве смрти. До сада најподробније и најпоузданије коментаре уза стихове Мушицкога в.
је то било могуће, узиман је првобитни текст песме; свега у неколико случајева поступљено је друкчије (код једне песме Доситејеве и једне Васе Живковића; једна Орфелинова штампана је у одељку Напомене по рукописном препису; песме Мушицкога штампане