Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
мене и кнеза Теодосију, виш̓ Ваљева са оно 300 Гружана с топом, да онде чувамо, ако би Хаџи-бег продро и у Ваљево дош̓о.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.
— »Па говорила сам«... Шта си говорила! Деде, шта си говорила? — Па што ме је пит’о. — Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из Карловаца, несрећо!
— Ама, Сидо, све ми се чини да ти... — Ето! Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне! Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!
— Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, али ни налик на онога живог Лалу. А кере залајале из целог комшилука, па лају,
« реко’ ја. »О, Лало мој, а откуд ти?« А он ми каже: »Е, моја Савка, моја Савка! Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!
« А он ми каже: »Није ми до седења, ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем Савка, добро да утувиш ово: тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени
— Па... ето... врућина ми... — Шта је то тамо напољу? — Та онај њихов мачак дош’о ту под наш пенџер, па све ларма! Тако је брезобразан...
Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се! Целог сам пута им’о с њим главобољу. — Но, добро само кад си и сад дош’о. Ми се већ забринули да си то... А већ Меланију сироту не могу да умирим.
— Како сте живили и проводили се? — Како!?... Наопако! К’о кéра у бунару, што рек’о паор. Добро те си дош’о, а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету. Дошло ми је било у један ма’ да оставим ову пустољину.
Дакле? — Само се мало, гнедиге, стрпите! Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.
кажу да је одма’ сутрадан, кад је дош’о, био и прстен. — Е, било ђавола! И ви то, боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!
— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц. — Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Оваква се дивинација осетила пред устанак 1804. год.: „земан дош'о ваља војевати“, каже народна песма. Исто је осетила Србија 1912. год., у српско-турском рату.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
»Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер, или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!
Криво шефу па вели: — »Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати што ниси ти дош’о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Подајеш ми се. Верујеш ми као свецу и сва се сјаш од среће. Певаш целог дана да се ори башта, поток. А и глас ти дош’о мекши, топлији. И тада сам се заклињао да више нећу с тобом имати посла. Зато сам дању бивао онако поносит.
Беше се нагао над мангал и замишљено шараше по пепелу. Мати га, показујући на мене, брижно ослови: — Мито, дош’о нам... Он диже главу. — Ја? Ти? — трже се и зарадова.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Жали боже за мојијех триста дуката! — па викну на волове, а волови пођоше. Тако је иш'о Грбо неколико дана и дош'о до свога краља. Краљ га упита: — Јеси ли, Грбо, довео ђаволског краља? — Јесам, — одговори Грбо. — Па гдје је?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља: — Како сте?... — Е, па добро нам дош’жо, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Кад изиђе верна љуба: Коњи му се копитају — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о; и голуби с крил’ма бију — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о. БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ 18.
се господару Да је скоро с војске дош’о; и голуби с крил’ма бију — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о. БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ 18. Божић, Божић бата На обоја врата, Носи киту злата, Да позлати врата И обоја побоја. 19.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... — Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... — Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. — О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја.
Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру... Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па
Видесмо да неће ни доћи. То му је првина, откад је дош'о међу нас, да не дође пред ручак и вечеру на 'ладну. Разиђосмо се оборених глава, жалећи капетана и замишљајући како
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! — Ама, па зато сам и дош’о. Ако је за то, нека те брига није! Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ја за тобом иђах, и у једном маху, Слушајући тице и таласе речне, Ја осетих силно, у побожну страху, Да је најзад дош̓о час љубави вечне, Час љубави праве, жељене и чедне, И све што у души мојој беше часно, И добро, и нежно, испод коре
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ. Добро ми дош’о, тренуте радости! Знај, моје срце за звезду је сваку Везано златним концем и кроз таму Облака ових, кад мис’о на
Али очај наш ће Велике буне бити плодно поље, А овај трулеж неповратно пашће. О, кад би дош’о тај дан ком се нада Нараштај овај, општи уздах мњења: Велики дан тај великога пâда; И кад би преш’о дах
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
прије но што они имаше времена до поустану, те с мећавом и вјетром уљезе човјек, викнув: „Добри вече и на добро ви дош’о Бадњи вече!
„Ха, Милице, луч ужди!“ гракну сердар, па настави: „Добра ви срећа — и вама на добро дош’о, соколови моји!“ Врата се затворише а пламен се опет исправи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Жив бити не мог’о, жив мира не имао, док мени не дош’о и мене не видио, и са мном не саст’о и не проговорио са мном, — танком, високом, бијелом, руменом, најизврснијом,
Њој долази рак из воде, Па је својим брком боде; Проговара раче-баче: — Ој, бога ти, жабо-бабо, Дош’о сам ти кћер просити, А за мога рака брата. Можеш ли је одмах дати — И на племе погледати?
Ево и за чаушем... (какав је да је, наш је), дош’о њетко и донио њешта: мрвицу круха, залогај смока, од комарца пржена ребарца, од мушице душице, у решету ракије, да
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја за тобом иђах, и у једном маху, Слушајући тице и таласе речне, Ја осетих силно, у побожном страху, Да је најзад дош'о час љубави вечне. Час љубави праве, жељене и чедне.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
За то време Никола ми је пружио чашу с вином: Добро дош'о, побратиме! Испиј, молим те, све испиј! Нисмо сваки дан! Ја га послушах. — Па кад стиже? Зашто ми не јави?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја не знам више да л' се сећам сада. Ни кад је дош'о облик заборава. И не осећам страсти, ни олује, Ни како дише мир, даљина плава.
И не осећам страсти, ни олује, Ни како дише мир, даљина плава. И ја не чујем сузе, ни славује, Ни кад је дош'о облик заборава.
ће бити, Да иду дани и боља времена, Да ће пропасти та отровна неман Што давни народ и многа племена, И да је дош'о, да је већ ту земан, И нови дани и боља времена.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1844. Никола Боројевић КАРНЕВАЛ Што је дош’о тај заванда, Јер се кући већ не вуче? Чујете ли како банда По сокаку лепо туче, Да навести карневал И весели
похвале зује К’о ловачки рог, Она радо чује Такав епилог; Њега гроза стреса, Али — шта ће он Кад је већ до беса Дош’о тај бонтон! 1858.
Ти си онда завештала Да ћеш свуда за мном поћи Кад се теби данас јавим, Ија сам ти реч примио: Сад сам дош’о, хајде за мном!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ја му поменух матуру, а он: „Мени је матура што и оном волу комарац: нит знам кад дош' о ни кад пош' о...” Жив ти Бог, Милане, је ли ти долазио Павле? Код мене, ни да припита.