Матавуљ, Симо - УСКОК
— Да, мене зову у Котору принцип! — А јеси ли принцип? — Не, гроф сам. — Е, па добро ни дошâ, ко си да си. Ко нам на вјеру долази, они час наш је!
Е, здрав си, Јанко! И опет добро ни дошâ! Нека те јаки бог сачува здрава и весела међу нама и нека учини да се обикнеш међу нама, и да будеш стиман и празан
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
је дошло по што друго: Том срце младо од милости пуче, Па дошô амо да дочека луче; Тај опет милог огрлио кеца, Па дошâ амо да кога упеца.
Милета нам од лова ожедне И пожеле малко воде ледне; Од свог често ишâ завичаја, Ал' до овог још не дошâ краја; Зато јунак ето и не знаде Де студенца у гори имаде.
Та да здрав сам с њим успоред стао, Раде лепши боље би с' допао. Јоште дошâ са пола крвава, Пуно, брате, насекао глава, Пуно чета разбио Турчину, Задрмао дину царевину, И де год је
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Наш се посâ свуда проћукао. Кад опазе браћа некршћена, неће они кâ ми растезати. СЕРДАР РАДОЊА Свак је дошâ ко је од потребе, ал' нијесу пет Мартиновићах. И није им без неке невоље, а без њих се никако не може.
Свако гледа што ће чут од тебе, а ти си се нешто замрсио: нит' што збориш нити нас отршаш, у образ си као земља дошâ; сам се шеташ пољем без никога, нит' што једеш нити заспат можеш.
ИГУМАН СТЕФАН Хоћу, браћо, то сам и дошао. Ја сам многа зажегâ канђела на олтару цркве православне, па сам слијеп дошâ међу вама да поджежем, колико узмогу, и ваш огањ свети на олтару, на олтару цркве и поштења.
ИГУМАН СТЕФАН Ђе си био данас, аманати, те си дома тако позно дошâ? Стојâ у лов толико нијеси; раније си свагда доходио. И ђе су ти тјелохранитељи, два Новака¹ и барјактар Пима?
Па сам дошâ до тебе, владико: на мору је од свашта мајсторах, би л' ми могли пушку прековати? ВЛАДИКА ДАНИЛО Мрки Вуче, подигни
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш дошâ кâ вист благовист од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јозефа праведнога!
(показа руком како ће га истољагати), па нек иђе откуд је и дошâ. Уто се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.
Бакоња скочи. — Прикините,... ја сам послом дошâ! — Каквим послом, гром те убија! — вели кнез. — Кажем ти: послом! Ајде одма по Кењу Кркотића. — Штаа? Каако?
— Ваљен Исус — назва Кењо. — Е, а ти Иве зар јопет дошâ кући? — Ја јево дошâ да се с тобом разговорим. — Са мнокарце?
— Ваљен Исус — назва Кењо. — Е, а ти Иве зар јопет дошâ кући? — Ја јево дошâ да се с тобом разговорим. — Са мнокарце?
Буковичанин се усекну са два прста, па опет припита: — Ја? Је ли ја? — Ма ти, оклен си? Шта си дошâ овди? — А јесте ли ви вратри? — Јесмо!
Кад смо оно најприје... знам да је било оне зиме кад је Стипан дошâ... — Вридни наш Стипан! — рече Бујас и уздахну... — Онај Срдарина! Онај Срдарина!... — Остави сад јадиковање!
— Овај је почеја зарана! — вели фра-Тетка. — Ја сам дошâ да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати кулаша, јер је обосија у оби придње. — Та-ако!
А ти знаш ко ме навеја да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде! А ја не би никад сам на ту мисâ дошâ, никад!... Дакле, смилујте се боже и свети Вране, меника гришнику!
Али је ово послидњи разговор међу намикарце! Сутра још нека те враг носи откуд си и дошâ, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке.
Ја пошâ још синоћке. Кâ, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућина... — добро, добро, па зашта си дошâ, а? Кушмељ се снеби због така дочека. — Богмекарце да виђу тебека и оно дите. Барица је ништа ружно снивала...
Барица је ништа ружно снивала... — Та-ако? Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и дошâ! — И Брне уђе у ћелију, па се затвори. Кнезу затрепташе брчине. Заокружи главом, да ли ко видје ту бруку.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Једанпут баш у боју.... ЈЕЛИСАВЕТА: Дост’! Казуј што си дошао? ВУЈО: Дошâ сам... дошâ... ал’ право да ти кажем, свијетла госпођо!... Дошâ сам господару нешто казат... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Казуј шта је?
Једанпут баш у боју.... ЈЕЛИСАВЕТА: Дост’! Казуј што си дошао? ВУЈО: Дошâ сам... дошâ... ал’ право да ти кажем, свијетла госпођо!... Дошâ сам господару нешто казат... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Казуј шта је?
ЈЕЛИСАВЕТА: Дост’! Казуј што си дошао? ВУЈО: Дошâ сам... дошâ... ал’ право да ти кажем, свијетла госпођо!... Дошâ сам господару нешто казат... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Казуј шта је? ВУЈО: Један крајишник чека — кâ имâ би ти нешто рећ...